Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
velizar-ii.jpg

Велизар је био истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. >>>

luka-u-bizerti.jpg

Српска војска у Бизерти подразумева делове српске војске из Првог светског рата који су боравили у француској бази у Бизерти у Тунису. Након повлачења српске војске кроз Албанију 1915. године поједини контигенти су упућени у Бизерту, као и у друге француске базе у северној Африци док је највећи део евакуисан на острво Крф. Српске трупе и малобројни цивили су у мањем или већем броју током целог рата боравили у Бизерти. >>>

zrc395.jpg

Западно римско царство је назив за западну половину Римског царства након административне поделе коју је увео цар Диоклецијан 286. године. У ужем, али и ширем смислу речи, овај термин се односи на западну половину царства у периоду између смрти цара Теодосија I 395. и свргавања последњег западноримског цара Ромула Августула 476. године које је извео вођа варварских најамника у Италији Одоакар. У теорији, Римско царство је и после 286. односно 395. било једно, јединствено и недељиво. У пракси, након 286. царством је управљало по неколико владара, најчешће један на Истоку, други на Западу. >>>

afrika-1914.jpg

Деколонизација Африке је историјски процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских поседа (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент… >>>

sulejman-velicanstveni.jpg

Сулејман I Величанствени је био десети султан Османског царства који је владао између 1520. и 1566. године. Био је човек вишеструких талената: вешт војни стратег, велики законодавац, префињени песник и страствени обожавалац своје једине законите супруге, Украјинке Рокселане. Због велике реформе закона у муслиманској традицији је остао упамћен као Кануни (Законодавац), док је у Европи био познат као Велики Турчин. Наследио је царство у успону које је током своје владавине проширио на три континента, борећи се против Хабзбурговаца на Западу и против Месопотамије на Истоку. Када је ступио на престо, један савременик га је описао као питомо јагње које је дошло на место крволочног лава, међутим, током своје дугогодишње владавине Сулејман ће успети не само да очува велико царство које је наследио од свог оца, него… >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Још једна ужасно дебела, коцкаста књига! Само нешто пискарате, пискарате, пискарате, јел' да, г. Гибон?

Принц Вилијам Хенри, војвода од Глостера (1743—1805), брат краља Џорџа III, када м је британски историчар Едвард Гибон представио други том свог обимног дела Историја опадања и пропасти Римског царства.

Препоручујемо…

Американаци, српски добровољци

Године 1875. плануо је устанак у Босни и Херцеговини против турске управе. У исто вријеме јавља се у Србији јак покрет који се залагао за рат са Турском. Средином 1876. под великим притиском јавности Србија и Црна Гора објављују рат Турској и почињу војне операције. У редовима српске војске током Првог и Другог српско-турског рата (1876/77. и 1877/78) учествовао је и значајан број страних добровољаца, прије свега из Русије, затим Италијани (познати као Гарибалдинци) као и бугарске чете, али је међу њима било такође и Американаца… >>>

bitka-za-moravac.jpg

Василије Петровић (1709—1766), који је политички деловао између 1740. и 1766. године, био је носилац међу Црногорцима оне спољнополитичке оријентације која се залагала за најчвршћи могући ослонац на Русију, за разлику од његовог савременика владике Саве Петровића (владика од 1735. до 1782), који је... >>>

Рани биографи Николе Коперника (1473 1543) имали су на располагању релативно мало изворног материјала а највећи његов део нестао је током неколико догађаја који су се одиграли сто година након Коперникове смрти. Поред проблема са изворима са којима су се суочавали и најранији биографи, Коперникове... >>>

Експресионизам се сматра уметничким правцем карактеристичним за немачке уметнике, као и уметнике из других земаља који су били под њиховим снажним утицајем. Овај утицај се ширио и услед одласка великог броја уметника из Немачке. С друге стране, експресионизам се развијао и у Аустрији, посебно у... >>>

Визиготска држава у Хиспанији која је постојала од почетка 6. века па све до почетка 8. века, имала је ценовник људиских живота: цене су биле различите за мушкарце и жене, племиће и слуге, хришћане и нехришћане Визиготски краљ, Леовигилд Извођач: Мирела Пајовић. Визиготски... >>>

Неријетки су случајеви да су физичке мане, посебно у средњем вијеку, онемогућиле остваривање политичких амбиција. Тако је Јована Анђела, који је био страшно амбициозан и жељан царске круне, а поред тога и способан и предузимљив, цариградско становништво ипак спријечило да се попне на византијски... >>>

Готово је устаљено у историји европске књижевности мишљење како је Бајрон (1788—1824) имао кључан утицај на целокупно романтичарско песничко стваралаштво. Ипак у појединим националним књижевностима, међу којима су и многе словенске књижевности (међу њима и српска) постојао је снажан отпор... >>>

Житије деспота Стефана Лазаревића које је изашло из пера Константина Филозофа представља специфичан текст старе српске књижевности. Иако је несумњиво стварао у складу са основним поетичким начелима хагиографије, Констнантин Филозоф велику пажњу посвећује политичкој и војној делатности деспота... >>>

Након слома српске средњовековне државе кнезови Рашковићи остали су у својим кнежинама са својим народом и задржали су своје поседе, и прихватвши сарадњу са Османлијама издејствовали су велику аутономију Старог Влаха. Током целокупне османске владавине, предводили су Србе у Старом Влаху, штитили... >>>

Бурну владавину краља Александра Обреновића (1876—1903) обележили су, између осталог и бројни државни удари којима је настојао да разреши Гордијев чвор српске политике с краја 19. и почетка 20. века. Осим политичке комбинаторике за oве уставне ударе карактеристична је и отворена подршка од... >>>

Од свих личности српске средњовековне историје краљ Марко, син краља Вукашина Мрњавчевића, једини је присутан у свим облицима усменог књижевног стваралаштва. По броју умотворина у којима се јавља са њиме се може поредити можда још само свети Сава, али у народној епици која се сматра врхунцем усменог... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

У Србији кнеза Милоша (између 1831. и 1839) штампано је око тридесет библиографских наслова на бугарском језику, или око половине укупне издавачке делатности на бугарском.1

Први српски аутор који је писао за Енциклопедију Британику био је Чедомиљ Мијатовић (1842-1832) чији су чланци објављени у десетом (1902-1903) и једанаестом издању енциклопедије из 1910-1911. године. Мијатовић је 1911. био бивши амбасадор Краљевине Србије у Великој Британији где је трајно живео од Мајског преврата 1903. године1.

Парламент Шкотске је 1467. забранио фудбал и голф2

Карло V Хабзбуршки, цар Св. римског царства и краљ Шпаније, проговорио је шпански у јавности први пут Риму 17. априла 1537. када се пред папом обратио француском амбасадору. Цар се француским и фламанским користио као матерњим језиком, а на шпанском је почео разговор са амбасадором Француске у знак протеста због савеза француског краља Франсоа I са османским султаном Сулејманом I Величанственим3.

Прво конзуларно дипломатско представништво у Београду отворила је Аустрија 1836. године у, тада, аутономној Кнежевини Србији. Затим су конзуле у Београд послале и Велика Британија (1837), Русија (1838) и Француска (1839)4.

Најранији ирски текст о пчеларству је Закон о пчелама (Bechbretha) који је састављен у 7. веку након што је краљ Конгал Клаен (Разроки или Полуслепи) практично ослепљен у нападу пчела. Према Закону за штету које почине пчеле био је одговоран њихов власник5.

У историји дипломатије Првог светског рата, лето 1915. остало је запамћено као "Бугарско лето" јер су Силе Антанте и Централне силе покушавале да привуку Бугарску у свој табор6.

Први универзитет у Европи који је био основан по наређењу једног световног владара основао је Фридрих II Хоенштауфен, цар Св. римског царства, у Напуљу 1224. године.7

Физичар и хемичар Мајкл Фарадеј (1791-1867) је био веома религиозан и готово сву зараду од својих истраживања и проналазака је разделио у добротворне сврхе. Фарадеј је на крају живео од скромне државне пензије, пошто ништа од животне уштеђевине није сачувао.8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
pecina-kod-kovadonge.jpg

Битка код Ковадонге је оружани сукоб који се догодио 28. маја 722. године код Ковадонге, недалеко од области Кангас де Онис у Астурији између групе Астура на челу са дон Пелајом и муслиманског одреда војника у коме су хришћани однели убедљиву победу… >>>

justinijan.jpg

Соломон (погинуо 544. године) био је источноримски (византијски) војсковођа и великодостојник током владавине цара Јустинијана I (на слици). Био је пореклом са источне границе Византијског царства, родом из утврђене вароши Идрифтон недалеко од Даре, главне византијске тврђаве на граници према Персији. У раном детињству је доживео повреду услед које је остао евнух. Почетком 6. века постао је секретар (notarius) Фелицисима, византијског заповедника Месопотамије. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported