Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
megakle-ostrakon.jpg

Остракизам (срп. осуда цреповим судом) је био политички процес којим је у Атини у 5. веку пре н. е. атински грађанин, под сумњом да тежи да се наметне за тиранина или на неки други начин подрије државу, могао бити протеран из полиса на десет година. Сваке године током шесте пританије пред народну скупштину (еклесију) изношено је питање грађанима да ли желе да се те године одржи остракизам. >>>

djaume-bista.jpg

Ђауме I од Арагона је био краљ Арагона, Валенсије и Мајорке, гроф Барселоне и каталонски принц, као и господар Монпељеа и других феуда у Окситанији. Због својих успешних похода на маварске територије, у историји је познат још и као Ђауме Освајач. Хронике и анали га описују као неустрашивог и неукротивог ратника, краља и војника. Ђауме I је био и један од најдуговечнијих владара у историји — умро је у 68. години живота. Такође је био и владар са најдужим стажом у читавој историји Шпаније — владао је Круном Арагона пуне 63 године. Сахрањен је у манастиру Поблет, у Тарагони (Каталонија, Шпанија). За Ђаумеово рођење везана је једна необична анегдота… >>>

petar-tekelija.jpg

Петар Текелија (27. јануар 1720, Арад, Војна граница — почетак 1792, Новомиргород, Руско царство) је био руски официр српског порекла који je достигао највиши војни чин међу Србима који су се током 18. века из Хабзбуршке монархије одселили у Руско царство. Своју завидну војну каријеру остварио је учествујући као официр у многобројним ратовима и војним интервенцијама које је Русија водила у другој половини 18. века као што су Седмогодишњи рат, тзв. Пољска кампања (1764—1768), Руско-турски ратови (1768—1774. и 1787—1791) и ликвидација аутономије Запорошке Сечи (1775). У руској историографији остао је запамћен најпре као ликвидатор Запорошке Сечи. Постоји неколико теорија о пореклу породице Текелија. >>>

herman-henrih-parsifal.jpg

Парсифал (немачки Parsifal) је опера немачког композитора Рихарда Вагнера. Вагнер ју је дефинисао као Bühnenweihfestspiel - представу за освећење позорнице. Првобитно је била намењена за извођења искључиво у његовој оперској кући у Бајројту крај Минхена. Била је то његова последња опера, премијерно изведена 26. јула 1882. Дириговао је Херман Леви, Вагнеров пријатељ јеврејског порекла. Парсифал је заснован на средњовековној легенди о витезу округлог стола Парсифалу. О њему су писали велики средњовековни песници Кретјен де Троа и Волфрам фон Ешенбах (Вагнер је као извор користио Ешенбахово дело, које је прочитао још 1845). Парсифал је био отац још једног легендарног витеза, Лоенгрина, кога је Вагнер изабрао за протагонисту своје раније опере. >>>

bela-ii.jpg

Бан Борић је био босански бан приближно између 1150. и 1164. године. Рођен је вероватно почетком 12. века, око 1110. године, а умро је вероватно убрзо после 1163. године, можда већ 1164. Борић је вероватно на место босанског бана устоличен уз помоћ Угарске, можда уз подршку угарског палатина Белоша. Овакав долазак на власт чини несигурним утврђивање Борићевог порекла. У историографији постоје два става која су утемељена у изворима — један да је бан Борић био пореклом из Славоније (околина Пожеге или Брода), а други да је потицао из Захумља. Без обзира на то, он је браком са Лавицом, која је била потомак босанског бана Стефана, обезбедио себи политички легитимитет. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Четири портрета Стефана Немање

Велики жупан Стефан Немања (1166/1168—1196) је у текстовима византијских писаца приказан са више пажње него иједан ранији српски владар из династија Властимировића и Вукановића. О Немањи су писали Јован Кинам, Никита Хонијат, Константин Манасије и Евстатије Солунски. Сви су они Немању приказивали као непријатеља Византије, па је тако Немањин лик у њиховим списима потпуно супротан од оног каквог су га у својим списима описали његови синови Стефан и Сава као и каснији српски књижевник Доментијан… >>>

stefan-nemanja-studenica.jpg

Слика Едгара Дегaa Чаша апсинта, настала 1876. године, приказује уобичајну сцену из боемског живота Париза с краја 19. века. Ова слика такође има и дубоку социјалну симболику која нијe нарочито заступљена у Дегаовим делима. Едгар Дега, Чаша апсинта или Апсинт, уље на платну 92 Х 68 цм,... >>>

Предаја Бреде или Копља, слика Дијега Веласкеза (1599 1660) настала је између 1634. и 1635. године и представља предају холандског града Бреде шпанским снагама 2. јуна 1625. Предаја кључева града одиграла се три дана касније, 5. јуна 1625. док ће крај фландријској независности доћи 1639. године.... >>>

Агостино Киђи, пребогати банкар из Сијене и сарадник папе Јулија II, изградио је између 1509. и 1510. луксузну вилу у римском предграђу и пожелео да је украси у античком стилу. Киђи се није много разумео у уметност, али је унајмио услуге тројице најпознатијих уметника у ренесансном Риму: Балдасарeа... >>>

Нуклеарна катастрофа и међусобно уништење СССР-а и САД било је редован сценарио бројних филмова, књига и новинских написа током Хладног рата, али могућност нуклеарне катаклизме није била само део популарне културе већ и страховање државника и становништва ових држава. Како би предупредили овај... >>>

Кула из Белема, један од најлепших примера мануелинске уметности, подигнута је као утврђење у част експедиције Васка де Гаме и својом лепотом подсећа на велика поморска открића 16. века која су поставила темеље модерном свету. Кула Белем излазу из естуара реке Тахо, последња станица у... >>>

У дугој византијској историји царски престо је неретко попуњаван након преврата, атентата, политичког или војног пораза владајућег цара. Судбина збачених владара никада није била лака. Лишавање слободе, тортура, прогонство, затирање читавих породица, јавно понижавање у узврелом Цариграду и слични... >>>

Круна ердељског кнеза из 17. века сматрала се током скоро читавог 19. века круном српског кнеза Лазара Круна Иштвана Бочкаија Извођач: Мирослав Шолти. Иштван Бочкаи је био кнез Ердеља (Трансилваније) од 1605. до 1606. године, током последње године Дугог рата (1591 1606)... >>>

Неутрална влада Владана Ђорђевића (1897—1900) имала је као важан део своје агенде бригу од развоју војске, односно њену модернизацију. Тежња да се држава оспособи за реаговање у случају спољнополитичких заплета (као што је била Критска криза 1897. године и Грчко—турски рат који је из ње проистекао)... >>>

Рани биографи Николе Коперника (1473 1543) имали су на располагању релативно мало изворног материјала а највећи његов део нестао је током неколико догађаја који су се одиграли сто година након Коперникове смрти. Поред проблема са изворима са којима су се суочавали и најранији биографи, Коперникове... >>>

Током битке на Атлантику у Другом светском рату, подморничка флота је била најјачи немачки адут у борби против савезничког поморског саобраћаја. И поред бројних недостатака подморничка флота је савезничком бродовљу наносила тешке губитке. У свакодневном животу подморничара забележено је неколико... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Француски краљ Луј XVI био је веома сујеверан и по савету свог астролога, веома је добро пазио да ништа не ради сваког 21. дана у месецу. Испоставило се да је астролог био у праву — број 21 је био поприлично баксузан за француског монарха: након избијања Француске револуције, 21. јуна 1791. краљ је био ухапшен; 21. септембра 1792. у Француској је била укинута монархија; и коначно 21. јануара 1793. године, Луј је био погубљен на гиљотини.1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

hispanija-586.jpg

Госвинта је била визиготска краљица између 551. и 589. године. Била је удата за два визиготска краља, прво Атанагилда, а потом Леовигилда, док је за време владавине Леовигилдовог сина, Рекареда, такође имала велики утицај. Била је присутна на визиготској политичкој сцени скоро четири деценије и током владавине три визиготска краља. >>>

justinijan.jpg

Соломон (погинуо 544. године) био је источноримски (византијски) војсковођа и великодостојник током владавине цара Јустинијана I (на слици). Био је пореклом са источне границе Византијског царства, родом из утврђене вароши Идрифтон недалеко од Даре, главне византијске тврђаве на граници према Персији. У раном детињству је доживео повреду услед које је остао евнух. Почетком 6. века постао је секретар (notarius) Фелицисима, византијског заповедника Месопотамије. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported