Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
karlo-v-ticijan.jpg

Карло V Хабзбуршки је био шпански краљ и немачки цар, један од најмоћнијих владара у историји Европе. Припадао је династији Хабзбург. Огромно подручје које је добио у наследство, била је последица уједињавања династија и њихових земаља по бројним рођачким линијама. Био је син Хуане Луде и Филипа Лепог, и унук Максимилијана I од Аустрије и Марије од Бургундије са очеве стране, од којих је наследио Холандију, Аустрију и право на престо Светог римског царства. Са мајчине стране, био је унук Католичких краљева, Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона (династија Трастамара), од којих је наследио кастиљански и арагонски престо, Напуљ, Сицилију, Сардинију, Малту, Канарска острва и Западне Индије (како су се у то доба звале шпанске америчке колоније). >>>

alarikov-pecat.jpg

Аларих I је био први визиготски краљ и вођа велике групе Визигота између 395. и 410. године у њиховoм лутању између Балкана и Источноримског царства, и Италије и Западноримског царства. Био је готски поглавар који је око 395. успео да се издигне изнад осталих готских вођа који су се међусобно борили за превласт. Током целе своје владавине настојао је да добије звање врховног војсковође (magister militum) у римској војсци, чиме би добио легитимно признање од римских власти и тиме променио римско-готске односе формиране још 382. године федератским споразумом који су Готи склопили са царем Теодосијем I након битке код Хадријанопоља, као и да добије део земље на којем би се Визиготи могли трајно населити. >>>

opsada-beograda-1456-kapistran.jpg

Након пада Цариграда, главни противник Османлија на западу била је Угарска краљевина. Султан Мехмед II покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, престоницу српског деспота Ђурађа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници. Велику турску силу нису дочекале сједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ… >>>

kraljevstvo-slovena.jpg

Мавро Орбин је био дубровачки историчар, писац и бенедиктински монах. Као младић ступио је у бенедиктински ред у самостану на Мљету у коме је касније био и опат. Највећи део живота провео је у родном Дубровнику, иако је једно време био опат у Стону и Бачу, а такође је боравио и краће време и у Италији. Године 1601. издао је у Пезару у Италији своје најпознатије и једино историјско дело, Краљевство Словена (италијански Il regno degli Slavi). У овом делу настојао је да прикаже целокупну историју Словена али се највише бавио Јужним Словенима. Дело је посветио свом мецени, дубровачком племићу Марину Бобаљевићу. Током писања дела користио се различитим изворима, литературом и архивском грађом, а приметан је и утицај народне традиције… >>>

brunhildino-vencanje.jpg

Брунхилда је била визиготска принцеза, кћерка визиготског краља Атанагилда и његове жене Госвинте. Према Фредегару, њено право име било је Бруна, које је касније промењено у Брунихилдис (Brunichildis). Удала се за франачког краља Аустразије, Зигоберта I, сина франачког краља, Хлотара I, и тако постала краљица Аустразије. Када је њену старију сестру, Галсвинту, усмртио њен муж, Хилперих I од Неустрије, отпочела је огорчено и доживотно ривалство са Хилпериховом другом женом, Фредегундом. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Пехар од лобање

Током историје постојао је један поприлично морбидан обичај а то је да се од непријатељеве лобање направи пехар или посуда за јело и да се из њега пије или једе. Порекло овог обичаја није савим познато, али и археолошки налази и историјски извори нуде обиље података који потврђују овај обичај. Овај обичај је, међу осталима, историјски посведочен код Лангобарда, Бугара и у једној традицији која за основу има догађаје из средњовековне Србије… >>>

alboin-i-rozamunda.jpg

Сложени и противречни односи између југословенске и албанске државе 20-их година 20. века одражавали су се и на писање југословенске штампе, односно на начин како је у њој приказиван један од кључних политичких лидера Албанаца, Ахмед-бег Зогу. Зогу је, без обзира да ли је био на власти или не, био... >>>

Истакнути српски историчар књижевности Павле Поповић (1868—1939) развијао је концепт југословенске књижевности у више својих дела током неколико деценија. Овај концепт код Поповића је првобитно био део југословенске пропаганде у Првом светском рату, која је требало да послужи за оправдање тежње ка... >>>

Неки истакнути совјетски руководиоци Стаљинове епохе волели су да своју моћ показују и протекцијом над фудбалским клубовима. Неки од њих, попут моћног Лаврентија Берије, обилато су користили своју моћ како би свом тиму обезбедили предност на терену. Кад би дошло до сукоба интереса два моћника, живот... >>>

Генијални ренесансни стваралац Леонардо да Винчи истицао се између осталог и у техничком умећу. У многобројним делима у којима је обрађивана историја ренесансе Леонардо је приказиван као претеча бројних техничких изума, ненадмашни механичар и изумитељ. Ипак савремени истраживачи су умногоме... >>>

Писци дела о Николи Копернику користили су своја биографска излагања за промоцију својих космолошких и националних идеја. Иако су се први биографи уздржавали од просуђивања вредности Коперникове космографије, потоњи писци се нису устручавали да позитивно или негативно валоризују његово дело. Са... >>>

Могло би се рећи да су муслиманске жене имале, ако не пресудну, онда веома битну улогу муслиманској победи над Византијом у бици која се десила средином августа 636. године у долини реке Јармук и која је за последицу имала византијски губитак Сирије. Споменик у спомен битке на Јармуку ... >>>

Београд је био успутна станица кроз коју су пролазили бројни хришћански ходочасници на свом путу ка Светој земљи. Додуше, у раном средњем веку овај пут није био нарочито безбедан и ходочасници су се трудили да га, ако је могуће, заобиђу. Тек са христијанизацијом Угарске постаће безбеднији па тако и... >>>

Пред сам крај опсаде угарског града Сигета, у ноћи 5/6. септембра 1566. преминуо је османски султан Сулејман I Величанствени. Како би спречио побуне у војсци, немире у провинцијама и обезбедио да се на престолу мирно устоличи Селим II, велики везир Мехмед-паша Соколовић је четрдесет осам дана... >>>

После разлаза Милована Ђиласа са врхом југословенске државе и комунистичке партије, отворен је пут његове пре свега публицистичке сарадње са продемократски оријентисаном српском емиграцијом, окупљеном око савеза Ослобођење и гласила Наша реч. Испреплетани, али увек супростављени политички путеви... >>>

Током повлачења преко Албаније у Првом светском рату, са српском војском кренуо је и велики број српске деце. Сведочанства о страдањима најмлађих била су најпотреснија од свих сведочанстава о једном од највећих егзодуса у српској историји. Момчило Гаврић, најмлађи каплар српске војске у... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Најчувенији руски епски спев из средњег века Спев о војевању Игоровом (рус. Слово о полку Игореве) био је сачуван у виду једног јединог средњовековног рукописа из 15. века који је 1795. пронашао гроф Алексеј Мусин-Пушкин. Мусин-Пушкин је одмах направио препис за царицу Катарину II. Спев је штампан 1800. године, док је Мусин-Пушкинов средњовековни рукопис уништен већ 1812. у пожару који је захватио Москву у време Наполеоновог похода на Русију.1

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
hispanija-586.jpg

Госвинта је била визиготска краљица између 551. и 589. године. Била је удата за два визиготска краља, прво Атанагилда, а потом Леовигилда, док је за време владавине Леовигилдовог сина, Рекареда, такође имала велики утицај. Била је присутна на визиготској политичкој сцени скоро четири деценије и током владавине три визиготска краља. >>>

djaume-bista.jpg

Алмогавери, алмогавари или алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача (на слици) и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported