Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
petar-veliki.jpg

Петар I Романов је био први руски цар који је владао од 7. маја 1682. па све до своје смрти 1725. На престо је дошао након многих дворских интрига и завера. У почетку је владао заједно са својим слабим и болесним полубратом, Иваном V, који је умро 1696. Након Иванове смрти, кад је постао цар Русије и немилосрдно је угушио било какав тип отпора, па чак и у сопственој породици. Петар је владао сам до 1724. године, а потом је владао заједно са својом женом, Катарином I Алексејевном. Модернизовао је у то време прилично заосталу феудалну Русију на друштвеном, политичком, војном и економском плану, а у исто време водио је експанзионистичку политику, углавном ка земљама које су излазиле на море. У току своје владавине, претворио је Русију у једну од водећих европских сила тог времена. >>>

dimitrije-davidovic.jpg

Димитрије Давидовић je био српски новинар, публициста, политичар и дипломата. Заједно са Димитријем Фрушићем покренуо Новине сербске 1813. године. Лист је излазио до 1821. године и имао је велики значај у раном развоју српског новинарства. Такође, сарађујући са истакнутим српским књижевницима с почетка 19. века, Давидовић је имао истакнуту улогу у културном животу Срба у Бечу и уопште у Хабзбуршкој монархији. У Бечу је покренуо и књижевни лист Забавник. Притиснут финансијским проблемима и умешан у трвења око унијаћења далматинских Срба, Давидовић је 1821. године прешао у Србију. Ту је ступио у службу кнеза Милоша Обреновића где је убрзо постао кнежев секретар и са тим звањем је обављао различите функције. >>>

opsada-beograda-1456-kapistran.jpg

Након пада Цариграда, главни противник Османлија на западу била је Угарска краљевина. Султан Мехмед II покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, престоницу српског деспота Ђурађа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници. Велику турску силу нису дочекале сједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ… >>>

bajazit-i-mala.jpg

Бајазит I (рођен 1354, умро 8. марта 1403) био је османски султан од 1389. до 1402. године. Бајазит, рођен 1354, био је син Мурата I (1362—1389), трећег владара из османске династије, и Ђулчичек (ружин цвет) Хатун, за коју су поједини извори тврдили да је била грчког (византијског) порекла. Пошто је преузео власт после погибије оца Мурата I у Косовској бици 1389, Бајазит је у току наредних година наставио са успешним ратним походима против хришћанских владара на Балкану и против других турских емира у Малој Азији. Натерао је на вазалну послушност српске великашке породице Лазаревића, Бранковића и Балшића, потукао крсташе 1396. код Никопоља и након тога довршио освајање Бугарске. Био је први османски владар који је опсео византијски Цариград, додуше неуспешно. Владавина му је окончана у бици код Ангоре 1402. када је поражен и заробљен у борби са татарским емиром Тамерланом. Умро је у заробљеништву 1403, а након његове смрти уследио је деценијски грађански рат између његових синова. >>>

jarmuk.jpg

Битка на Јармуку је била оружани сукоб између византијске и арапске војске који се одиграо 20. августа 636. године и у коме је византијска војска претрпела тежак пораз, који је за Византију значио дуготрајан губитак Сирије. Битка на Јармуку је била највећа отворена битка између Византинаца и нове силе, муслиманских Арапа, и означила је почетак муслиманске доминације на Блиском истоку и Северној Африци… >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Још једна ужасно дебела, коцкаста књига! Само нешто пискарате, пискарате, пискарате, јел' да, г. Гибон?

Принц Вилијам Хенри, војвода од Глостера (1743—1805), брат краља Џорџа III, када м је британски историчар Едвард Гибон представио други том свог обимног дела Историја опадања и пропасти Римског царства.

Препоручујемо…

Чувајте Југославију!

Убиство краља Александра у Марсеју октобра 1934. године поставило је пред политичке ауторитете Краљевине Југославије и Француске бројна питања од којих нека заокупљају живу пажњу и потоњих историчара. Једно од њих је и да ли је краљ оставио политички аманет у виду последње поруке и какав је његов садржај. Врло рано се међу званичницима, а и шире почело ширити да су краљеве последње речи биле крилатица Чувајте Југославију!, али многи истраживачи истичу да је ова порука пре свега била идеолошки мотивисана у складу са тада важећом идеологијом интегралног југословенства. Ипак и поред бројних разматрања ово питање вероватно, због природе доступних података, неће добити коначно решење. >>>

kralj-aleksandar.jpg

Од најдавнијих времена човек је имао жељу да запише своје мисли и утиске о свету који га окружује. Испрва је то радио у камену, али како је клесање било поприлично напоран посао, а материјал на коме се записивало непрактичан за транспорт због своје тежине, човек је морао да нађе друге материјале за... >>>

Почетком 1942. године у САД је постојало чврсто уверење да ваздушни напад на Перл Харбор који се десио неколико недеља раније неће бити и једини напад на територију САД. Страх од нових напада јапанске војске био је толико велики, да се 25. фебруара претворио у колективну хистерију због наводног... >>>

Евлија Челебија је најпознатији турски путописац 17. века. У пролеће 1660. први пут је прошао кроз српске земље. Преко Пирота, Ниша, Алексинца, Параћина и Гроцке дошао је у мају 1660. у Београд. Остао је до краја јуна око месец дана. Оставио је најдетаљнији опис Београда из 17. века. ... >>>

Од кад је света и века, зубобоља је мучила људско биће, тако да се човек одвајкада довијао на најразличитије начине како би решио ову непријатну болест. Иако зубарство није било признато као посебна медицинска дисциплина све до 18. века, постоје материјални докази да су се многи зубарски захвати... >>>

Озбиљно лице на портрету Уроша Кнежевића из 1834. године показује искусног државника и новинара, Димитрија Давидовића окруженог насловницом Новина сербских и књигама, типичним декором грађанских портрета из првих деценија 19. века. Ипак, у својој младости Давидовић је знао да у заносу одушевљења... >>>

Генијални ренесансни стваралац Леонардо да Винчи истицао се између осталог и у техничком умећу. У многобројним делима у којима је обрађивана историја ренесансе Леонардо је приказиван као претеча бројних техничких изума, ненадмашни механичар и изумитељ. Ипак савремени истраживачи су умногоме... >>>

Козарска Дубица, мали град на сјеверозападу Босне и Херцеговине, са богатом историјом. Због бурне прошлости многа материјална свједочанства неповратно су изгубљена. Дубички топ једно је од ријетких оваквих свједочанстава. Дубички топ, савремена фотографија. Извођач: Марко Покрајац.... >>>

Слика Едгара Дегaa Чаша апсинта, настала 1876. године, приказује уобичајну сцену из боемског живота Париза с краја 19. века. Ова слика такође има и дубоку социјалну симболику која нијe нарочито заступљена у Дегаовим делима. Едгар Дега, Чаша апсинта или Апсинт, уље на платну 92 Х 68 цм,... >>>

Експресионизам се сматра уметничким правцем карактеристичним за немачке уметнике, као и уметнике из других земаља који су били под њиховим снажним утицајем. Овај утицај се ширио и услед одласка великог броја уметника из Немачке. С друге стране, експресионизам се развијао и у Аустрији, посебно у... >>>

Надалеко чувени Мехмед II Освјач, османски султан који је освојио Цариград 1453. године и тиме задао смртни ударац Византијском царству, био је веома бунтован младић који је задавао само главобоље свом оцу, султану Мурату II. Дозвао се памети и постао узоран престолонаследник тек пошто је добио... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Стефан Урош I, отац краља Милутина, приказан је као фалсификатор млетачког новца и смештен у пакао у Божанској комедији Дантеа Алигијерија, јер је ковао новац по угледу на млетачки грош, само што је српски грош био за једну осмину лакши од млетачког1.

Први српски аутор који је писао за Енциклопедију Британику био је Чедомиљ Мијатовић (1842-1832) чији су чланци објављени у десетом (1902-1903) и једанаестом издању енциклопедије из 1910-1911. године. Мијатовић је 1911. био бивши амбасадор Краљевине Србије у Великој Британији где је трајно живео од Мајског преврата 1903. године1.

Парламент Шкотске је 1467. забранио фудбал и голф2

Карло V Хабзбуршки, цар Св. римског царства и краљ Шпаније, проговорио је шпански у јавности први пут Риму 17. априла 1537. када се пред папом обратио француском амбасадору. Цар се француским и фламанским користио као матерњим језиком, а на шпанском је почео разговор са амбасадором Француске у знак протеста због савеза француског краља Франсоа I са османским султаном Сулејманом I Величанственим3.

Прво конзуларно дипломатско представништво у Београду отворила је Аустрија 1836. године у, тада, аутономној Кнежевини Србији. Затим су конзуле у Београд послале и Велика Британија (1837), Русија (1838) и Француска (1839)4.

Најранији ирски текст о пчеларству је Закон о пчелама (Bechbretha) који је састављен у 7. веку након што је краљ Конгал Клаен (Разроки или Полуслепи) практично ослепљен у нападу пчела. Према Закону за штету које почине пчеле био је одговоран њихов власник5.

У историји дипломатије Првог светског рата, лето 1915. остало је запамћено као "Бугарско лето" јер су Силе Антанте и Централне силе покушавале да привуку Бугарску у свој табор6.

Први универзитет у Европи који је био основан по наређењу једног световног владара основао је Фридрих II Хоенштауфен, цар Св. римског царства, у Напуљу 1224. године.7

Физичар и хемичар Мајкл Фарадеј (1791-1867) је био веома религиозан и готово сву зараду од својих истраживања и проналазака је разделио у добротворне сврхе. Фарадеј је на крају живео од скромне државне пензије, пошто ништа од животне уштеђевине није сачувао.8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
stefan-music.jpg

Стефан Мусић је био српски средњовековни властелин из породице Мусић. Био је сестрић кнеза Лазара Хребељановића и погинуо је у Косовској бици 1389. године. За разлику од већине властеле, успомена на њега се сачувала у народној традицији из каснијих времена, посебно у епској песми Мусић Стефан. >>>

hispanija-586.jpg

Госвинта је била визиготска краљица између 551. и 589. године. Била је удата за два визиготска краља, прво Атанагилда, а потом Леовигилда, док је за време владавине Леовигилдовог сина, Рекареда, такође имала велики утицај. Била је присутна на визиготској политичкој сцени скоро четири деценије и током владавине три визиготска краља. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported