Насловна страна
naslovna
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
serbske-letopisi.jpg

Георгије Магарашевић је био српски културни радник, историчар, књижевник, књижевни критичар, професор Гимназије у Новом Саду, покретач и први уредник часописа Сербска летопис који је касније назван Летопис сербски и који је временом постао часопис са најдужим континуитетом излажења у српској култури. Похађао је Карловачку гимназију коју је завршио 1811. године, а затим је мање од годину дана студирао филозофију у Пешти. За професора Карловачке гимназије постављен је 1813. године. После скандала изазваног једном Магарашевићевом љубавном афером, а заузимањем епикопа бачког Гедеона Петровића, наставио је наставнички рад у Новосадској гимназији. На том месту остао је све до своје смрти 1830. године. Похађао је Карловачку гимназију коју је завршио 1811. године, а затим је мање од годину дана студирао филозофију у Пешти. За професора Карловачке гимназије постављен је 1813. године. >>>

alarikov-pecat.jpg

Аларих I је био први визиготски краљ и вођа велике групе Визигота између 395. и 410. године у њиховoм лутању између Балкана и Источноримског царства, и Италије и Западноримског царства. Био је готски поглавар који је око 395. успео да се издигне изнад осталих готских вођа који су се међусобно борили за превласт. Током целе своје владавине настојао је да добије звање врховног војсковође (magister militum) у римској војсци, чиме би добио легитимно признање од римских власти и тиме променио римско-готске односе формиране још 382. године федератским споразумом који су Готи склопили са царем Теодосијем I након битке код Хадријанопоља, као и да добије део земље на којем би се Визиготи могли трајно населити. >>>

velizar-ii.jpg

Велизар је био истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. >>>

novcic-justina-ii.jpg

Јустин II је био источноримски (византијски) цар из Јустинијанове династије који је владао између 565. и 578. године. Рођен је око 520. године и био је син Вигилантије, рођене сестре Јустинијана I. Јустин је на престо дошао захваљујући способности своје амбициозне супруге Софије, сестричине царице Теодоре, са којом је равноправно владао све до 574. године, када је због великих војних пораза и територијалних губитака на Истоку психички оболео и постао неспособан за самосталну владавину. По избору његове супруге, заповедник екскубитора (царске гарде) Тиберије, постао је цезар и Јустинов савладар, а након четири године и наследник на византијском престолу. >>>

andronikova-smrt.jpg

Андроник I Комнин (грч. Ανδρόνικος Α’ Κομνηνός, рођен око 1120, убијен после 12. септембра 1185) био је последњи византијски цар из породице Комнина. Остао је упамћен по бурном начину живота пре доласка на престо, док је као владар од 1183. до 1185. био сурови противник племства што га је на крају и коштало животa. Андроник је рођен око 1120. године као друго од укупно шесторо деце севастократора Исака, сина цара Алексија I Комнина, и извесне Ирине која је можда била кнегиња родом из владарске породице Кијевске Русије. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Још једна ужасно дебела, коцкаста књига! Само нешто пискарате, пискарате, пискарате, јел' да, г. Гибон?

Принц Вилијам Хенри, војвода од Глостера (1743—1805), брат краља Џорџа III, када м је британски историчар Едвард Гибон представио други том свог обимног дела Историја опадања и пропасти Римског царства.

Препоручујемо…

Коперникове биографије као поље полемика

Писци дела о Николи Копернику користили су своја биографска излагања за промоцију својих космолошких и националних идеја. Иако су се први биографи уздржавали од просуђивања вредности Коперникове космографије, потоњи писци се нису устручавали да позитивно или негативно валоризују његово дело. Са развојем астрономије и физике Коперников хелиоцентрични модел је стицао све више присталица и све чвршћу, научну верификацију, тако да није било потребе да се дела о њему користе за промоцију његових идеја. Национална размимоилажења су тек касније постала актуелна и у битном су обележила написе о Копернику у Пољској и Немачкој током 19. и у првој половини 20. века >>>

nikola-kopernik-astronom.jpg

У дугој византијској историји царски престо је неретко попуњаван након преврата, атентата, политичког или војног пораза владајућег цара. Судбина збачених владара никада није била лака. Лишавање слободе, тортура, прогонство, затирање читавих породица, јавно понижавање у узврелом Цариграду и слични... >>>

Сложени и противречни односи између југословенске и албанске државе 20-их година 20. века одражавали су се и на писање југословенске штампе, односно на начин како је у њој приказиван један од кључних политичких лидера Албанаца, Ахмед-бег Зогу. Зогу је, без обзира да ли је био на власти или не, био... >>>

Веридба између Берте од Зулцбаха у Цариград и цара Манојла I Комнина била је једна од најдужих у историји, што захваљујући неким несрећним околностима, што захвауљујући самом Манојлу који је упорно избегавао женидбу пуне четири године. Манојло I Комнин, једина сачувана представа цара на... >>>

Кула из Белема, један од најлепших примера мануелинске уметности, подигнута је као утврђење у част експедиције Васка де Гаме и својом лепотом подсећа на велика поморска открића 16. века која су поставила темеље модерном свету. Кула Белем излазу из естуара реке Тахо, последња станица у... >>>

Слика Едгара Дегaa Чаша апсинта, настала 1876. године, приказује уобичајну сцену из боемског живота Париза с краја 19. века. Ова слика такође има и дубоку социјалну симболику која нијe нарочито заступљена у Дегаовим делима. Едгар Дега, Чаша апсинта или Апсинт, уље на платну 92 Х 68 цм,... >>>

Фотографија из 1877, која се данас чува у београдском Музеју Вука и Доситеја приказује двојицу добровољаца из времена српско-турских ратова: потпуковника Димитрија Караџића (1836—1883), сина Вука Караџића, и Јанка Вукомановића (1859—1878), сина Вукове ћерке Вилхелмине-Мине. Димитрије... >>>

Погибија Смаил-аге Ченгића 1840. године послужила је као инспирација хрватском књижевнику Ивану Мажуранићу за стварање знаменитог дела Смрт Смаил-аге Ченгића (1846). Један предмет који је Смаил-ага имао при себи у самртном часу био је повод за везу између потомака једног од извршилаца његовог... >>>

За разлику од француских политичких званичника, неки од најистакнутијих француских научника врло брзо су прихватили југословенски програм, тј. стварање јединствене државе од Краљевине Србије и Јужних Словена у Аустро-Угарској, чије су остварење промовисали у својим делима. Када је и француска влада... >>>

Знате ли шта је то Мацина фабрика? У првој половини 20. века, Јевреји су дали значајан допринос развитку српске индустрије и трговине у европском смислу речи. Један од њих, Моша Аврам звани Маца, основао је прву радионицу кишобрана и сунцобрана која је убрзо прерасла у Прву краљевску српску... >>>

Тачно у 11.00, 15. јануара 2009. године, на железничкој станици у Ливерпулу десило се нешто необично: са звучника разгласа, уместо уобичајених обавештења о доласцима и одласцима возова, одједном je грунула музика: рокенрол шездесетих, диско седамдесетих, мало класике, мало фанкија С првим нотама... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Мајка османског емира Мурата I (1362—1389) звала се Нилуфер (Водени љиљан), а мајка његовог наследника Бајазита I (1389—1402) Ђулчичек (Ружин цвет)1

Први српски аутор који је писао за Енциклопедију Британику био је Чедомиљ Мијатовић (1842-1832) чији су чланци објављени у десетом (1902-1903) и једанаестом издању енциклопедије из 1910-1911. године. Мијатовић је 1911. био бивши амбасадор Краљевине Србије у Великој Британији где је трајно живео од Мајског преврата 1903. године1.

Парламент Шкотске је 1467. забранио фудбал и голф2

Карло V Хабзбуршки, цар Св. римског царства и краљ Шпаније, проговорио је шпански у јавности први пут Риму 17. априла 1537. када се пред папом обратио француском амбасадору. Цар се француским и фламанским користио као матерњим језиком, а на шпанском је почео разговор са амбасадором Француске у знак протеста због савеза француског краља Франсоа I са османским султаном Сулејманом I Величанственим3.

Прво конзуларно дипломатско представништво у Београду отворила је Аустрија 1836. године у, тада, аутономној Кнежевини Србији. Затим су конзуле у Београд послале и Велика Британија (1837), Русија (1838) и Француска (1839)4.

Најранији ирски текст о пчеларству је Закон о пчелама (Bechbretha) који је састављен у 7. веку након што је краљ Конгал Клаен (Разроки или Полуслепи) практично ослепљен у нападу пчела. Према Закону за штету које почине пчеле био је одговоран њихов власник5.

У историји дипломатије Првог светског рата, лето 1915. остало је запамћено као "Бугарско лето" јер су Силе Антанте и Централне силе покушавале да привуку Бугарску у свој табор6.

Први универзитет у Европи који је био основан по наређењу једног световног владара основао је Фридрих II Хоенштауфен, цар Св. римског царства, у Напуљу 1224. године.7

Физичар и хемичар Мајкл Фарадеј (1791-1867) је био веома религиозан и готово сву зараду од својих истраживања и проналазака је разделио у добротворне сврхе. Фарадеј је на крају живео од скромне државне пензије, пошто ништа од животне уштеђевине није сачувао.8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
rimski-grb.jpg

Букеларији су у 5. и 6. веку у Римском (Византијском) царству били војници у приватној служби официра. У 6. веку државне власти су такође преко цивилних званичника најмиле одреде букеларија са циљем да у појединим крајевима помогну у одржавању реда и мира или у прикупљању пореза. У 7. веку сам термин је почео да означава елитне одреде из теме Опсикион у Малој Азији. Име букеларија овековечио је и назив теме Букеларион која је створена средином 8. века у централним крајевима Мале Азије. >>>

fernando-svetac.jpg

Фернандо III од Кастиље и Леона (шп. Fernando III de Castilla y de León), Светац (шп. el Santo), био је краљ Кастиље (1217—1252) и Леона (1230—1252). Рођен је у манастиру Валпараисо, у Замори 1198. или 1199. године, а умро је у Севиљи 1252. године… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported