Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака. Ако бисте нас радије читали у латиници, кликните само на зелену стрелицу коју ћете наћи у десном горњем углу сваке странице.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook. If you prefer reading us in Latin alphabet, please click the green arrow you'll find in the upper right corner of each page.
Препоручујемо
cfrf2xj

Остракизам (срп. осуда цреповим судом1) је био политички процес којим је у Атини у 5. веку пре н. е. атински грађанин, под сумњом да тежи да се наметне за тиранина или на неки други начин подрије државу, могао бити протеран из полиса на десет година. Сваке године током шесте пританије пред народну скупштину (еклесију) изношено је питање грађанима да ли желе да се те године одржи остракизам. >>>

y8q9md3

Мавро Орбин је био дубровачки историчар, писац и бенедиктински монах. Као младић ступио је у бенедиктински ред у самостану на Мљету у коме је касније био и опат. Највећи део живота провео је у родном Дубровнику, иако је једно време био опат у Стону и Бачу, а такође је боравио и краће време и у Италији. Године 1601. издао је у Пезару у Италији своје најпознатије и једино историјско дело, Краљевство Словена (италијански Il regno degli Slavi). У овом делу настојао је да прикаже целокупну историју Словена али се највише бавио Јужним Словенима. >>>
Остракизам • Виријатов устанак • Јован VI Кантакузин • Бан Борић • Бајазит I • Мировна нота Бенедикта XV (1917) • Јован Владимир • Одевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. века • Српско војно племство у Војној граници 18. века • Жофроа де Вилардуен • Георгије Магарашевић • Петар Текелија • Ана Савојска • Полемика Вука Караџића и Милована Видаковића • Милован Видаковић • Парсифал • Српска војска у Бизерти • Манастир Моштаница • Рихард Вагнер • Димитрије Давидовић • Марија Медичи • Двор у средњовековним српским земљама • Средњовековни српски владар • Мавро Орбин • Аларих I • Иларион Руварац • Мара Бранковић • Јустин II • Брунхилда од Аустразије • Царица Софија • Битка на Јармуку • Стара српска књижевност • Јустинијан II Ринотмет • Свети Сава • Ираклије • Ктиторска делатност светог Саве • Сулејман I Величанствени • Света Јелена • Леовигилд • Константин IV • Пад Београда (1521) • Андроник I Комнин • Хиспанија • Визиготска Хиспанија • Симонида • Царица Теодора • Петар Велики • Велизар • Опсада Београда (1456) • Деколонизација Африке • Муслиманско освајање Иберијског полуострва • Дон Кихот • Визиготи • Мигел де Сервантес • Западно римско царство • Карло V • Стефан Душан • Ђауме I од Арагона • Алмогавери •
Рекли су…

Године рата ставиле су на пробу нашу посвећеност Унији, године мира могу бити искушење искрености наше вере у демократију.

Херман Мелвил (1819 — 1891), амерички писац, о реконструкији после Америчког грађанског рата, око 1866.
Препоручујемо…

Љубавна писма у делима Јакова Игњатовића

У многим романима српског књижевника реалистичког правца Јакова Игњатовића (1822—1889) има уметнутих писама, углавном љубавних (липсбриф) које размењују љубавници или удварачи. Има их у Милану Наранџићу, Старим и новим мајсторима а понајвише у роману Трпен-спасен (1874—75), која је готово дословно пренео у шаљиву игру Адам и берберин—први људи (1879, 1881). Ова писма, како Драгиша Живковић наглашава у свом истраживању, нису само показатељ манира српског грађанства, чији живот описује Јаков Игњатовић, већ су и израз књижевних конвенција које је Игњатовић преузимао а што омогућава да се расветле његови књижевни узори и типологија његових романа… >>>

d7hqg98

Царски харем турских султана налазио се у Топкапи сарају, палати која је изграђена по наређењу великог Мехмеда Освајача, султана који је освојио Цариград 1453. Харем... >>>

Диоклецијану није ни падало на памет да ће једног дана постати цар, све док није био послат у Галију где му је била проречена славна будућност Годинама касније, цар... >>>

Џеси Овенс, амерички атлетичар, вероватно је најпознатији учесник Олимписјких игара одржаних у Берлину 1936. године. Освајач четири златне медаље, Овенс је у великој... >>>

Од кад је света и века, зубобоља је мучила људско биће, тако да се човек одвајкада довијао на најразличитије начине како би решио ову непријатну болест. Иако... >>>

У средњовековној Србији, користио се разноврстан прибор за јело који се разликовао у зависности од поднебља и начина исхране, али превасходно од социјалног... >>>

Житије деспота Стефана Лазаревића које је изашло из пера Константина Филозофа представља специфичан текст старе српске књижевности. Иако је несумњиво стварао у... >>>

Питање исељавања муслиманског становништва из Кнежевине Србије било је за кнеза Милоша Обреновића једно од најзначајнијих политичких питања и у вези с њим вођени... >>>

На свим средњовековним, нерестаурираним, портретима свети Сава је приказиван са тонзуром, између осталог и на чувеној фресци из Милешеве коју историчар уметности... >>>

Пишући темељну студију о првом знатнијем српском романописцу Миловану Видаковићу, Павле Поповић истиче читав низ његових позитивних особина али напомиње да је... >>>

Павле Риђички, племић од Скрибешћа (1805 1893), рођен и сахрањен у Мокрину, на свом путовању по Блиском истоку, у Луксору 1888. године је купио, како се наводи у дародавном... >>>
Занимљивост дана Да ли сте знали…

Да ли сте знали да је у Шпанији краљевским декретом у априлу 1639. забрањено женама да носе дубок деколте на хаљинама. Ова мера је донесена не само ради јачања јавног морала, већ и да би се сузбила мода из непријатељске Француске?

Да је Драгомир Ракић, индустријалац из Младеновца, члан управног одбора Сингерове банке, први у иностранство пренео вест о постојању Равногорског покрета Драгољуба Михаиловића, јула 1941. године? Он је наиме о томе обавестио Јована Ђоновића, делегата југословенске владе за Блиски и Средњи Исток.1

Да је из времена владавине српског цара Уроша (1355—1371) сачувана укупно двадесет и једна повеља, при чему је чак девет издато у току 1357. године.2

Да је, према традицији, законодавац Ликург забранио Спартанцима бављење борилачким спортовима, шакањем и панкратионом. У Старој Грчкој су се, наиме, борбе завршавале тако што би се један од такмичара предао, док Спартанци теоријски никада нису смели признати пораз.3

Да су бивши амерички председници почели да примају председничку пензију тек од 1958. године. Повод за увођење ове мере био је случај из 1955. када је Хари Труман затражио новчану помоћ америчког конгреса да унајми довољно канцеларијског особља које би му помогло да састави мемоаре.4

Да је османски султан Селим II (1566—1574) свог финансијера и снабдевача вином, португалског Јеврејина Јосифа Насија обдарио титулом војвода од Наксоса и од дванаест Киклада.5

Да је папа Јован Павле II (1975—2005) канонизовао 447 светаца што је више него сви његови претходници заједно. (6

Да је суздаљски кнез Константин Всеволодович 1218. завештао своју кућу у Владимиру и део прихода са својих имања да би се отворила школа за учење грчког језика.7

Да је у Шпанији краљевским декретом у априлу 1639. забрањено женама да носе дубок деколте на хаљинама. Ова мера је донесена не само ради јачања јавног морала, већ и да би се сузбила мода из непријатељске Француске.8

Footnotes
Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
Арсен Ђуровић • Остракизам • Срђан Рудић • Ненад Урић • Ратна сарадња Црне Горе и Француске (књига) • Веруј или ћу те убити (књига) • Етиде из старе српске књижевности • Огледи из српске књижевности (књига Јована Деретића) •
АНЕГДОТЕ
Сат Смаил-аге Ченгића • Утемељење култа Петра I Карађорђевића • Злато се враћа у Европу • Намерни заборав: случај Обреновића • Жил Мишле и Револуција 1848. • Колмар фон Голц и српска војска • Чин за краља Милана • Народна подршка уставним ударима •

Овa два чланка из архиве Историјске библиотеке изабрали су претходне недеље за насловну страну наши пријатељи с Фејсбука…

y93h3zv

Битка код Ковадонге је оружани сукоб који се догодио 28. маја 722. године код Ковадонге, недалеко од области Кангас де Онис у Астурији између групе Астура на челу са дон Пелајом и муслиманског одреда војника у коме су хришћани однели убедљиву победу… >>>

396cegk

Фернандо III од Кастиље и Леона (шп. Fernando III de Castilla y de León), Светац (шп. el Santo), био је краљ Кастиље (1217—1252) и Леона (1230—1252). Рођен је у манастиру Валпараисо, у Замори 1198. или 1199. године, а умро је у Севиљи 1252. године… >>>
Из медија…

19. април 2012.
У Риму конгрес о цару Константину — У Риму је почео Међународни конгрес на тему Константин Велики - на трагу корена Европе, у организацији Папског комитета за историјске науке, на коме је најављено обележавање 13 векова Миланског едикта. Скуп се одржава на Латеранском папском универзитету и трајаће до 20. априла. (Политика)

18. април 2012.
Умивање Јустинијанове Приме — Навршило се сто година од почетка ископавања на највећем и најзначајнијем византијском граду у унутрашњости Балкана, Царичином граду. (Политика)

14. април 2012.
Мистерија трпезарије у Манасији — Уобичајено је да манастири имају трпезарије. Тако је има и манастир Манасија. Али није уобичајено да она буде слободно стојећи објекат, невезан за оградни зид, уз то толико велики колики је пре много векова саграђен у порти ове светиње. Они који су прошле године започели радове на њеној обнови постављају себи исто питање које су им, приликом посете овом манастиру на прелиминарној листи Светке баштине, поставили и новинари – крије ли она неку тајну, аутентичну намену, данас недокучиву. (Политика)

12. април 2012.
Спомен плоча Оскару Давичу — На улазу зграде у којој је живео од 1977. до смрти 1989. године, у Хаџи Продановој улици 4 у Београду, постављена спомен плоча Оскару Давичу. (РТС)

11. април 2012.
Ужичка тврђава чека обнову — Ужичка тврђава, о којој први помени датују из 14. века а чији је један од најзначајнијих господара био српски средњовековни властелин Никола Алтомановић, данас се наалзи у тешком стању и због слабе безбедности привлачи мало посетилаца. Народни музеј из Ужица и републички и регионални Завод за заштиту споменика из Краљева конкурисали су за средства за обнову и конзервацију утврђења али она ипак нису обезбеђена. (РТС)

9. април 2012.
Беседништво кроз векове — Изложба "Беседништво кроз векове", чији је аутор пи-ар тим Факултета политичких наука у Београду, отворена у холу РТС-а. (РТС)

6. април 2012.
Годишњица бомбардовања Народне библиотеке у Београду — Народна библиотека Србије обележила дан када је бомбардована њена зграда на Косанчићевом венцу. Том приликом уништен је знатан део српског средњовековног рукописног наслеђа. (РТС)

17. март 2012.
САНУ неће да размењује Магнум Кримен — Извршни одбор САНУ није одобрио да дело хрватског историчара Виктора Новака Magnum Crimen у коме се критички испитује развој клерикализма у Хрватској од краја 19. века до краја Другог светског рата. Штампање издања на енглеском језику финансирао је један имућан Србин са 80.000 евра у нади да ће оно ући у програм редовне размене између САНУ и међународних установа са којима Српска академија сарађује. (Политика)

12. март 2012.
Нови поглед на Матиса — У париском музеју савремене уметности Жорж Помпиду на иновативан начин презентовано је сликарско дело Анрија Матиса (1869—1954). Уместо да се Матисова дела представе хронолошки, у првом плану је његов стваралачки процес, варирање тема које указује на стално преиспитивање уметника и трагање за новим начинима сликарског израза. (Политика)

10. март 2012.
Поклоњене две Климптове слике — Приватни колекционар даровао бечком Белведеру слике „Породица” и „Сунцокрет”. (Политика)

2. март 2012.
Објављен избор из поезије Бранка Миљковића — У издању Српске књижевне задруге објављена је књига поезије Бранка Миљковића у избору Слободана Ракитића (Политика)

15. фебруар 2012.
Путовање у средиште Гернике — једну од најчувенијих слика модерне уметности, Пикасову Гернику скенираће специјално дизајнирани робот како би се испитала и најмања оштећења и испланирала што успешнија рестаурација. (Политика)

Приватни живот знаменитих Тимочана — У Народном музеју у Зајечару у току је изложба о приватном животу знаменитог српског државника, политичара и дипломате Николе Пашића и о његовим познатим суграђанима, Зајечарцима с краја 19. и почетка 20. века, Ђорђу Генчићу, министру полиције за време Александра Обреновића а потом једном од најзначајнијих завереника и Антонију Антићу, официру и учеснику завере која је окончана Мајским превратом. Како истиче директор Народног музеја Бора Димитријевић изложба коју је помогло и Министарство културе Републике Србије привлачи велики број посетилаца и доноси нека до сада необјављена документа о Пашићу и његовим суграђанима. (Политика)

7. фебруар 2012.
Стећци — светска културна баштина — У интервјуу у београдској Политици историчарка уметности Љиљана Шево сугерисала је да би Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија заједнички требало да раде на томе да стећци допру на листу светске културне баштине организације УНЕСКО. (Политика)

3. фебруар 2012.
Пикасова дела у Београду — Пикасова дела од керамике, злата и сребра изложена су у преуређеном простору фабрике Беко у Београду. Изложба траје до 15. априла. Изложба "На Азурној обали" у Београду гостује захваљујући словеначкој галерији "Дева Пури" која је организовала и поставку "Божанствени светови" Салвадора Далија 2010. године у Музеју историје Југославије. (РТС)

16. јануар 2012.
Андрић и Киш у италијанском часопису — У последњем броју италијанског часописа „Летера интернационале” међу приповеткама и есејима југословенских писаца објављене су и две приповетке класика српске књижевности, Иве Андрића и Данила Киша. (Политика)

12. јануар 2012.
При крају археолошка истраживања у Студеници — Како наводи истакнути српски археолог Марко Поповић при крају су опсежна археолошка истраживања у комплексу манастира Студеница. Ктиторска резиденција, једно од најважнијих открића током ових ископавања биће ускоро доступна посетиоцима. Археолошка истраживања у Студеници отпочела су пре око 60 година, 1989. су започета систематска ископавања али су она због догађаја у Југославији прекинута и настављена су тек 2010. године. Поповић најављује монографију о свим археолошким подухватима у манастирском комплексу као и монографију о тврђави Маглич. (Политика)

6. јануар 2012.
Интервју са Динков Давидовим — У београдској Политици објављен је интервју са историчарем уметности и академиком САНУ Динком Давидовим. Повод за разговор била је књига Сентандреја српске повеснице коју су издали Прометеј и Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине. (Политика)

Својатање Јованке Орлеанке — Уочи шесте стогодишњице рођења Јованке Орлеанке лидери најјачих политичких странака у Француској утркују се ко ће исказати највеће поштовање према француској националној хероини. (РТС)

4. јануар 2012.
Откривена биста Стевану Раичковићу — На Калемегдану у Београду, откривена је биста срспкго песника Стевана Раичковића. Бисту је израдио вајар Александар Зарин а открио ју је српски песник и академик Матија Бећковић. (РТС)

3. јануар 2012.
Средњовековни споменици приоритет — Министар културе у влади Републике Србије Предраг Марковић најавио је завршетак радова на обнови Манасије, Хиландара, Студенице и Смедеревске тврђаве. (РТС)

Спорна реконструкција грузијске цркве — Стручњаци Унеска упозоравају да ће реконструкција цркве Баграти из 11. века угрозити аутентичност споменика, због чега ћ можда бити скинута са листе светске угрожене баштине. (РТС)

Лувр најпосећенији — Са 8,8 милиона посетилаца Лувр је најпосећенији музеј на свету у 2012. години. Иза њега су Национални музеј у Лондону са 5,8 милиона и Метрополитен у Њу Јорку са 5,2 милиона. (РТС)

Затворени београдски музеји — Народни музеј, Музеј савремене уметности, Историјски, Музеј града Београда налазе се у фази реконструкције и нису доступни публици. (РТС)

1. јануар 2012.
Посвета Густаву Климту — У Аустрији се доршавају припреме за обележавање стопедесетогодишњице рођења великог сликара Густаа Климпта, кога су савременици често осуђивали због еротичних сцена у његовим делима. (Политика)

http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/isbi:kontakt

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported