Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
bajazit-i-mala.jpg

Бајазит I (рођен 1354, умро 8. марта 1403) био је османски султан од 1389. до 1402. године. Бајазит, рођен 1354, био је син Мурата I (1362—1389), трећег владара из османске династије, и Ђулчичек (ружин цвет) Хатун, за коју су поједини извори тврдили да је била грчког (византијског) порекла. Пошто је преузео власт после погибије оца Мурата I у Косовској бици 1389, Бајазит је у току наредних година наставио са успешним ратним походима против хришћанских владара на Балкану и против других турских емира у Малој Азији. Натерао је на вазалну послушност српске великашке породице Лазаревића, Бранковића и Балшића, потукао крсташе 1396. код Никопоља и након тога довршио освајање Бугарске. Био је први османски владар који је опсео византијски Цариград, додуше неуспешно. Владавина му је окончана у бици код Ангоре 1402. када је поражен и заробљен у борби са татарским емиром Тамерланом. Умро је у заробљеништву 1403, а након његове смрти уследио је деценијски грађански рат између његових синова. >>>

brunhildino-vencanje.jpg

Брунхилда је била визиготска принцеза, кћерка визиготског краља Атанагилда и његове жене Госвинте. Према Фредегару, њено право име било је Бруна, које је касније промењено у Брунихилдис (Brunichildis). Удала се за франачког краља Аустразије, Зигоберта I, сина франачког краља, Хлотара I, и тако постала краљица Аустразије. Када је њену старију сестру, Галсвинту, усмртио њен муж, Хилперих I од Неустрије, отпочела је огорчено и доживотно ривалство са Хилпериховом другом женом, Фредегундом. >>>

sulejman-velicanstveni.jpg

Сулејман I Величанствени је био десети султан Османског царства који је владао између 1520. и 1566. године. Био је човек вишеструких талената: вешт војни стратег, велики законодавац, префињени песник и страствени обожавалац своје једине законите супруге, Украјинке Рокселане. Због велике реформе закона у муслиманској традицији је остао упамћен као Кануни (Законодавац), док је у Европи био познат као Велики Турчин. Наследио је царство у успону које је током своје владавине проширио на три континента, борећи се против Хабзбурговаца на Западу и против Месопотамије на Истоку. Када је ступио на престо, један савременик га је описао као питомо јагње које је дошло на место крволочног лава, међутим, током своје дугогодишње владавине Сулејман ће успети не само да очува велико царство које је наследио од свог оца, него… >>>

teodora-san-vitale.jpg

Теодора је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој „Тајној историји“ Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона. О Теодориној години рођења и пореклу може се само нагађати. У науци се обично узима да је била петнаестак година млађа од супруга Јустинијана I, дакле рођена је око 497. године. Царичина породица била је, по традицији коју је забележио око 1320. историчар цркве Нићифор Калист, пореклом са Кипра. Међутим, различити извори настали после 6. века, бележе као Теодорин завичај Александрију и малоазијску област Пафлагонију. >>>

novcic-svete-jelene.jpg

Флавија Јулија Хелена (лат. Flavia Iulia Helena), (рођена око 249, умрла око 329), познатија само као царица Хелена (Јелена) или света Јелена, била је мајка римског цара Константина I Великог. По традицији, насталој већ у 4. веку, Хелена је у Јерусалему пронашла једну од највећих хришћанских реликвија, Часни крст, па се због тога поштује као светица, како у римокатоличкој, тако и у православној цркви… >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Одјек Везува на Балкану

Три записа у српским рукописима из 17. века који говоре о црном праху који је пао на земљу могу се довести у непосредну везу са ерупцијом вулкана Везува код Напуља која се одиграла 16. децембра 1631. године. Такође и на источној обали Јадрана ерупција је изазвала велику збуњеност и несигурност становништва што је такође оставило трага у ондашњој преписци. Колико су овај и слични догађаји утицали на климатске промене и уопште на живот становништва, представља широко, ново поље историографских истраживања, поред осталих дисциплина које се баве изучавањем климе. >>>

kirher-vulkan-vezuv.jpg

Гледајући кроз историју, ступање на престо није било свугдје исто. У неким земљама је поштован принцип сениоритета, у другим примогенитуре, док је пак у неким, владар дијелио власт између својих синова. Па чак и тада, борбе за престо биле су честе, углавном праћене крвавим обрачунима у владарској... >>>

Теодосијев обелиск, којим је крајем 4. века улепшан цариградски хиподром, био је у ствари један од два обелиска које је подигао египатски фараон Тутмес III (1490—1436. пре н. е.) у Амоновом храму у Теби. Обелиск је био израђен од једног комада црвеног гранита и затим декорисан хијероглифима. ... >>>

У дугој византијској историји царски престо је неретко попуњаван након преврата, атентата, политичког или војног пораза владајућег цара. Судбина збачених владара никада није била лака. Лишавање слободе, тортура, прогонство, затирање читавих породица, јавно понижавање у узврелом Цариграду и слични... >>>

Погибија Смаил-аге Ченгића 1840. године послужила је као инспирација хрватском књижевнику Ивану Мажуранићу за стварање знаменитог дела Смрт Смаил-аге Ченгића (1846). Један предмет који је Смаил-ага имао при себи у самртном часу био је повод за везу између потомака једног од извршилаца његовог... >>>

Београд је био успутна станица кроз коју су пролазили бројни хришћански ходочасници на свом путу ка Светој земљи. Додуше, у раном средњем веку овај пут није био нарочито безбедан и ходочасници су се трудили да га, ако је могуће, заобиђу. Тек са христијанизацијом Угарске постаће безбеднији па тако и... >>>

Послије половичних успјеха румелијског беглербега Мехмеда Соколовића у Угарској 1551. године, и смрти фратра Ђорђа Утјешиновића који се налазио у дослуху са османским властима, султан Сулејман Величанствени (1520—1566) наредио је сљедеће године поход на остатке угарске државе. Овог пута поход је... >>>

Дуван се обично најчешће везује за Османлије и Османско царство. Прва асоцијација је обично Турчин са брчинама како пуши наргиле, чак у српском језику постоји изрека „пуши као Турчин“, за неког ко много пуши или воли дуван. Међутим, занимљиво је знати да је дуван, кад се појавио међу Турцима, у... >>>

Византијски историчар Георгије Пахимер забележио је значајну епизоду о покушају цара Михаила VIII Палеолога да склопи савез с Стефаном Урошем I (1243 1276). Савез, који је требало да запечати удаја Михаилове ћерке Ане за краљевог сина Милутина, пропао је већ на првом кораку, захваљујући обостраном... >>>

Непосредно по ступању Анрија II на престо Француске, одржан је један двобој између противника крајње неједнаких снага прекаљеног и искусног војника, Франсое де Вивона, господара Ла Шататењереа, поноса Француске кога још нико у двобоју није победио, и дворанина, Гија Шабота, барона од Жарнака,... >>>

Жил Мишле (француски Jules Michelet, 1798—1874), један од најзначајнијих француских историчара 19. века био је својим савременицима, без обзира да ли су га оспоравали или подржавали, познат као револуционаран дух и човек изузетне осетљивости за актуелна друштвена и политичка питања. Из те спремности... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Током Стаљинградске битке Совјети су 1942. почели да користе ловачки авион типа Лавочкин Ла-5 који је највећим делом био направљен од дрвета1.

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
pecina-kod-kovadonge.jpg

Битка код Ковадонге је оружани сукоб који се догодио 28. маја 722. године код Ковадонге, недалеко од области Кангас де Онис у Астурији између групе Астура на челу са дон Пелајом и муслиманског одреда војника у коме су хришћани однели убедљиву победу… >>>

fernando-svetac.jpg

Фернандо III од Кастиље и Леона (шп. Fernando III de Castilla y de León), Светац (шп. el Santo), био је краљ Кастиље (1217—1252) и Леона (1230—1252). Рођен је у манастиру Валпараисо, у Замори 1198. или 1199. године, а умро је у Севиљи 1252. године… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported