Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
servantes-hauregi.jpg

Мигел де Сервантес Сааведра је био шпански песник, драматург и изнад свега прозни писац. Сматра се једном од највећих фигура шпанске књижевности. Према својим делима, припада како ренесанси, тако и бароку и Златном веку шпанске књижевности и на неки начин представља синтезу ова два правца. У свету је познат као аутор првог модерног романа и најпревођеније књиге после Библије, Велеумног племића, Дон Кихота од Манче. Био је сведок врхунца моћи и почетка опадања велике шпанске империје која се у то доба простирала на три континента. Живот Мигела Сервантеса је до 18. века био непознаница и постављао je многе недоумице. Систематско истраживање јавних и приватних архива почело је тек у 18. веку и наставило се до данас, чији је резултат обимна документација коју данас поседујемо о овом великом шпанском писцу, песнику и драматургу. >>>

hispanija-pre-invazije-muslimana.jpg

Муслиманско освајање Иберијског полуострва, које је отпочело 711. године, представља изузетно важан догађај како у историји Шпаније и Португала, земаља које се данас налазе на Иберијском полуострву, тако и Европе уопште. Освајање се одиграло муњевито — у року од само 7 година (711—718), у неколико међусобно неповезаних похода, са не више од 25.000 војника и релативно малим бројем отворених битки, муслимани су успели да овладају готово целим полуострвом осим планинских крајева на северозападу који, по свој прилици, захваљујући својој неприступачности и оскудности, нису били довољно привлачни за освајање. >>>

don-kihot-1605.jpg

Дон Кихот или Дон Кихоте (шп. Don Quijote) Мигела де Сервантеса, једно је од ремек-дела шпанске и светске књижевности, највише објављивана и најпревођенија књига на свету после Библије. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих, икад објављених дела фикције, као и најважнијим делом шпанског Златног века (шп. Siglo de Oro). Први део је објављен 1605. године под пуним насловом Велеумни племић Дон Кихот од Манче (шп. El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha). Други део, под називом Други део велеумног племића Дон Кихота од Манче (шп. Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), објављен је 1615. године. Први део је објављен у Мадриду о трошку Франсиска де Роблеса (шп. Francisco de Robles), штампан у штампарији Хуана де ла Куесте (шп. Juan de la Cuesta), крајем 1604. године. >>>

srpski-orao.jpg

Средњовековна српска држава и династија биле су организоване по угледу на западни феудализам као и на суседну Византију, међутим, такође су задржале неке особености словенског наслеђа из раног периода. Владар се сматрао "Богом дан" и као такав очекивао је апсолутну послушност својих поданика, међутим, такође је као такав имао и обавезу да се брине о добру својих поданика, државе и цркве. Српски владари су носили најразличитије титуле, почев од аутохтоних које су донели са собом — кнеза и жупана, до титула преузетих по угледу на западноевропске земље и Византију — краља, цара и деспота. >>>

andronikova-smrt.jpg

Андроник I Комнин (грч. Ανδρόνικος Α’ Κομνηνός, рођен око 1120, убијен после 12. септембра 1185) био је последњи византијски цар из породице Комнина. Остао је упамћен по бурном начину живота пре доласка на престо, док је као владар од 1183. до 1185. био сурови противник племства што га је на крају и коштало животa. Андроник је рођен око 1120. године као друго од укупно шесторо деце севастократора Исака, сина цара Алексија I Комнина, и извесне Ирине која је можда била кнегиња родом из владарске породице Кијевске Русије. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Заборављени Обилићи

Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам младића који су били изабрани за султанове коморнике, заклели су се да ће убити Мехмеда II на спавању. Сећање на њихов неуспели подвиг сачувао је њихов земљак и сапатник, Константин Михаиловић из Островице у својим „Јаничаревим успоменама“. >>>

novo-brdo.jpg

Непосредно по ступању Анрија II на престо Француске, одржан је један двобој између противника крајње неједнаких снага прекаљеног и искусног војника, Франсое де Вивона, господара Ла Шататењереа, поноса Француске кога још нико у двобоју није победио, и дворанина, Гија Шабота, барона од Жарнака,... >>>

Чувена породица Медичи, чији су чланови били мецене многих славних уметника ренесансе, има специфичан грб који данас има пет црвених рондели и шесту плаву у горњем средишњем делу грба са златним љиљанима на жутој површини. О пореклу овог грба готово ништа се не зна, али зато традиција не оскудева у... >>>

Павле Риђички, племић од Скрибешћа (1805 1893), рођен и сахрањен у Мокрину, на свом путовању по Блиском истоку, у Луксору 1888. године је купио, како се наводи у дародавном писму, „из родољубиве намере понео из далеке земље [ ] не за себе, него за српски народ,“ праву египатску мумију коју је јула... >>>

У знаменитој Естетици, једном од најзначајнијих дела из области естетике и књижевне теорије насталих у 19. веку, Хегел користи неколико примера из српске народне епике како би илустровао своје, изразито неповољне, ставове о народном песништву. Иако нигде изричито не наводи да је реч о српским епским... >>>

Римског цара, Варија Авита Басијана, познатијег као Елагабал, пратила је још за живота репутација веома ексцентричне, декадентне и фанатичне особе, која је највероватније била претерана захваљујући претеривањима његових наследника и политичких ривала. Међутим, овакво мишљење преовладало је међу... >>>

Француски краљ Луј IX Свети (1226—1270) преузео је на себе обавезу да освоји Јерусалим. Током овог похода који ће касније постати познат под називом Седми крсташки рат сам краљ Луј IX доживео је бројне неугодности Луј IX Свети током Седмог крсташког рата, минијатура из 13. века. Након... >>>

Колмар фон дер Голц (немачки Colmar Freiherr von der Goltz, 1843—1916) био је пруски официр и један од најзначајнијих војних писаца свог времена. После војне каријере у Пруској и Немачкој фон Голц је био послат да помогне реформу војске Османског царства. Ту је дошао у додир и са Владаном... >>>

У западној Европи златни новац готово да није био у оптицају током највећег дела средњег века. Додире са златном монетом Европа је остваривала у оним областима који су били у контакту са исламским светом, на Иберијском полуострву и у јужној Италији, као и у крсташким државама. Све до 13. века златни... >>>

У јесен 1911. Србија и Бугарска су ушле у дипломатске преговоре око склапања савеза из кога ће се временом изродити Балкански савез који је 1912. успешно повео рат против Османског царства. Међутим, почетни потези у циљу постизања споразума морали су бити вођени у потпуној тајности Милован... >>>

Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Уједињење Румуније de facto изведено је 1859. кроз персоналну унију и то тако што је бољар Александар Јон Куза прво изабран за кнеза Молдавије, а потом и за кнеза Влашке1.

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

justinijan.jpg

Соломон (погинуо 544. године) био је источноримски (византијски) војсковођа и великодостојник током владавине цара Јустинијана I (на слици). Био је пореклом са источне границе Византијског царства, родом из утврђене вароши Идрифтон недалеко од Даре, главне византијске тврђаве на граници према Персији. У раном детињству је доживео повреду услед које је остао евнух. Почетком 6. века постао је секретар (notarius) Фелицисима, византијског заповедника Месопотамије. >>>

codex-argenteus.jpg

О Вулфилином животу сазнајемо из више извора: од аријанских писаца, то су једно писмо његовог ученика Аксентија из Дорострума (данас Силистра у Бугарској) које је у 5. веку забележио аријански теолог Максимије на маргинама капиталног дела Амброзија Миланског, De Fide… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported