Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
kraljevstvo-slovena.jpg

Мавро Орбин је био дубровачки историчар, писац и бенедиктински монах. Као младић ступио је у бенедиктински ред у самостану на Мљету у коме је касније био и опат. Највећи део живота провео је у родном Дубровнику, иако је једно време био опат у Стону и Бачу, а такође је боравио и краће време и у Италији. Године 1601. издао је у Пезару у Италији своје најпознатије и једино историјско дело, Краљевство Словена (италијански Il regno degli Slavi). У овом делу настојао је да прикаже целокупну историју Словена али се највише бавио Јужним Словенима. Дело је посветио свом мецени, дубровачком племићу Марину Бобаљевићу. Током писања дела користио се различитим изворима, литературом и архивском грађом, а приметан је и утицај народне традиције… >>>

alarikov-pecat.jpg

Аларих I је био први визиготски краљ и вођа велике групе Визигота између 395. и 410. године у њиховoм лутању између Балкана и Источноримског царства, и Италије и Западноримског царства. Био је готски поглавар који је око 395. успео да се издигне изнад осталих готских вођа који су се међусобно борили за превласт. Током целе своје владавине настојао је да добије звање врховног војсковође (magister militum) у римској војсци, чиме би добио легитимно признање од римских власти и тиме променио римско-готске односе формиране још 382. године федератским споразумом који су Готи склопили са царем Теодосијем I након битке код Хадријанопоља, као и да добије део земље на којем би се Визиготи могли трајно населити. >>>

srpski-orao.jpg

Средњовековна српска држава и династија биле су организоване по угледу на западни феудализам као и на суседну Византију, међутим, такође су задржале неке особености словенског наслеђа из раног периода. Владар се сматрао "Богом дан" и као такав очекивао је апсолутну послушност својих поданика, међутим, такође је као такав имао и обавезу да се брине о добру својих поданика, државе и цркве. Српски владари су носили најразличитије титуле, почев од аутохтоних које су донели са собом — кнеза и жупана, до титула преузетих по угледу на западноевропске земље и Византију — краља, цара и деспота. >>>

ana-savojska-detalj.jpg

Ана (Ђована) Савојска (рођена око 1306, умрла око 1365) била је савојска грофица и друга супруга византијског цара Андроника III Палеолога. У периоду после супругове смрти, од 1341. до 1347. била је један од регената који су владали у корист њеног малолетног сина Јована V Палеолога. Период овог намесништва поклопио се са катастрофалним грађанским ратом који су регенти морали да воде против претендента Јована Кантакузина. После победе Јована VI Кантакузина, Ана је 1351. упућена у Солун где је остала све до своје смрти управљајући градом као својим поседом. Рођена је око 1306. као ћерка савојског грофа Амадеа V Великог (1285—1323) и Марије од Брабанта. У Савоји је провела детињство, а у октобру 1323. остала је без оца кога је наследио њен полубрат Едoардо (1323—1329). Као девојка боравила је у Паризу где је учествовала у дефилеу удавача пред француским краљем Шарлом IV. >>>

djaume-bista.jpg

Ђауме I од Арагона је био краљ Арагона, Валенсије и Мајорке, гроф Барселоне и каталонски принц, као и господар Монпељеа и других феуда у Окситанији. Због својих успешних похода на маварске територије, у историји је познат још и као Ђауме Освајач. Хронике и анали га описују као неустрашивог и неукротивог ратника, краља и војника. Ђауме I је био и један од најдуговечнијих владара у историји — умро је у 68. години живота. Такође је био и владар са најдужим стажом у читавој историји Шпаније — владао је Круном Арагона пуне 63 године. Сахрањен је у манастиру Поблет, у Тарагони (Каталонија, Шпанија). За Ђаумеово рођење везана је једна необична анегдота… >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Ел Греко: Сахрана грофа од Оргаза

Сахрана грофа од Оргаза је свакако једно од најопознатијих дела првог великог представника шпанске школе, Ел Грека. Насликана између 1586. и 1588. године, ова слика заузима цео зид капеле Цркве св. Томеа у Толеду. Приказује чудо које се према легенди десило 1312. године за време сахране дон Гонзала Руиза, грофа од Оргаза. Према легенди, на сахрани су се појавила два свеца, св. Стефан и св. Августин, и положили грофово тело у гроб. >>>

sahrana-grofa-od-orgaza.jpg

Након слома српске средњовековне државе кнезови Рашковићи остали су у својим кнежинама са својим народом и задржали су своје поседе, и прихватвши сарадњу са Османлијама издејствовали су велику аутономију Старог Влаха. Током целокупне османске владавине, предводили су Србе у Старом Влаху, штитили... >>>

Козарска Дубица, мали град на сјеверозападу Босне и Херцеговине, са богатом историјом. Због бурне прошлости многа материјална свједочанства неповратно су изгубљена. Дубички топ једно је од ријетких оваквих свједочанстава. Дубички топ, савремена фотографија. Извођач: Марко... >>>

Доситејеве Басне, објављене у Лајпцигу 1789. године, пре свега су морално-поучно дело, које ипак садржи и бројне примере Доситејевих политичких идеја, његово схватање актуелних политичких дешавања, а српској јуности (младости) он се обраћа као будућим припадницима једне велике политичке заједнице,... >>>

Византинци су посвечивали велику пажњу медицини, мада, додуше њеном практичном делу, тако да иако нису дали велике доприносе у области анатомије, физиологије и патологије, свакако су значајно унапредили области хирургије, дијагностике, терапије, фармакопеје и фамације. О високим дометима византијске... >>>

Од настанка Османске династије, па све до прве половине 16. века, постојао је обичај у Османском царству да се свакој султановој конкубини дозволи да роди само једног сина. Тај обичај се променио за време владавине Сулејмана Величанственог, чија је највећа и једина љубав била лепа Украјинка... >>>

Приликом реновирања трга Кортес у Мадриду, 5. децембра 2009. године испод споменика Сервантесу испред зграде Посланичког конгреса, нађен је ковчег са документима старим скоро два века. Ковчег од олова, који је 17. децембра 2009. отворен у Регионалном археолошком музеју у Алкали де Енарес, садржао је... >>>

Да ли сте знали да је било краљева у историји који су чак и престо изгубили зато што су били дебели? Портрет Санча Дебелог из 19. века Извођач: Мирослав Шолти. Санчо I од Леона (955—958 и 960—965) био је 958. године збачен с престола између осталог и зато што је био толико... >>>

Погибија Смаил-аге Ченгића 1840. године послужила је као инспирација хрватском књижевнику Ивану Мажуранићу за стварање знаменитог дела Смрт Смаил-аге Ченгића (1846). Један предмет који је Смаил-ага имао при себи у самртном часу био је повод за везу између потомака једног од извршилаца његовог... >>>

Римског цара, Варија Авита Басијана, познатијег као Елагабал, пратила је још за живота репутација веома ексцентричне, декадентне и фанатичне особе, која је највероватније била претерана захваљујући претеривањима његових наследника и политичких ривала. Међутим, овакво мишљење преовладало је међу... >>>

Успех дана „Д“ умногоме треба да се захвали лукавости једног Каталонца, двоструког шпијуна из Другог светског рата Ђоан Пужол Гарбо Извођач: Марија Лазаревска. Каталонац Ђоан Пужол (кат. Joan Pujol), алијас Гарбо, био је двоструки агент који је радио за Британце и за... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Српска књижевница Исидора Секулић је према Дејану Медаковићу одбила да потпише Апел српском народу (документ из августа 1941. године којим је српска елита требало да подржи колаборационистичку владу) са образложењем да је у питању политички документ и да она, пошто жене у Србији немају политичка права, не може да потпише документ политичке садржине.1

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
grb-nikole-altomanovica.jpg

Никола Алтомановић (рођен око 1348. године, умро послије 1395. године) био је један од најистакнутијих великаша по распаду Српског царства. Потицао је из истакнуте породице Војиновића. Још док је био младић, отпочео је његов војни и политички успон. Због свог бурног темпрамента, а и прилика у остацима Српског царства, често је долазио у сукобе са сусједима. Одмах по доласку на власт, заратио је са босанским баном Твртком. >>>

velizar-ii.jpg

Велизар (грч. Βελισαριος; лат. Belisarius, рођен између 500. и 505, умро 565) био је истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported