Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
novcic-svete-jelene.jpg

Флавија Јулија Хелена (лат. Flavia Iulia Helena), (рођена око 249, умрла око 329), познатија само као царица Хелена (Јелена) или света Јелена, била је мајка римског цара Константина I Великог. По традицији, насталој већ у 4. веку, Хелена је у Јерусалему пронашла једну од највећих хришћанских реликвија, Часни крст, па се због тога поштује као светица, како у римокатоличкој, тако и у православној цркви… >>>

miroslavljevo-jevandjelje.jpg

Стара српска књижевност обухвата дела српске оригиналне и преводилачке књижевности настала у периоду од почетака српске писмености у 9. веку до преовлађивања барока у српској књижевности у 17. веку.

Развој српске књижевности почео је у 10. веку углавном преводилачким радом са грчког језика преко кога су прихваћени различити сакрални текстови хришћанске вере. Самостално стваралаштво у српској књижевности почиње књижевним стваралаштвом светог Саве да би се у каснијим вековима формирала под различитим књижевним и ванкњижевним утицајима (литургијска реформа с почетка 14. века, исихастичка духовност, Косовска битка и слично). >>>

bajazit-i-mala.jpg

Бајазит I (рођен 1354, умро 8. марта 1403) био је османски султан од 1389. до 1402. године. Бајазит, рођен 1354, био је син Мурата I (1362—1389), трећег владара из османске династије, и Ђулчичек (ружин цвет) Хатун, за коју су поједини извори тврдили да је била грчког (византијског) порекла. Пошто је преузео власт после погибије оца Мурата I у Косовској бици 1389, Бајазит је у току наредних година наставио са успешним ратним походима против хришћанских владара на Балкану и против других турских емира у Малој Азији. Натерао је на вазалну послушност српске великашке породице Лазаревића, Бранковића и Балшића, потукао крсташе 1396. код Никопоља и након тога довршио освајање Бугарске. Био је први османски владар који је опсео византијски Цариград, додуше неуспешно. Владавина му је окончана у бици код Ангоре 1402. када је поражен и заробљен у борби са татарским емиром Тамерланом. Умро је у заробљеништву 1403, а након његове смрти уследио је деценијски грађански рат између његових синова. >>>

leovigild-detalj.jpg

Леовигилд је био визиготски краљ у Хиспанији између 569. и 586. године. До 572. године владао је заједно са својим братом, Лиувом I. Леовиглд је визиготско краљевство обновио и поново га учинио снажним и независним након катастрофалног стања у ком га је оставио Атанагилд. Леовигилд је такође био и последњи аријански визиготски краљ. Његов наследник, Рекаред, на Трећем сабору у Толеду прогласиће правоверно хришћанство за званичну религију. Примарни и најважнији извор за период Леовигилдове владавине је дело готског никејскохришћанског хроничара, опата Јована из Биклара, веома ученог човека из Сантарема у Лузитанији који је пред крај свог живота постао епископ Ђироне. >>>

naslovnica-vilarduenove-istorije.jpg

Жофроа де Вилардуен је био француски велможа, маршал Шампање и учесник у Трећем, а затим и Четвртом крсташком рату (1202—1204). После успостављања Латинског царства Вилардуен је именован за маршала Романије. На старофранцуском је после 1209. саставио историју Четвртог крсташког похода под називом О освајању Константинопоља (De la Conquête de Constantinople) у којој је описао догађаје од првог окупљања крсташа 1198. до погибије солунског краља Бонифација Монфератског 1207. године. Жофроа Вилардуен је рођен негде између 1150. и 1154. године. Његов отац Вилен је био племић из Шампање чији су се поседи налазили у јужном делу те покрајине, делимично у околини града Троа. Жофроа је био другорођени Виленов син, али је ипак успео да 1185. постане маршал Шампање. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Андроник III и маларија

Да ли сте знали да је Андроник III Палеолог, византијски цар (1328—1341), патио од маларије пуних 20 година? Андроник је имао великих и честих проблема са здрављем, које иначе није много ни пазио, јер се није држао лекарских савета што му је и дошло главе 15. јуна 1341. године, када је, након жестоког напада болова и вишеструких губитака свести, умро… >>>

andronik-iii.jpg

Чувена породица Медичи, чији су чланови били мецене многих славних уметника ренесансе, има специфичан грб који данас има пет црвених рондели и шесту плаву у горњем средишњем делу грба са златним љиљанима на жутој површини. О пореклу овог грба готово ништа се не зна, али зато традиција не оскудева у... >>>

Анри од Анжуа, омиљени син француске краљице Катарине Медичи, постао је краљ Пољске 11. маја 1573. године. У ту част, као и у част високих пољских званичника који су дошли у Париз да поздраве свог новог краља, краљица мајка је одржала величанствен бал у својој новој палати Тиљерије. Тај догађај је... >>>

Од источних писаца сачувана су само два путописа српских земаља из 17. века. Један од њих је турски путописац Евлија Челебија. Он је рођен у угледној породици у Цариграду. Веома образован и слободног духа цео живот је посветио путовањима. У пролеће 1660. године уследило је његово путовање од Једрена... >>>

Озбиљно лице на портрету Уроша Кнежевића из 1834. године показује искусног државника и новинара, Димитрија Давидовића окруженог насловницом Новина сербских и књигама, типичним декором грађанских портрета из првих деценија 19. века. Ипак, у својој младости Давидовић је знао да у заносу одушевљења... >>>

У грађанском рату око бугарског престола између 1277. и 1280. у коме су учествовали бивши свињар и наводни светитељ Ивајло, византијски кандидат Иван Асен III и бољар куманског порекла Георгије Тертер, коначну реч је имао татарски поглавар Ногај. Бугарска у другој половини 13. века.... >>>

Од свих личности српске средњовековне историје краљ Марко, син краља Вукашина Мрњавчевића, једини је присутан у свим облицима усменог књижевног стваралаштва. По броју умотворина у којима се јавља са њиме се може поредити можда још само свети Сава, али у народној епици која се сматра врхунцем усменог... >>>

Бенџамин Дизраели (1804—1881), британски конзервативни политичар, формирао је свој поглед на свет и политичка гледишта под утицајем оца Исака Дизраелија и романтичарског духа којим је одисало време његове младости. Иако је релативно рано одлучио да уместо изгледне али једноличне каријере адвоката... >>>

Почетком 1942. године у САД је постојало чврсто уверење да ваздушни напад на Перл Харбор који се десио неколико недеља раније неће бити и једини напад на територију САД. Страх од нових напада јапанске војске био је толико велики, да се 25. фебруара претворио у колективну хистерију због наводног... >>>

Погибија Смаил-аге Ченгића 1840. године послужила је као инспирација хрватском књижевнику Ивану Мажуранићу за стварање знаменитог дела Смрт Смаил-аге Ченгића (1846). Један предмет који је Смаил-ага имао при себи у самртном часу био је повод за везу између потомака једног од извршилаца његовог... >>>

Сујеверје, редовни пратилац свих епоха, изгледа да није успело да омађија и црногорске владике. Истраживање историчности појединих мотива, личности и ситуација у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша (1813—1851) довело је до проналажења интересантних подударности између Његошевог писања о... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Српски цар Стефан Душан (1331—1355), према дубровачком писцу и историчару Мавру Орбину, имао је у својој служби један одред Турака који је био утаборен у Дању на Дриму.1

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

ptolomej-v.jpg

Клеопатра I била је ћерка селеукидског краља Антиоха III Великог и Лаодике III, ћерке понтског краља Митридата II. Доцније је удата за краља Египта Птолемеја V Епифана из династије Птолемејида (на слици). Била је прва птолемејска краљица која је била савладарка свог мужа и регенткиња у име малолетног сина, Птолемеја VI Филометора. умрла 176. пре н. е. >>>

rimski-grb.jpg

Букеларији су у 5. и 6. веку у Римском (Византијском) царству били војници у приватној служби официра. У 6. веку државне власти су такође преко цивилних званичника најмиле одреде букеларија са циљем да у појединим крајевима помогну у одржавању реда и мира или у прикупљању пореза. У 7. веку сам термин је почео да означава елитне одреде из теме Опсикион у Малој Азији. Име букеларија овековечио је и назив теме Букеларион која је створена средином 8. века у централним крајевима Мале Азије. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported