Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
andronikova-smrt.jpg

Андроник I Комнин (грч. Ανδρόνικος Α’ Κομνηνός, рођен око 1120, убијен после 12. септембра 1185) био је последњи византијски цар из породице Комнина. Остао је упамћен по бурном начину живота пре доласка на престо, док је као владар од 1183. до 1185. био сурови противник племства што га је на крају и коштало животa. Андроник је рођен око 1120. године као друго од укупно шесторо деце севастократора Исака, сина цара Алексија I Комнина, и извесне Ирине која је можда била кнегиња родом из владарске породице Кијевске Русије. >>>

zrc395.jpg

Западно римско царство је назив за западну половину Римског царства након административне поделе коју је увео цар Диоклецијан 286. године. У ужем, али и ширем смислу речи, овај термин се односи на западну половину царства у периоду између смрти цара Теодосија I 395. и свргавања последњег западноримског цара Ромула Августула 476. године које је извео вођа варварских најамника у Италији Одоакар. У теорији, Римско царство је и после 286. односно 395. било једно, јединствено и недељиво. У пракси, након 286. царством је управљало по неколико владара, најчешће један на Истоку, други на Западу. >>>

naslovnica-vilarduenove-istorije.jpg

Жофроа де Вилардуен је био француски велможа, маршал Шампање и учесник у Трећем, а затим и Четвртом крсташком рату (1202—1204). После успостављања Латинског царства Вилардуен је именован за маршала Романије. На старофранцуском је после 1209. саставио историју Четвртог крсташког похода под називом О освајању Константинопоља (De la Conquête de Constantinople) у којој је описао догађаје од првог окупљања крсташа 1198. до погибије солунског краља Бонифација Монфератског 1207. године. Жофроа Вилардуен је рођен негде између 1150. и 1154. године. Његов отац Вилен је био племић из Шампање чији су се поседи налазили у јужном делу те покрајине, делимично у околини града Троа. Жофроа је био другорођени Виленов син, али је ипак успео да 1185. постане маршал Шампање. >>>

novcic-svete-jelene.jpg

Флавија Јулија Хелена (лат. Flavia Iulia Helena), (рођена око 249, умрла око 329), познатија само као царица Хелена (Јелена) или света Јелена, била је мајка римског цара Константина I Великог. По традицији, насталој већ у 4. веку, Хелена је у Јерусалему пронашла једну од највећих хришћанских реликвија, Часни крст, па се због тога поштује као светица, како у римокатоличкој, тако и у православној цркви… >>>

rekesvintova-kruna2.jpg

Визиготска Хиспанија је била визиготска држава која је постојала на територији Иберијског полуострва током 6. и 7 века. Почетак и крај ове државе обележила су два велика визиготска пораза — 507. у бици код Вујеа и 711. код Гвадалете. Године 507. у бици код Вујеа нестала је визиготска држава са седиштем у Тулузу. Визиготи су били присиљени да се повуку из својих аквитанских поседа у које је продрла војска франачког краља Хлодовеха I. Њихови поседи у Галији сведени су се на део Нарбонске Галије, Септиманију. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Богумили у Београду у 15. веку

У спису „Сказаније о писменех“, односно у преводу Миодрага Петровића, „Казивање о писменима“, првом спису који је написао на територији средњовековне Србије, Константин Филозоф користи термин „бабуни“ који се у средњовековној српској књижевности обично користио да означи припаднике средњовековне хришћанске секте са дуалистичким схватањима света, познате такође и под именима „патарени“ или „богумили“… >>>

mitropolijski-dvor-ii.jpg

Први књижевни псеудоним у историји смислио је један од Сократових ученика, бивши најамник у персијској служби, Ксенофонт из Атине, (рођен између 430. и 427. пре н. е., умро око 355. пре н. е.) који се уз Херодота, Тукидида и Полибија данас сматра једним од најзначајнијих старогрчких историчара. Као... >>>

Предаја Бреде или Копља, слика Дијега Веласкеза (1599 1660) настала је између 1634. и 1635. године и представља предају холандског града Бреде шпанским снагама 2. јуна 1625. Предаја кључева града одиграла се три дана касније, 5. јуна 1625. док ће крај фландријској независности доћи 1639. године.... >>>

Непосредно по ступању Анрија II на престо Француске, одржан је један двобој између противника крајње неједнаких снага прекаљеног и искусног војника, Франсое де Вивона, господара Ла Шататењереа, поноса Француске кога још нико у двобоју није победио, и дворанина, Гија Шабота, барона од Жарнака,... >>>

Најкраћим ратом на свету сматра се рат који се збио 27. августа 1896. године између Британске империје и султаната Занзибар, и који је трајао читавих 38 минута. Рат је био објављен у 9.02 а приведен је крају већ у 9.40. Британски морнари поред заробљеног занзибарског топа, након рушења и... >>>

Након пада Цариграда у руке Османлија 1453. године уследила је према муслиманским обичајима похара града који се није предао као и његових цркава. Савремени извори говоре о похари четири цариградске цркве: Свете Софије, Светог Јована у Петри, Хора и Свете Теодисије близу Златног рога. Судбина... >>>

Од кад је света и века, зубобоља је мучила људско биће, тако да се човек одвајкада довијао на најразличитије начине како би решио ову непријатну болест. Иако зубарство није било признато као посебна медицинска дисциплина све до 18. века, постоје материјални докази да су се многи зубарски захвати... >>>

Од настанка Османске династије, па све до прве половине 16. века, постојао је обичај у Османском царству да се свакој султановој конкубини дозволи да роди само једног сина. Тај обичај се променио за време владавине Сулејмана Величанственог, чија је највећа и једина љубав била лепа Украјинка... >>>

Током битке на Атлантику у Другом светском рату, подморничка флота је била најјачи немачки адут у борби против савезничког поморског саобраћаја. И поред бројних недостатака подморничка флота је савезничком бродовљу наносила тешке губитке. У свакодневном животу подморничара забележено је неколико... >>>

Радомир Путник, велики српски генерал Првог светског рата, умало је допао аустроугарског заробљеништва непосредно уочи почетка рата. Спасао се само захваљујући погрешној оцени начелника главног аустроугарског генералштаба Генерал Радомир Путник Извођач: Мирослав Шолти. У... >>>

Три записа у српским рукописима из 17. века који говоре о црном праху који је пао на земљу могу се довести у непосредну везу са ерупцијом вулкана Везува код Напуља која се одиграла 16. децембра 1631. године. Такође и на источној обали Јадрана ерупција је изазвала велику збуњеност и несигурност... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Мађарски државник и политичар гроф Ђула Андраши (1823-1890) имао је надимак Лепи обешењак. Наиме, после пропасти Мађарске револуције 1849. Андраши је побегао у иностранство, али је у одсуству осуђен на смрт. Хабзбуршке власти су тада обесиле преко 75 лутака оних Мађара који су успели да побегну из земље. Једна од обешених лутака симболисала је и Андрашија.1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

codex-argenteus.jpg

О Вулфилином животу сазнајемо из више извора: од аријанских писаца, то су једно писмо његовог ученика Аксентија из Дорострума (данас Силистра у Бугарској) које је у 5. веку забележио аријански теолог Максимије на маргинама капиталног дела Амброзија Миланског, De Fide… >>>

rimski-grb.jpg

Букеларији су у 5. и 6. веку у Римском (Византијском) царству били војници у приватној служби официра. У 6. веку државне власти су такође преко цивилних званичника најмиле одреде букеларија са циљем да у појединим крајевима помогну у одржавању реда и мира или у прикупљању пореза. У 7. веку сам термин је почео да означава елитне одреде из теме Опсикион у Малој Азији. Име букеларија овековечио је и назив теме Букеларион која је створена средином 8. века у централним крајевима Мале Азије. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported