Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
pad-beograda.jpg

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад. Османски султан, Сулејман Величанствени (у муслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (1451—1481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. >>>

afrika-1914.jpg

Деколонизација Африке је историјски процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских поседа (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент… >>>

kraljevstvo-slovena.jpg

Мавро Орбин је био дубровачки историчар, писац и бенедиктински монах. Као младић ступио је у бенедиктински ред у самостану на Мљету у коме је касније био и опат. Највећи део живота провео је у родном Дубровнику, иако је једно време био опат у Стону и Бачу, а такође је боравио и краће време и у Италији. Године 1601. издао је у Пезару у Италији своје најпознатије и једино историјско дело, Краљевство Словена (италијански Il regno degli Slavi). У овом делу настојао је да прикаже целокупну историју Словена али се највише бавио Јужним Словенима. Дело је посветио свом мецени, дубровачком племићу Марину Бобаљевићу. Током писања дела користио се различитим изворима, литературом и архивском грађом, а приметан је и утицај народне традиције… >>>

don-kihot-1605.jpg

Дон Кихот или Дон Кихоте (шп. Don Quijote) Мигела де Сервантеса, једно је од ремек-дела шпанске и светске књижевности, највише објављивана и најпревођенија књига на свету после Библије. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих, икад објављених дела фикције, као и најважнијим делом шпанског Златног века (шп. Siglo de Oro). Први део је објављен 1605. године под пуним насловом Велеумни племић Дон Кихот од Манче (шп. El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha). Други део, под називом Други део велеумног племића Дон Кихота од Манче (шп. Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), објављен је 1615. године. Први део је објављен у Мадриду о трошку Франсиска де Роблеса (шп. Francisco de Robles), штампан у штампарији Хуана де ла Куесте (шп. Juan de la Cuesta), крајем 1604. године. >>>

ruvarac.jpg

Иларион Руварац је био српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословија и академик. Сматра се једним од оснивача критичког правца у српској историографији. Према избору САНУ убројен је у 100 најзнаменитијих Срба.
Руварац се још као младић интересовао за српску историју, али није се школовао за историчара већ за правника и бигослова. Ипак, Руварац је усвојио најважније поставке историјског метода који је развио немачки историчар Леополд Ранке, али је и сам разумео важност извора са којима се сретао у изучавању српске историје. У свом великом опусу, Руварац је третирао теме различитог обима и различите тежине. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Ахмед Зогу у југословенској штампи

Сложени и противречни односи између југословенске и албанске државе 20-их година 20. века одражавали су се и на писање југословенске штампе, односно на начин како је у њој приказиван један од кључних политичких лидера Албанаца, Ахмед-бег Зогу. Зогу је, без обзира да ли је био на власти или не, био особа која је одувек имала утицаја на југословенско-албанске односе, тако да се релативно често појављивао на страницама југословенских листова. Промене у начину на који је Ахмед-бег Зогу приказиван у југословенским медијима одражавале су промене у политичким односима две земље — од пријатељског држања југословенске владе која је помогла свргнутом Зогуу да се врати на власт 1924. до захлађивања односа које је убрзо уследило. >>>

ahmed-beg-zogu.jpg

Житије деспота Стефана Лазаревића које је изашло из пера Константина Филозофа представља специфичан текст старе српске књижевности. Иако је несумњиво стварао у складу са основним поетичким начелима хагиографије, Констнантин Филозоф велику пажњу посвећује политичкој и војној делатности деспота... >>>

Прва америчка трансконтинентална пруга изграђена је шездесетих година 19. века. Ова пруга је спајала већ постојећу железничку мрежу на источној атлантској обали САД са Калифорнијом на западној пацифичкој обали. Радници на прослави завршетка радова Извођач: Марина Говедарица. ... >>>

Визиготска држава у Хиспанији која је постојала од почетка 6. века па све до почетка 8. века, имала је ценовник људиских живота: цене су биле различите за мушкарце и жене, племиће и слуге, хришћане и нехришћане Визиготски краљ, Леовигилд Извођач: Мирела Пајовић. ... >>>

У јесен 1911. Србија и Бугарска су ушле у дипломатске преговоре око склапања савеза из кога ће се временом изродити Балкански савез који је 1912. успешно повео рат против Османског царства. Међутим, почетни потези у циљу постизања споразума морали су бити вођени у потпуној тајности Милован... >>>

На конференцији у Потсдаму Стаљин је сазнао да Американци располажу једном новом врстом оружја које је од тада постало прворазредна тема. Стаљин је био уверен да је циљ нуклеарних бомбардовања Хирошиме и Нагасакија био пре упозорење СССР-у него ратни пораз Јапана и завршетак Другог светског рата. С... >>>

На слици ренесансног сликара Андреје дел Верокија приказан је један од најзначајних новозаветних догађаја, крштење Исуса Христа у реци Јордан из руку Јована Крститеља. Верокио:Христово крштење Извођач: Мирослав Шолти. Верокијева слика је урађена као олтарска слика и то у... >>>

Током Велике чистке у Совјетском савезу, крвавој спирали политичког насиља, оптужбе које су изрицане на рачун појединих оптужених биле су често апсурдне и готово невероватне. Ипак, и најнеобичније оптужбе су могле постати основа за изрицање најтежих казни Јосиф Висарионович Стаљин... >>>

Неријетки су случајеви да су физичке мане, посебно у средњем вијеку, онемогућиле остваривање политичких амбиција. Тако је Јована Анђела, који је био страшно амбициозан и жељан царске круне, а поред тога и способан и предузимљив, цариградско становништво ипак спријечило да се попне на византијски... >>>

Готово је устаљено у историји европске књижевности мишљење како је Бајрон (1788—1824) имао кључан утицај на целокупно романтичарско песничко стваралаштво. Ипак у појединим националним књижевностима, међу којима су и многе словенске књижевности (међу њима и српска) постојао је снажан отпор... >>>

Предаја Бреде или Копља, слика Дијега Веласкеза (1599 1660) настала је између 1634. и 1635. године и представља предају холандског града Бреде шпанским снагама 2. јуна 1625. Предаја кључева града одиграла се три дана касније, 5. јуна 1625. док ће крај фландријској независности доћи 1639. године.... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Израз "Кочија краља Ладислава" је термин којим се у средњовековној Угарској означавало велико сиромаштво сељаштва. Термин је настао, наводно, у време владавине Ладислава IV Куманца (1272-1291) када су сељаци толико осиромашили да нису имали ни запрежне животиње тако да су сами морали да вуку кола1.

Византијски историчар Прокопије из Цезареје оштро је прекоравао цара Јустинијана што расипа новац у својој спољној политици. Цар је мислио да ''има среће што може да дели богатство Римљана и разбацује га на варваре'' и додавао је да он ''не пропушта прилику да огромним сумама новца засипа све варваре'', па чак и онима који раније за новац нису ни знали.1

Руски научник Јуриј Кнорозов направио је кључни продор у дешифровању мајанског писма 1952. године у свом раду ''Древно писма средње Америке''. Кнорозовљен рад био је у први мах омаловажен на Западу због тобожњег утицаја марксистичко-лењинистичке идеологије али је ипак захваљујући његовим увидима сада могуће прочитати 90% мајанских глифа.2

Најдрагоценији свадбени поклон краљу Александру и краљици Драги Обреновић била је јахта "Драга" вредна ондашњих 120.000 динара која је младенцима поклонила Београдска општина.3

Један од најстаријих познатих хуманоида названа је Луси јер је на касатофону у истраживачком кампу Грента Јохансена свирала песма ''Луси на небу с дијамантима'' (Lucy in the Sky with Diamonds) британске групе Битлси.4

Аћим Чумић, како би оснажио позиције своје владе пред изборе у Кнежевини Србији октобра 1874. године, давао је бројне дозволе за отварање нових кафана. Ово је узело толиког маха да је Јован Ристић саркастично забележио: ''Побожни људи су се почели већ плашити, да једног јутра и Саборна црква не осване као механа прве класе''.5

Јон Братиану, румунски државник, обећавао је америчком посланику у Букурешту Вопики, пред сведоцима, како ће му подићи споменик на најлепшем месту у румунској престоници ако помогне да се испослује Банат за Румунију на Мировној конференцији.6

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

ptolomej-v.jpg

Клеопатра I била је ћерка селеукидског краља Антиоха III Великог и Лаодике III, ћерке понтског краља Митридата II. Доцније је удата за краља Египта Птолемеја V Епифана из династије Птолемејида (на слици). Била је прва птолемејска краљица која је била савладарка свог мужа и регенткиња у име малолетног сина, Птолемеја VI Филометора. умрла 176. пре н. е. >>>

stefan-music.jpg

Стефан Мусић је био српски средњовековни властелин из породице Мусић. Био је сестрић кнеза Лазара Хребељановића и погинуо је у Косовској бици 1389. године. За разлику од већине властеле, успомена на њега се сачувала у народној традицији из каснијих времена, посебно у епској песми Мусић Стефан. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported