Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака. Ако бисте нас радије читали у латиници, кликните само на зелену стрелицу коју ћете наћи у десном горњем углу сваке странице.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook. If you prefer reading us in Latin alphabet, please click the green arrow you'll find in the upper right corner of each page.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
teodora-san-vitale.jpg

Теодора је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој „Тајној историји“ Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона. О Теодориној години рођења и пореклу може се само нагађати. У науци се обично узима да је била петнаестак година млађа од супруга Јустинијана I, дакле рођена је око … >>>

benedikt-xv.jpg

Мировна нота Бенедикта XV из августа 1917. године представљала је врхунац његових миротворачких делатности, чији се зачеци могу пратити од почетка његовог понтификата у септембру 1914. године. Приликом избора новог папе 1914. године увидело се да ће питања која је отворио Први светски рат представљати кључни изазов за новог папу. Већ у првим изјавама које су потекле из Ватикана у позно лето и јесен 1914. године рат се осуђивао као нехуман и бесмислен и инсистирало се на политичким решењима. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

О граде, граде, главо свих градова! О граде, граде, средишту четири стране света! О граде, граде, дико хришћана и пропасти варвара! О граде, граде, други рају, неговани на Западу и садржавајући у себи сваковрсна растиња, угибајући се под тежином духовних плодова.

Дука (умро око 1462), византијски историчар, тужбалица за изгубљеним Константинопољем.

Препоручујемо…

Цареви у ланцима

У дугој византијској историји царски престо је неретко попуњаван након преврата, атентата, политичког или војног пораза владајућег цара. Судбина збачених владара никада није била лака. Лишавање слободе, тортура, прогонство, затирање читавих породица, јавно понижавање у узврелом Цариграду и слични догађаји нису били реткост. Па ипак, изузетан је случај Михаила II Аморијца који је 820. владавину почео у ланцима. Један други владалац, „цар“ Кипра Исак Комнин је своју владавину завршио у ланцима, додуше у ланцима који су приличили његовом владарском достојанству. >>>

ricard-i-lavlje-srce.jpg

Од најдавнијих времена, човек је имао жељу да запише своје мисли и утиске о свету који га окружује. Испрва је то радио у камену, али како је клесање било прилично... >>>

У грађанском рату око бугарског престола између 1277. и 1280. у коме су учествовали бивши свињар и наводни светитељ Ивајло, византијски кандидат Иван Асен III и бољар... >>>

Чувене речи које Арнолд Шварценегер изговара у Терминатору, деценијама раније изговорио је амерички генерал Даглас Макартур када је 1941. био принуђен да се повуче... >>>

Погибија Смаил-аге Ченгића 1840. године послужила је као инспирација хрватском књижевнику Ивану Мажуранићу за стварање знаменитог дела Смрт Смаил-аге Ченгића (1846).... >>>

Пишући темељну студију о првом знатнијем српском романописцу Миловану Видаковићу, Павле Поповић истиче читав низ његових позитивних особина али напомиње да је... >>>

Дуван се обично најчешће везује за Османлије и Османско царство. Прва асоцијација је обично Турчин са брчинама како пуши наргиле, чак у српском језику постоји... >>>

Промене у схватању значаја појединца водиле су променама у схватању детета. Средњовековна уметничка дела углавном приказују дете као малог човека, без јасне... >>>

Јован Луксембуршки, син цара Светог римског царства Хенрика VII, 1310. године, кад је имао четрнаест година, постао је краљ Чешке. Династија Луксембурга је била... >>>

За разлику од француских политичких званичника, неки од најистакнутијих француских научника врло брзо су прихватили југословенски програм, тј. стварање... >>>

Француски краљ Жан II Добри (1350 1364) наследио је на престолу свог оца Филипа VI. Oд оца је вероватно наследио и приврженост витешким идеалима, која се код њега развила до... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Мађарску делегацију, која је у јануару 1920. допутовала у Париз ради мировних преговора по завршетку Првог светског рата, на париској железничкој станици није дочекао нико од француских политичких званичника.1

Прво издање неке српске повеље појавило се у делу Павла Јулинца из 1765. године. У питању је била повеља светогорском манастиру Св. Павла коју је 3. новембра 1495. у Купинову у Срему издала деспотица Ангелина Бранковић са синовима Ђорђем и Јованом1.

Хансерди, званични записници са седница Британског парламента, добили су име по Л. Хансерду и његовим потомцима који су их састављали и штампали до 1889. године.2

Османски султан Абдул Хамид II (1876—1909) био је велики љубитељ авантура Шерлока Холмса. По султановом наређењу, дела Артура Конана Дојла била су превођена на турски језик3.

Римским легионарима је 6. године нове ере војни рок био продужен са 16 на 20 година јер војна благајна није имала довољно новца да ислуженим војницима исплати новчане отпремнине (лат. praemia militae)4.

Румунска краљица Елизабета од Вида (1843—1916), супруга Карола I, писала је поезију под псеудонимом Кармен Силва5.

Гениза је место где се сахрањују јеврејске свете књиге које, услед похабаности, више нису за употребу.6

Српски филолог Ђуро Даничић (1825-1882) држао је часове српског језика кнегињи Јулији Хуњади, жени Михаила Обреновића, као и кнегињи Наталији Кешко, супрузи Михаиловог наследника Милана Обреновића7.

Византијски цар Константин VIII (1025-1028) се у часовима доколице бавио кулинарством. Према речима савременика, Михаила Псела, Константин је био нарочито вешт у справљању сосова8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
hispanija-586.jpg

Госвинта је била визиготска краљица између 551. и 589. године. Била је удата за два визиготска краља, прво Атанагилда, а потом Леовигилда, док је за време владавине Леовигилдовог сина, Рекареда, такође имала велики утицај. Била је присутна на визиготској политичкој сцени скоро четири деценије и током владавине три визиготска краља. >>>

budica.jpg

Будика је била жена иценског краља, Пресутага, који је владао територијом данашњег Норфолка у источној Британији. Према Тациту, кад је стари иценски старешина умро, римски војници су опљачкали иценске територије а робови иценски двор, Будика је била избичевана а његове две кћерке силоване. Будика је подигла онда устанак и успела је… >>>

Из медија…

3. август 2012.
Гардијан пореди Киша, Џојса и Кафку — У оквиру свог серијала о кратким причама британски лист Гардијан је 2. августа представио српског књижевника Данила Киша сврставајући га поред великана европске књижевности Франца Кафке и Џејмса Џојса. (B92)

18. јул 2012.
У контејнеру нема духа — У септембру прошле године није био расписан конкурс за стимулацију капиталних издавачких пројеката у области уметности, друштвених и хуманистичких наука Секретаријата за културу града Београда, због тога што у буџету није било новца за ову ставку, а по свему судећи, новца неће бити ни ове године. У Секретаријату за културу кажу да би минимална новчана средства за ову сврху износила пет милиона динара, али да за сада, она нису у плану. (Политика)

јул 2012.
Срби и Руси 12—21. век — У издању Народне библиотеке Србије објављена књига историчара Мирослава Јовановића која се бави историјом српско—руских односа од 12. до почетка 21. века. (Народна библиотека Србије)

6. јул 2012.
Ров на Калемегдану из 9. века — Претпоследњег дана овогодишње кампање истраживања Источне капије у Доњем граду Београдске тврђаве, археолози су наишли на прворазредно откриће – остатке великог рова који се пунио водом, а са чије се предње стране вероватно налазила палисада, односно грудобран од балвана. Тако је потврђено оно што се до сада само претпостављало – да је на том потезу између 9. и 13. века постојало утврђено словенско насеље. (Политика)

5. јул 2012.
У Италији откривено сто Каравађових цртежа — Према наводима агенције АНСА италијански стручњаци су открили око 100 Каравађових цртежа и неколико слика из времена док је још изучавао сликарство у Милану. (Блиц)

СКЗ објавила студију Михаила Војводића о Стојану Новаковићу — Српска књижевна задруга, у години у којој слави стодвадесетогодишњицу од оснивања, објавила је студију академика проф. др Михаила Војводића „Стојан Новаковић – у служби националних и државних интереса”, у „Колу”, као 700. књигу. Стојан Новаковић (1842—1915), оснивач је и први председник Српске књижевне задруге. (Политика)

29. јун 2012.
Изложба култура Срба у Дубровнику — Архив Србије приредио је у сарадњи са Српском православном црквеном општином у Дубровнику и Народном библиотеком Србије изложбу „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010. Из ризнице српске православне цркве Светог Благовештења“. Изложба је отворена у петак, 29. јуна 2012. године, у 19 сати у Архиву Србије. Изложба ће бити отворена до 30. септембра 2012. године, од 10 до 18 часова (осим понедељком). (Архив Србије)

24. јун 2012.
Украдена Далијева слика у Њујорку — Дело Салвадора Далија чији је оригинални наслов Cartel des Don Juan Tenorio, украдено је из једне новоотворене њујоршке галерије под за ову врсту криминала несвакидашњим околностима: лопов ју је усред бела дана скинуо са зида, ставио у торбу и изашао. (Политика)

23. јун 2012.
Британија је Србију доживљавала као баласт — Интервју са историчарем Драгољубом Живојиновићем у београдској Политици. (Политика)

21. јун 2012.
Целокупна дела Десанке Максимовић — Задужбина Десанка Максимовић приредила је критичко издање целокупних дела Десанке Максимовић. У десет томова обухваћено је све што је до сада истражено и научно утврђено да је Десанка икада написaла. Поезија и проза, стваралаштво за децу, преводи, биобиблиографија, све се налази на девет хиљада страна. (РТС)

4. јун 2012.
Како су настале Палићке виле? — Први летњиковац поред језера намењен за одмор своје породице, али и са собама за издавање, подигао је Алојзија Пољаковић 1873. године. (Политика)

3. јун 2012.
Догодине у меморијалном центру Старо сајмиште — Град планира да наредне године обнови Централну кулу, италијански и чехословачки павиљон. – Ови објекти биће адаптирани у простор за изложбе, предавања и научне скупове о Холокаусту. (Политика)

19. април 2012.
У Риму конгрес о цару Константину — У Риму је почео Међународни конгрес на тему Константин Велики - на трагу корена Европе, у организацији Папског комитета за историјске науке, на коме је најављено обележавање 13 векова Миланског едикта. Скуп се одржава на Латеранском папском универзитету и трајаће до 20. априла. (Политика)

18. април 2012.
Умивање Јустинијанове Приме — Навршило се сто година од почетка ископавања на највећем и најзначајнијем византијском граду у унутрашњости Балкана, Царичином граду. (Политика)

14. април 2012.
Мистерија трпезарије у Манасији — Уобичајено је да манастири имају трпезарије. Тако је има и манастир Манасија. Али није уобичајено да она буде слободно стојећи објекат, невезан за оградни зид, уз то толико велики колики је пре много векова саграђен у порти ове светиње. Они који су прошле године започели радове на њеној обнови постављају себи исто питање које су им, приликом посете овом манастиру на прелиминарној листи Светке баштине, поставили и новинари – крије ли она неку тајну, аутентичну намену, данас недокучиву. (Политика)

12. април 2012.
Спомен плоча Оскару Давичу — На улазу зграде у којој је живео од 1977. до смрти 1989. године, у Хаџи Продановој улици 4 у Београду, постављена спомен плоча Оскару Давичу. (РТС)

11. април 2012.
Ужичка тврђава чека обнову — Ужичка тврђава, о којој први помени датују из 14. века а чији је један од најзначајнијих господара био српски средњовековни властелин Никола Алтомановић, данас се наалзи у тешком стању и због слабе безбедности привлачи мало посетилаца. Народни музеј из Ужица и републички и регионални Завод за заштиту споменика из Краљева конкурисали су за средства за обнову и конзервацију утврђења али она ипак нису обезбеђена. (РТС)

9. април 2012.
Беседништво кроз векове — Изложба "Беседништво кроз векове", чији је аутор пи-ар тим Факултета политичких наука у Београду, отворена у холу РТС-а. (РТС)

6. април 2012.
Годишњица бомбардовања Народне библиотеке у Београду — Народна библиотека Србије обележила дан када је бомбардована њена зграда на Косанчићевом венцу. Том приликом уништен је знатан део српског средњовековног рукописног наслеђа. (РТС)

17. март 2012.
САНУ неће да размењује Магнум Кримен — Извршни одбор САНУ није одобрио да дело хрватског историчара Виктора Новака Magnum Crimen у коме се критички испитује развој клерикализма у Хрватској од краја 19. века до краја Другог светског рата. Штампање издања на енглеском језику финансирао је један имућан Србин са 80.000 евра у нади да ће оно ући у програм редовне размене између САНУ и међународних установа са којима Српска академија сарађује. (Политика)

12. март 2012.
Нови поглед на Матиса — У париском музеју савремене уметности Жорж Помпиду на иновативан начин презентовано је сликарско дело Анрија Матиса (1869—1954). Уместо да се Матисова дела представе хронолошки, у првом плану је његов стваралачки процес, варирање тема које указује на стално преиспитивање уметника и трагање за новим начинима сликарског израза. (Политика)

10. март 2012.
Поклоњене две Климптове слике — Приватни колекционар даровао бечком Белведеру слике „Породица” и „Сунцокрет”. (Политика)

2. март 2012.
Објављен избор из поезије Бранка Миљковића — У издању Српске књижевне задруге објављена је књига поезије Бранка Миљковића у избору Слободана Ракитића (Политика)

15. фебруар 2012.
Путовање у средиште Гернике — једну од најчувенијих слика модерне уметности, Пикасову Гернику скенираће специјално дизајнирани робот како би се испитала и најмања оштећења и испланирала што успешнија рестаурација. (Политика)

Приватни живот знаменитих Тимочана — У Народном музеју у Зајечару у току је изложба о приватном животу знаменитог српског државника, политичара и дипломате Николе Пашића и о његовим познатим суграђанима, Зајечарцима с краја 19. и почетка 20. века, Ђорђу Генчићу, министру полиције за време Александра Обреновића а потом једном од најзначајнијих завереника и Антонију Антићу, официру и учеснику завере која је окончана Мајским превратом. Како истиче директор Народног музеја Бора Димитријевић изложба коју је помогло и Министарство културе Републике Србије привлачи велики број посетилаца и доноси нека до сада необјављена документа о Пашићу и његовим суграђанима. (Политика)

7. фебруар 2012.
Стећци — светска културна баштина — У интервјуу у београдској Политици историчарка уметности Љиљана Шево сугерисала је да би Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија заједнички требало да раде на томе да стећци допру на листу светске културне баштине организације УНЕСКО. (Политика)

3. фебруар 2012.
Пикасова дела у Београду — Пикасова дела од керамике, злата и сребра изложена су у преуређеном простору фабрике Беко у Београду. Изложба траје до 15. априла. Изложба "На Азурној обали" у Београду гостује захваљујући словеначкој галерији "Дева Пури" која је организовала и поставку "Божанствени светови" Салвадора Далија 2010. године у Музеју историје Југославије. (РТС)

16. јануар 2012.
Андрић и Киш у италијанском часопису — У последњем броју италијанског часописа „Летера интернационале” међу приповеткама и есејима југословенских писаца објављене су и две приповетке класика српске књижевности, Иве Андрића и Данила Киша. (Политика)

12. јануар 2012.
При крају археолошка истраживања у Студеници — Како наводи истакнути српски археолог Марко Поповић при крају су опсежна археолошка истраживања у комплексу манастира Студеница. Ктиторска резиденција, једно од најважнијих открића током ових ископавања биће ускоро доступна посетиоцима. Археолошка истраживања у Студеници отпочела су пре око 60 година, 1989. су започета систематска ископавања али су она због догађаја у Југославији прекинута и настављена су тек 2010. године. Поповић најављује монографију о свим археолошким подухватима у манастирском комплексу као и монографију о тврђави Маглич. (Политика)

6. јануар 2012.
Интервју са Динков Давидовим — У београдској Политици објављен је интервју са историчарем уметности и академиком САНУ Динком Давидовим. Повод за разговор била је књига Сентандреја српске повеснице коју су издали Прометеј и Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине. (Политика)

Својатање Јованке Орлеанке — Уочи шесте стогодишњице рођења Јованке Орлеанке лидери најјачих политичких странака у Француској утркују се ко ће исказати највеће поштовање према француској националној хероини. (РТС)

4. јануар 2012.
Откривена биста Стевану Раичковићу — На Калемегдану у Београду, откривена је биста срспкго песника Стевана Раичковића. Бисту је израдио вајар Александар Зарин а открио ју је српски песник и академик Матија Бећковић. (РТС)

3. јануар 2012.
Средњовековни споменици приоритет — Министар културе у влади Републике Србије Предраг Марковић најавио је завршетак радова на обнови Манасије, Хиландара, Студенице и Смедеревске тврђаве. (РТС)

Спорна реконструкција грузијске цркве — Стручњаци Унеска упозоравају да ће реконструкција цркве Баграти из 11. века угрозити аутентичност споменика, због чега ћ можда бити скинута са листе светске угрожене баштине. (РТС)

Лувр најпосећенији — Са 8,8 милиона посетилаца Лувр је најпосећенији музеј на свету у 2012. години. Иза њега су Национални музеј у Лондону са 5,8 милиона и Метрополитен у Њу Јорку са 5,2 милиона. (РТС)

Затворени београдски музеји — Народни музеј, Музеј савремене уметности, Историјски, Музеј града Београда налазе се у фази реконструкције и нису доступни публици. (РТС)

1. јануар 2012.
Посвета Густаву Климту — У Аустрији се доршавају припреме за обележавање стопедесетогодишњице рођења великог сликара Густаа Климпта, кога су савременици често осуђивали због еротичних сцена у његовим делима. (Политика)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported