Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке, војне и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака. Ако бисте нас радије читали у латиници, кликните само на зелену стрелицу коју ћете наћи у десном горњем углу сваке странице.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook. If you prefer reading us in Latin alphabet, please click the green arrow you'll find in the upper right corner of each page.
Препоручујемо
yg3pszp

Јован VI Кантакузин (грч. Ίωάννης Καντακουζηνός, рођен 1295/6, умро 15. јуна 1383) био је византијски великаш, најближи сарадник Андроника III Палеолога, византијски цар од 1347. до 1354. године, верски полемичар и писац мемоара. На власт је дошао после тешког грађанског рата (1341—1347) а са престола га је збацио његов зет и савладар Јован V Палеолог, син његовог претходника, Андроника III. Био је први византијски владар који је своју ћерку удао за владара друге вероисповести. По паду са власти постао је монах али је и даље имао јак утицај у држави. >>>

39b3rlo

Српска војска у Бизерти подразумева делове српске војске из Првог светског рата који су боравили у француској бази у Бизерти у Тунису. Након повлачења српске војске кроз Албанију 1915. године поједини контигенти су упућени у Бизерту, као и у друге француске базе у северној Африци док је највећи део евакуисан на острво Крф. Српске трупе и малобројни цивили су у мањем или већем броју током целог рата боравили у Бизерти. >>>
Виријатов устанак • Јован VI Кантакузин • Бан Борић • Бајазит I • Мировна нота Бенедикта XV (1917) • Јован Владимир • Одевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. века • Српско војно племство у Војној граници 18. века • Жофроа де Вилардуен • Георгије Магарашевић • Петар Текелија • Ана Савојска • Полемика Вука Караџића и Милована Видаковића • Милован Видаковић • Парсифал • Српска војска у Бизерти • Манастир Моштаница • Рихард Вагнер • Димитрије Давидовић • Марија Медичи • Двор у средњовековним српским земљама • Средњовековни српски владар • Мавро Орбин • Аларих I • Иларион Руварац • Мара Бранковић • Јустин II • Брунхилда од Аустразије • Царица Софија • Битка на Јармуку • Стара српска књижевност • Јустинијан II Ринотмет • Свети Сава • Ираклије • Ктиторска делатност светог Саве • Сулејман I Величанствени • Света Јелена • Леовигилд • Константин IV • Пад Београда (1521) • Андроник I Комнин • Хиспанија • Визиготска Хиспанија • Симонида • Царица Теодора • Петар Велики • Велизар • Опсада Београда (1456) • Деколонизација Африке • Муслиманско освајање Иберијског полуострва • Дон Кихот • Визиготи • Мигел де Сервантес • Западно римско царство • Карло V • Стефан Душан • Ђауме I од Арагона • Алмогавери •
Рекли су…

Говорећи искрено ја не знам и мислим да то превазилази умове свих нас. Једно је познато — да се стари свет завршава! Како ће изгледати нови? Чак и највећи умови античких људи нису могли предвидети пропаст ропства, долазак хришћанског света, најезду варвара — све оне велике догађаје што су изменили лице земље.

Алексис де Токвил (1805—1869), француски историчар, филозоф и политички мислилац
Препоручујемо…

Луј IX Свети у крсташком походу

Француски краљ Луј IX Свети (1226—1270) преузео је на себе обавезу да освоји Јерусалим. Током овог похода који ће касније постати познат под називом Седми крсташки рат сам краљ Луј IX доживео је бројне неугодности… >>>

6ymr74p

Два генерала Америчког грађанског рата, два противника, били су веома различити имали су два различита животна пута и две различите судбине, ипак обојица су умрли... >>>

Веридба између Берте од Зулцбаха у Цариград и цара Манојла I Комнина била је једна од најдужих у историји, што захваљујући неким несрећним околностима, што... >>>

За разлику од нацистичке Немачке политика фашистичке Италије према Јеврејима била је знатно умеренија. У Италији није постојала дуга традиција антисемитизма па и... >>>

Од настанка Османске династије, па све до прве половине 16. века, постојао је обичај у Османском царству да се свакој султановој конкубини дозволи да роди само... >>>

Исидора Секулић је била једина жена у Управном одбору Српског књижевног гласника (скраћено СКГ), ''часописа који је у историји српске периодике заузео место... >>>

Од кад је света и века, зубобоља је мучила људско биће, тако да се човек одвајкада довијао на најразличитије начине како би решио ову непријатну болест. Иако... >>>

Знате ли шта је то Мацина фабрика? У првој половини 20. века, Јевреји су дали значајан допринос развитку српске индустрије и трговине у европском смислу речи. Један... >>>

Сложени и противречни односи између југословенске и албанске државе 20-их година 20. века одражавали су се и на писање југословенске штампе, односно на начин како је... >>>

Често појављивање лика Арапина у српској народној епици постављало је пред њене тумаче бројне недоумице. Арапин је симбол нечег туђег и стални противник српских... >>>

Велики жупан Стефан Немања (1166/1168 1196) је у текстовима византијских писаца приказан са више пажње него иједан ранији српски владар из династија Властимировића и... >>>
Занимљивост дана Да ли сте знали…

Да ли сте знали да је у антици најмање седам градова тврдило да су родна места чувеног песника Хомера, између осталих и Итака, Арг, Пил, Хиј, Кима, Колофон и Атина?

Да је уговор који су Дубровчани склопили 1403. са српским најамницима из Луштице предвиђао за војнике плату од пет перпера месечно, право на четири петине ратног плена и додатну награду од по десет перпера за сваког заробљеног или убијеног непријатеља?1

Да је прву јавну библиотеку у грчком свету отворио у Хераклеји на Црном мору локални тиранин Клеарх (365—353. пре н. е.)?2

Да је аустријски цар Франц Јозеф I (1848—1917) крунисан за угарског краља у Будиму тек након аустро-угарске нагодбе 1867. године? Круну св. Стефана на главу му је ставио тадашњи председник мађарске владе, Ђула Андраши који је, у време Револуције 1848/49. године осуђен на смрт због покушаја стварања независне Републике Мађарске.3

Да је српски краљ Петар I Карађорђевић у време живота у иностранству као члан Легије странаца учествовао у Француско-пруском рату (1870—1871) тако да је стекао чин поручника и Орден легије странаца који му је додељен за показану храброст?4

Да се током владавине византијског цара Андроника II Палеолога (1282—1328) на патријаршијском престолу сменило укупно осам првосвештеника са тим да је Анастасије I обављао дужност патријарха у два наврата (1289—1293, 1303—1309)?5

Да је османски султан Селим I (1512—1520) започео са праксом да своје везире, иначе робовског порекла, жени са принцезама из владарске породице Османлија?6

Да се грчка влада Георгиоса Папандреуа вратила из Велике Британије у Атину у среду 18. октобра 1944. године због сујеверја? Влада је требало да стигне дан раније, али је долазак одложила да не би стигли у уторак, који се у Грчкој сматра за баксузни дан пошто су Османлије заузеле Константинопољ у уторак 29. маја 1453. године7

Да је у бици код Нарве 1700. шведска војска од око десет хиљада војника однела победу над четвороструко бројнијом руском војском?8

Footnotes
Најновије… Из штампе…
ТЕКСТОВИ
Ненад Урић • Ратна сарадња Црне Горе и Француске (књига) • Веруј или ћу те убити (књига) • Етиде из старе српске књижевности • Огледи из српске књижевности (књига Јована Деретића) • Мишо Лековић • Марко Драговић • Јован Томић •
АНЕГДОТЕ
Хало Москва, овде Вашингтон • Француски научници и стварање Југославије • Љубавна писма у делима Јакова Игњатовића • Потемкинова села митрополита Василија • Убити доброг краља • Цар скривен у мочвари • Пехар од лобање • Павле Поповић и југословенска књижевност •

16. јануар 2012.
Андрић и Киш у италијанском часопису — У последњем броју италијанског часописа „Летера интернационале” међу приповеткама и есејима југословенских писаца објављене су и две приповетке класика српске књижевности, Иве Андрића и Данила Киша. (Политика)

12. јануар 2012.
При крају археолошка истраживања у Студеници — Како наводи истакнути српски археолог Марко Поповић при крају су опсежна археолошка истраживања у комплексу манастира Студеница. Ктиторска резиденција, једно од најважнијих открића током ових ископавања биће ускоро доступна посетиоцима. Археолошка истраживања у Студеници отпочела су пре око 60 година, 1989. су започета систематска ископавања али су она због догађаја у Југославији прекинута и настављена су тек 2010. године. Поповић најављује монографију о свим археолошким подухватима у манастирском комплексу као и монографију о тврђави Маглич. (Политика)

6. јануар 2012.
Интервју са Динков Давидовим — У београдској Политици објављен је интервју са историчарем уметности и академиком САНУ Динком Давидовим. Повод за разговор била је књига Сентандреја српске повеснице коју су издали Прометеј и Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине. (Политика)

Својатање Јованке Орлеанке — Уочи шесте стогодишњице рођења Јованке Орлеанке лидери најјачих политичких странака у Француској утркују се ко ће исказати највеће поштовање према француској националној хероини. (РТС)

4. јануар 2012.
Откривена биста Стевану Раичковићу — На Калемегдану у Београду, откривена је биста срспкго песника Стевана Раичковића. Бисту је израдио вајар Александар Зарин а открио ју је српски песник и академик Матија Бећковић. (РТС)

3. јануар 2012.
Средњовековни споменици приоритет — Министар културе у влади Републике Србије Предраг Марковић најавио је завршетак радова на обнови Манасије, Хиландара, Студенице и Смедеревске тврђаве. (РТС)

Спорна реконструкција грузијске цркве — Стручњаци Унеска упозоравају да ће реконструкција цркве Баграти из 11. века угрозити аутентичност споменика, због чега ћ можда бити скинута са листе светске угрожене баштине. (РТС)

Лувр најпосећенији — Са 8,8 милиона посетилаца Лувр је најпосећенији музеј на свету у 2012. години. Иза њега су Национални музеј у Лондону са 5,8 милиона и Метрополитен у Њу Јорку са 5,2 милиона. (РТС)

Затворени београдски музеји — Народни музеј, Музеј савремене уметности, Историјски, Музеј града Београда налазе се у фази реконструкције и нису доступни публици. (РТС)

1. јануар 2012.
Посвета Густаву Климту — У Аустрији се доршавају припреме за обележавање стопедесетогодишњице рођења великог сликара Густаа Климпта, кога су савременици често осуђивали због еротичних сцена у његовим делима. (Политика)

26. децембар 2011.
Изложба о Титанику — Поводом стогодишњице потонућа Титаника, једне од највећих мирнодобских поморских катастрофа, која се обележава наредне године у интерактивном Музеју науке у Гранади биће отворена изложба од 28. априла. (Политика)

25. децембар 2011.
Пронађен култни јеврејски печат — У Јерусалиму је пронађен мали глинени печат са натписом ''чисто за Бога'', који је једно од ретких сведочанстава о верској пракси у Јерусалимском храму пре око 2.000 година. Печат је вероватно коришћен да се одобри употреба уља или неке животиње за жртвовање. (РТС)

23. децембар 2011.
Поверљиво о Петру Великом — Спис Саве Владиславића, руског дипломате и обавештајца, једног од најзнаменитијих срба 18. века, Тајна информација о снази и стању кинеске државе, објављен је у издању РТС-а. (Политика)

27. новембар 2011.
Андрић на београдском аеродрому — Министар за културу Владе Србије Предраг Марковић отворио је на Аеродрому Никола Тесла у Београду изложбу посвећену српском књижевнику и Нобеловцу Иву Андрићу. Изложба је једна од манифестација којима се обележава стота годишњица од првог Андрићевог објављеног књижевног дела и педесетогодишњица доделивања Нобелове награде за књижевност Иву Андрићу. (Политика)

27. новембар 2011.
Преминуо академик Михаило Ђурић — Михаило Ђурић, један од најистакнутијих српских филозофа и социолога преминуо је у Београду у 86. години. Ђурић је био један од водећих познавалаца грчке филозофске мисли, Ничеа, социолошког метода а био је и редовни члан САНУ. Ђурић је предавао на Правном факултету у Београду али је због критичких написа о уставним амандманима из 1972. кажњен са девет месеци затвора па је остао без професуре. Од 1974. до 1990. радио је на Институту за друштвене науке у Београду, 1990. се враћа на Правни факултет да би наредне 1991. био пензионисан. (Политика)

20. новембар 2011.
Милански дани Леонарда да Винчија — У Националној галерији у Лондону 9. новембра је отворена изложба Леонардо да Винчи – сликар на миланском двору. Изложба ће бити отворена до 5. фебруара а већ сада је привукла огромно интересовање јавности. Она обухвата слике које је Леонардо насликао у периоду од 1482. до 1499. током кога га је ангажовао милански владар Лудовико Сфорца. Слике за изложбу позајмљене су из неких од највећих музеја и галерија широм света. (Политика)

13. октобар 2011.
Научни скуп посвећен делу Доситеја Обрадовића — У Народној банци Србије од 13. до 15. октобра одржан је научни скуп Доситеј Обрадовић у српској историји и култури на коме је дело овог ствараоца промишљено са становишта историје књижевности, културе, филозофије, образовања и других области којима је Доситеј допринео. (Danas)

11. октобар 2011.
Андрић у дипломатији — У Архиву Југославије отворена је изложба посвећена дипломатској каријери Иве Андрића. Обухвата 152 документа подељених у 15 тематских целина. (РТС)

6—8. октобар 2011.
Живот и дело Богумила Храбака — У организацији Филозофског факултета у Косовској Митровици биће организован научни скуп посвећен Богумилу Храбаку, једном од најплоднијих истраживача у српској историографији. Између осталих на скупу ће учествовати и историчари Радош Љушић, Радивој Радић и Десанка Ковачевић-Којић. (Филозофски факулет у Косовској Митровици)

4. октобар 2011.
Откривена спомен плоча Васку Попи — на згради у Булевару краља Александра где је живео, откривена је спомен плоча песнику Васку Попи. (Политика)

29. септембар 2011.
Уноформе од Карађорђа до Тита — до 14. октобра 2011. у Историјском музеју Србије у Београду биће отворена изложба Службена одела Србије у 19. и 20. веку. Различита службена одела, од Карађорђеве доламе из 1810. године до војних униформи из доба социјалистичке Југославије чине поставку ове изложбе. (Политика)

6. јул 2011.
Пронађена непозната Да Винчијева слика — експерти Метрополитен музеја у Њујорку проценили су да је слика Салватор Мунди, која приказује Христа како једном руком благосиља док другом држи шар, дело Леонарда да Винчија а не неког од његових ученика како се раније претпостављало. У случају да се ово откриће потврди реч је о једном од најзначајнијих проналазака у историји уметности у последњих сто година. (РТС)

6. јул 2011.
Србија земља фресака — Промоција српског средњовековног наслеђа наставља се изложбом репродукција фресака у базилици Светих Апостола у Ватикану. (РТС)

24. јун 2011.
Пећ стара шест векова — На локалитету Ђеране код села Милошева, недалеко од Јагодине, откривена је пећ за печење цигала из 15. века. Радован Петровић, кустос Завичајног музеја у Јагодини, изјавио је тим поводом да пећ дуга шест а широка два метра представља јединствено откриће у Србији. (РТС)

21. април - 19. мај 2011.
Икона-српска духовна и историјска слика — У Галерији САНУ у Београду отворена је изложба чија је тема икона и која посебно тежиште ставља на историјат српске иконе. (САНУ)

31. март — 14. април 2011.
Кад ће Београд, Загреб и Сарајево да напишу заједнички уџбеник историје — Кроз серију текстова у београдској Политици више аутора је изнело своја гледишта у вези са писањем јединствених уџбеника из историје у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Meђу ауторима су Дубравка Стојановић, Милош Ковић, Чедомир Антић, Горан С. Јовановић, Радмила Накарада и други (Политика)

5. април 2011.
Ловачка авијација у одбрани Београда — У Гелeрији науке и технике САНУ у Београду отворена је изложба посвећена је ловачкој авијацији у одбрани Беграда 6. априла 1941. године. (САНУ)

29. март 2011.
Срби у немачким карикатурама почетком 20. века — Историчар Милан Ристовић испитивао је како су немачки карикатуристи видели Србе и Србију почетком 20. века. У овој слици, формиранoj под утицајем лоших међународних односа преовлађивали су изразито негативни стереотипи. (Blic)

17. март 2011.
О великом интересовању за књиге о нацистичкој Немачкој — Аутор разматра порекло и значење великог интересовања за књиге о нацистичкој Немачкој међу британским читаоцима. (BBC)

21. фебруар 2011.
Откривена фреска из 13. века — Фреска која приказује Христово распеће откривена је у фрањевачком самостану у Бачу. Откривени фрагмент приказује Христа и Богородицу а до открића је дошло када су стручњаци на зид враћали рестаурирану икону Богородице из 1685. године. Ова фреска се већ сада означава као највеће откриће у 60 година дугој историји Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада. (Вечерње новости)

15. фебруар — 15. март 2011.
Портрети часника и добротвора Матице српске — У галерији САНУ у Београду одржава се изложба репрезентативних портрета личности које су имали одлучујући утицај у формирању и раду Матице српске. Портрети на изложби настали су у 18, 19. и 20. веку и представљају не само сведочанство из историје Матице српске већ и сведочанство из историје српског сликарства. (САНУ)

6. фебруар 2011.
Пупин у служби свог народa — На основу низа студија објављених претходних деценија оформљена је књига Драгољуба Живојиновића У потрази за заштитником о улози САД у настанку Југославије и раним југословенско-америчким односима. Београдски лист Вечерње Новости објављује од 6. фебруара низ текстова овог истакнутог историчара о улози научника Михајла Пупина у стварању Југославије и његовом националном раду. (Вечерње новости)

28. јануар 2011.
Тицијаново ремек дело продато за рекордних 16,5 милиона долара — Слика Мадона са дететом стара 450 година продата је на аукцији у Њујорку где је постигнут рекордни износ за дела овог ренесансног мајстора. (BBC)

7. јануар 2011.
Победа хришћана након прогона — У новинама Данас објављен је интервју са византологом Радивојем Радићем, у вези са његовом последњом књигом посвећеном цару Константину. Проф. Радић говорио je сумарно и о историји хришћанства у Римском царству, као и о ширењу хришћанске вере кроз изузетно сложен мозаик религија у старом Риму. (Данас)

4. јануар 2011.
У служби краља Милана — Како наводи Политика претходних неколико месеци објављене су три књиге истакнутог српског историчара Василија Крестића. Међу њима су и приређени мемоари Тодора Стефановића Виловског, који је био у служби краља Милана и који је своје мемоаре заједно са другим хартијама од значаја за српску историју поверио на чување пријатељу и универзитетском професору Павлу Поповићу са напоменом да их употреби како нађе за сходно. Поповић се није позабавио овим списима па су поједини делови Стефановићевих мемоара тек сада објављени. (Политика).

http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/isbi:kontakt

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported