Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
afrika-1914.jpg

Деколонизација Африке је историјски процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских поседа (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент… >>>

jovan-kantakuzin.jpg

Јован VI Кантакузин (грч. Ίωάννης Καντακουζηνός, рођен 1295/6, умро 15. јуна 1383) био је византијски великаш, најближи сарадник Андроника III Палеолога, византијски цар од 1347. до 1354. године, верски полемичар и писац мемоара. На власт је дошао после тешког грађанског рата (1341—1347) а са престола га је збацио његов зет и савладар Јован V Палеолог, син његовог претходника, Андроника III. Био је први византијски владар који је своју ћерку удао за владара друге вероисповести. По паду са власти постао је монах али је и даље имао јак утицај у држави. Породица Кантакузин је припадала војној аристократији и њен први познати члан био је генерал василевса Алексија I Комнина (1081—1118). >>>

luka-u-bizerti.jpg

Српска војска у Бизерти подразумева делове српске војске из Првог светског рата који су боравили у француској бази у Бизерти у Тунису. Након повлачења српске војске кроз Албанију 1915. године поједини контигенти су упућени у Бизерту, као и у друге француске базе у северној Африци док је највећи део евакуисан на острво Крф. Српске трупе и малобројни цивили су у мањем или већем броју током целог рата боравили у Бизерти. >>>

konstantin-iv-zlatnik.jpg

Константин IV је био византијски цар од 668. до 685. године. У току његове владавине Цариград је одолео првој арабљанској опсади (674—678), Бугари су прешли Дунав (681) и учврстили се у византијској Тракији, а Шести васељенски сабор (680—681) је осудио монотелитизам као јерес. >>>

benedikt-xv.jpg

Мировна нота Бенедикта XV из августа 1917. године представљала је врхунац његових миротворачких делатности, чији се зачеци могу пратити од почетка његовог понтификата у септембру 1914. године. Приликом избора новог папе 1914. године увидело се да ће питања која је отворио Први светски рат представљати кључни изазов за новог папу. Већ у првим изјавама које су потекле из Ватикана у позно лето и јесен 1914. године рат се осуђивао као нехуман и бесмислен и инсистирало се на политичким решењима. Ипак, почетне идеје да је потребно деловати у правцу постизања мира прошле су кроз бројне модификације до заокружене и осмишљене дипломатске иницијативе из лета 1917. године. У почетној фази свог деловања папа се ограничио на апеле зараћеним државама и на тражење заједничке посредничке улоге са још неком неутралном државом, пре свега мислећи на САД. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Љубавна писма у делима Јакова Игњатовића

У многим романима српског књижевника реалистичког правца Јакова Игњатовића (1822—1889) има уметнутих писама, углавном љубавних (липсбриф) које размењују љубавници или удварачи. Има их у Милану Наранџићу, Старим и новим мајсторима а понајвише у роману Трпен-спасен (1874—75), која је готово дословно пренео у шаљиву игру Адам и берберин—први људи (1879, 1881). Ова писма, како Драгиша Живковић наглашава у свом истраживању, нису само показатељ манира српског грађанства, чији живот описује Јаков Игњатовић, већ су и израз књижевних конвенција које је Игњатовић преузимао а што омогућава да се расветле његови књижевни узори и типологија његових романа… >>>

jakov-ignjatovic.jpg

На свим средњовековним нерестаурираним портретима Свети Сава је приказиван са тонзуром, између осталих и на чувеној фресци из Милешеве, коју историчар уметности Светозар Радојчић означава као најлепши ликовни приказ Светог Саве. Оваква пракса сликарства изазивала је недоумице код каснијих тумача... >>>

Приликом реновирања трга Кортес у Мадриду, 5. децембра 2009. године испод споменика Сервантесу испред зграде Посланичког конгреса, нађен је ковчег са документима старим скоро два века. Ковчег од олова, који је 17. децембра 2009. отворен у Регионалном археолошком музеју у Алкали де Енарес, садржао је... >>>

Кафа спада у ред оних биљних култура које су у освит модерног доба проузроковале крупне промјене у цивилизацијама западне Европе и Османског царства. Она је уз дуван изазвала највише оспоравања како на истоку тако и на западу. Османска минијатура из 16. века на којој је приказана типична... >>>

Пишући темељну студију о првом знатнијем српском романописцу Миловану Видаковићу, Павле Поповић истиче читав низ његових позитивних особина али напомиње да је списатељ имао и извесних мана, од којих су неке постајале све приметније у позном периоду његовог живота. Међу ове мане убраја и претерану... >>>

Теза о наводном словенском пореклу визнатијског цара Јустинијана (527—565) продрла је преко једног фалсификата, наводног Јустинијановог житија, из 17. века у европску историографију и историјско мишљење. У жељи да што потпуније сагледају живот знаменитог цара, нарочито рани и мало познат период... >>>

На слици ренесансног сликара Андреје дел Верокија приказан је један од најзначајних новозаветних догађаја, крштење Исуса Христа у реци Јордан из руку Јована Крститеља. Верокио:Христово крштење Извођач: Мирослав Шолти. Верокијева слика је урађена као олтарска слика и то у... >>>

Послије половичних успјеха румелијског беглербега Мехмеда Соколовића у Угарској 1551. године, и смрти фратра Ђорђа Утјешиновића који се налазио у дослуху са османским властима, султан Сулејман Величанствени (1520—1566) наредио је сљедеће године поход на остатке угарске државе. Овог пута поход је... >>>

У спису „Сказаније о писменех“, односно у преводу Миодрага Петровића, „Казивање о писменима“, првом спису који је написао на територији средњовековне Србије, Константин Филозоф користи термин „бабуни“ који се у средњовековној српској књижевности обично користио да означи припаднике средњовековне... >>>

Анри од Анжуа, омиљени син француске краљице Катарине Медичи, постао је краљ Пољске 11. маја 1573. године. У ту част, као и у част високих пољских званичника који су дошли у Париз да поздраве свог новог краља, краљица мајка је одржала величанствен бал у својој новој палати Тиљерије. Тај догађај је... >>>

Трепанација је отклањање дела кости лобање без повреде крвних судова, можданих опни и мозга који се налазе испод кости лобање. Дрворез Питера Тревериса, илустрацију за Handywarke of surgeri Хијеронимуса фон Брауншвајга из 1525. године. Извођач: Мирослав Шолти. Трепанација... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Хитлер је рекао енглеском новинару Вернеру Бартлету да му је између осталог, много помогло да се дочепа власти и то што су га многи сматрали будалом?1

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
galsvintina-smrt.jpg

Галсвинта је била визиготска принцеза и краљица Неустрије. Била је кћерка визиготског краља, Атанагилда, који је, да би успоставио боље односе са северним суседима, Францима удао своје две кћерке, Галсвинту и Брунхилду, за два франачка краља, Хилпериха I и Зигеберта I… >>>

ptolomej-v.jpg

Клеопатра I била је ћерка селеукидског краља Антиоха III Великог и Лаодике III, ћерке понтског краља Митридата II. Доцније је удата за краља Египта Птолемеја V Епифана из династије Птолемејида (на слици). Била је прва птолемејска краљица која је била савладарка свог мужа и регенткиња у име малолетног сина, Птолемеја VI Филометора. умрла 176. пре н. е. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported