Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
kraljevstvo-slovena.jpg

Мавро Орбин је био дубровачки историчар, писац и бенедиктински монах. Као младић ступио је у бенедиктински ред у самостану на Мљету у коме је касније био и опат. Највећи део живота провео је у родном Дубровнику, иако је једно време био опат у Стону и Бачу, а такође је боравио и краће време и у Италији. Године 1601. издао је у Пезару у Италији своје најпознатије и једино историјско дело, Краљевство Словена (италијански Il regno degli Slavi). У овом делу настојао је да прикаже целокупну историју Словена али се највише бавио Јужним Словенима. Дело је посветио свом мецени, дубровачком племићу Марину Бобаљевићу. Током писања дела користио се различитим изворима, литературом и архивском грађом, а приметан је и утицај народне традиције… >>>

servantes-hauregi.jpg

Мигел де Сервантес Сааведра је био шпански песник, драматург и изнад свега прозни писац. Сматра се једном од највећих фигура шпанске књижевности. Према својим делима, припада како ренесанси, тако и бароку и Златном веку шпанске књижевности и на неки начин представља синтезу ова два правца. У свету је познат као аутор првог модерног романа и најпревођеније књиге после Библије, Велеумног племића, Дон Кихота од Манче. Био је сведок врхунца моћи и почетка опадања велике шпанске империје која се у то доба простирала на три континента. Живот Мигела Сервантеса је до 18. века био непознаница и постављао je многе недоумице. Систематско истраживање јавних и приватних архива почело је тек у 18. веку и наставило се до данас, чији је резултат обимна документација коју данас поседујемо о овом великом шпанском писцу, песнику и драматургу. >>>

jovan-vladimir-freska.jpg

Јован Владимир је био владар Дукље који је владао од око 1000. до 1016. године. Такође се сматра првим владарем-свецем у српској средњовековној историји. Владимирова владавина изузетно је слабо позната. Свега неколико помена у делу византијског хроничара Јована Скилице и један опширнији одељак у Летопису попа Дукљанина скромна су изворна грађа која онемогућава детаљнију реконструкцију Владимирове владарске делатности. И док Јован Скилица спомиње Владимира у контексту византијско-бугарских сукоба, Дукљаниново казивање подређено је прослављању владара у хагиографском стилу. >>>

rekesvintova-kruna2.jpg

Визиготска Хиспанија је била визиготска држава која је постојала на територији Иберијског полуострва током 6. и 7 века. Почетак и крај ове државе обележила су два велика визиготска пораза — 507. у бици код Вујеа и 711. код Гвадалете. Године 507. у бици код Вујеа нестала је визиготска држава са седиштем у Тулузу. Визиготи су били присиљени да се повуку из својих аквитанских поседа у које је продрла војска франачког краља Хлодовеха I. Њихови поседи у Галији сведени су се на део Нарбонске Галије, Септиманију. >>>

justinijan-ii.jpg

Јустинијан II Ринотмет је био византијски цар у два наврата — први пут између 685. и 695. и други пут између 705. и 711. године. У историографији је познат као Ринотмет (грч. Ρινότμητος — Безноси), јер му је након првог збацивања с престола био одсечен нос, што га није спречило да поново заузме престо, што је био преседан, с обзиром да, према византијским обичајима, особа која је имала неки физички недостатак није могла да постане цар. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Британски спортисти су рекли НЕ

Олимпијске игре су највећи спортски догађај на свету специфичном симболиком — у старој Грчкој, сва непријатељства би престајала док су трајала спортска такмичења. Међутим, у модерном добу, Олимпијске игре су више пута биле употребљене у политичке сврхе, од којих су можда најекстремнији примери Олимпијске игре у Берлину 1936. када је Хитлер одбио да пружи руку Џесију Овенсу, или трагичан покољ израелских спортиста у Минхену 1972. године. Међутим, у том мору примера политичких злоупотреба, постоје и светли примери када су спортисти били изнад политике и одлучно су одбили да се ставе у њену службу. Један од таквих примера били су и британски спортисти на московским Олимпијским играма 1980. >>>

moskva1980.jpg

Диоклецијану није ни падало на памет да ће једног дана постати цар, све док није био послат у Галију где му је била проречена славна будућност Годинама касније, цар Диоклецијан поштедео је александријске побуњенике само захваљујући свом коњу и свом сујеверју Диоклецијанова биста из... >>>

Погибија Смаил-аге Ченгића 1840. године послужила је као инспирација хрватском књижевнику Ивану Мажуранићу за стварање знаменитог дела Смрт Смаил-аге Ченгића (1846). Један предмет који је Смаил-ага имао при себи у самртном часу био је повод за везу између потомака једног од извршилаца његовог... >>>

Кула из Белема, један од најлепших примера мануелинске уметности, подигнута је као утврђење у част експедиције Васка де Гаме и својом лепотом подсећа на велика поморска открића 16. века која су поставила темеље модерном свету. Кула Белем излазу из естуара реке Тахо, последња станица у... >>>

Могло би се рећи да су муслиманске жене имале, ако не пресудну, онда веома битну улогу муслиманској победи над Византијом у бици која се десила средином августа 636. године у долини реке Јармук и која је за последицу имала византијски губитак Сирије. Споменик у спомен битке на Јармуку ... >>>

На конференцији у Потсдаму Стаљин је сазнао да Американци располажу једном новом врстом оружја које је од тада постало прворазредна тема. Стаљин је био уверен да је циљ нуклеарних бомбардовања Хирошиме и Нагасакија био пре упозорење СССР-у него ратни пораз Јапана и завршетак Другог светског рата. С... >>>

Кафа спада у ред оних биљних култура које су у освит модерног доба проузроковале крупне промјене у цивилизацијама западне Европе и Османског царства. Она је уз дуван изазвала највише оспоравања како на истоку тако и на западу. Османска минијатура из 16. века на којој је приказана типична... >>>

Теодосијев обелиск, којим је крајем 4. века улепшан цариградски хиподром, био је у ствари један од два обелиска које је подигао египатски фараон Тутмес III (1490—1436. пре н. е.) у Амоновом храму у Теби. Обелиск је био израђен од једног комада црвеног гранита и затим декорисан хијероглифима. ... >>>

Појава и ширење ватреног оружја по бојиштима Европе у позном средњем веку водиле су ка једној од фундаменталних промена у историји ратовања. Топови и лично ватрено оружје — претече пушака и пиштоља — споро су истискивали традиционално наоружање али су тамо где су се појављивали у већем броју... >>>

Колико год то звучало невероватно, у многим земљама жене гласају ни непуних педесет до сто година, док у другима још увек се сматрају грађанима другог реда. Прва земља у којој су жене гласале била је Нови Зеланд (1893), у Кнежевини Албанији жене су добиле право гласа 1920, у Русији 1917, а у земљама... >>>

Готово је устаљено у историји европске књижевности мишљење како је Бајрон (1788—1824) имао кључан утицај на целокупно романтичарско песничко стваралаштво. Ипак у појединим националним књижевностима, међу којима су и многе словенске књижевности (међу њима и српска) постојао је снажан отпор... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Највећи индустријски комплекс у комунистичкој Албанији био је комбинат Челик партије у Елбасану који је почео са радом 1978. али никада није завршен, па је престао са радом 1991. године.1.

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

budica.jpg

Будика је била жена иценског краља, Пресутага, који је владао територијом данашњег Норфолка у источној Британији. Према Тациту, кад је стари иценски старешина умро, римски војници су опљачкали иценске територије а робови иценски двор, Будика је била избичевана а његове две кћерке силоване. Будика је подигла онда устанак и успела је… >>>

pecina-kod-kovadonge.jpg

Битка код Ковадонге је оружани сукоб који се догодио 28. маја 722. године код Ковадонге, недалеко од области Кангас де Онис у Астурији између групе Астура на челу са дон Пелајом и муслиманског одреда војника у коме су хришћани однели убедљиву победу… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported