| Добро дошли! |
|
Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке, војне и историје књижевности. Такође имамо библиотеку занимљивих документараца са Би Би Сија, Хистори ченела, Дисковерија и сл. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака. Ако бисте нас радије читали у латиници, кликните само на зелену стрелицу која се налази у десном горњем углу сваке странице. Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history as well as history of literature. We also offer the variety of BBC, History Channel, Discovery Channel etc. documentaries. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook. If you prefer reading us in Latin alphabet, please click the green arrow you can find in the upper right corner on each page. |
КЊИГА УТИСАКА |
| Препоручујемо |
|
Српска војска у Бизерти подразумева делове српске војске из Првог светског рата који су боравили у француској бази у Бизерти у Тунису. Након повлачења српске војске кроз Албанију 1915. године поједини контигенти су упућени у Бизерту, као и у друге француске базе у северној Африци док је највећи део евакуисан на острво Крф. Српске трупе и малобројни цивили су у мањем или већем броју током целог рата боравили у Бизерти. Срби су у Бизерту долазили у три наврата: први пут након повлачења кроз Албанију и евакуације почетком 1916. године, затим након првих великих окршаја на Солунском фронту исте године и на крају од почетка 1917. године када су пристизали контигенти добровољаца…>>> Парсифал (немачки Parsifal) је опера немачког композитора Рихарда Вагнера. Вагнер ју је дефинисао као Bühnenweihfestspiel - представу за освећење позорнице. Првобитно је била намењена за ивођења искључиво у његовој оперској кући у Бајројту крај Минхена. Била је то његова последња опера, премијерно изведена 26. јула 1882. Дириговао је Херман Леви, Вагнеров пријатељ јеврејског порекла. Парсифал је заснован на средњовековној легенди о витезу округлог стола Парсифалу. О њему су писали велики средњовековни песници Кретјен де Троа и Волфрам фон Ешенбах….>>> |
Парсифал • Српска војска у Бизерти • Манастир Моштаница • Рихард Вагнер • Димитрије Давидовић • Марија Медичи • Двор у средњовековним српским земљама • Средњовековни српски владар • Мавро Орбин • Аларих I • Иларион Руварац • Мара Бранковић • Јустин II • Брунхилда од Аустразије • Царица Софија • Битка на Јармуку • Стара српска књижевност • Јустинијан II Ринотмет • Свети Сава • Ираклије • Ктиторска делатност светог Саве • Сулејман I Величанствени • Света Јелена • Леовигилд • Константин IV • Пад Београда (1521) • Андроник I Комнин • Хиспанија • Визиготска Хиспанија • Симонида • Царица Теодора • Петар Велики • Велизар • Опсада Београда (1456) • Деколонизација Африке • Муслиманско освајање Иберијског полуострва • Дон Кихот • Визиготи • Мигел де Сервантес • Западно римско царство • Карло V • Стефан Душан • Ђауме I од Арагона • Алмогавери • |
| Рекли су | Кратке приче |
|
Нигде на свету не говори се о нама тако ружно као код нас. Што је горе, нигде на свету не дозвољава се тако олако другоме да то чини као код нас. Милош Црњански (1893—1977), српски књижевник. |
Убиство краља Александра у Марсеју октобра 1934. године поставило је пред политичке ауторитете Краљевине Југославије и Француске бројна питања од којих нека заокупљају живу пажњу и потоњих историчара. Једно од њих је и да ли је краљ оставио политички аманет у виду последње поруке и какав је његов садржај.>>> Пишући темељну студију о првом знатнијем српском романописцу Миловану Видаковићу, Павле Поповић истиче читав низ његових позитивних особина али напомиње да је списатељ имао и извесних мана, од којих су неке постајале све приметније у позном периоду његовог живота. Међу ове мане убраја и претерану склоност ка јелу и пићу. Интересантно је да се током своје полемике са Вуком Караџићем Видаковић позвао и на своје добро познавање јеловника.…>>> |
| Недељни избор читалаца | Најновије… |
| Из медија | Да ли сте знали… |
|
20. август 2010. 19. август 2010. 6. август 2010. 21. јули 2010. 12. јули 2010. 23. јуни 2010. 3. јуни 2010. 24. мај 2010. 20. мај 2010. 19. мај 2010. 14. мај 2010. 13. мај 2010. 9. мај 2010. 7. мај 2010. 5. мај 2010. 12. април 2010. 6. април 2010. 5. април 2010. 19. фебруар 2010. 18. фебруар 2010. 17. фебруар 2010. 14. фебруар 2010. 9. фебруар 2010. 20. јануар 2010. 11. јануар 2010. У појасу Газе откривени антички предмети — Више од хиљаду комада старог новца и античких предмета насталих 300 година пре нове ере пронађени су на југу појаса Газе, недалеко од пограничног града Рафе, саопштила је данас влада на чијем је челу исламистички покрет Хамас (Блиц). |
Да је творац најсложенијег акростиха у старој српској књижевности Теодосије који је у Заједничком канону светом Симеону и светом Сави од седам акростихова из седам канона образовао посебну песму. Да је преторијанска гарда 193. године буквално приредила аукцију на којој је продала царски престо најиздашнијем понуђачу. Римски цар је тако постао пребогати сенатор Дидије Јулијан који је обећао сваком преторијанцу по 25.000 сребрњака (сестерција). Да је из 15. века сачувано око 28.000 штампаних књига. Да је српски филозоф Ксенија Атанасијевић била шиканирана током окупације Београда у Другом светском рату јер је држала предавања о Спинози и другим јеврејским мислиоцима да би одржавање ових предавања био један од разлога за њено искључивање из јавног живота од стране новоуспостављених комунистичких власти које је трајало све до почетка 50-их година Да је Витон колеџ у Илиноису 30. септембра 2000. године променио своју маскоту, симболично приказаног крсташа, због петиције којом је истакнуто да је приказ крсташа неморалан чин јер су Крсташки ратови наводно представљали чин неконтролисаног, верски мотивисаног, насиља. Да је Мелит из Сарда први забележени хришћански ходочасник у Свету земљу иако је пракса посећивања места живота и страдања Исуса Христа сигурно постојала и раније. Мелит je Палестину посетио 160. године а касније је пракса ходочашћа постала широко прихваћени модел исправног хришћанског понашања. Једна од најзнаменитијих ходочасница из раног периода историје Цркве била је света Јелена, мајка цара Константина Великог, за коју се у традицији везује проналажење Часног крста, једне од најзначајнијих хришћанских реликвија. Интересантно је напоменути да иако широко прихваћена и охрабривана пракса обиласка Свете земље никада није у хришћанству доктринарно уобличена, попут доктрина које у исламу регулишу обилажење муслиманских светих места Меке и Медине. Да је Томас Фулер (1608—1661), енглески протестантски свештеник и ројалиста, аутор прве историје крсташких ратова на енглеском језику. Да су у старој Атини само хетере тј. куртизане носиле грудњак (строфион). |
| Ратници & Битке | Жене у историји | Српско средњовековно право | Уметност |
| Посетите нашу Књижару >>> |

