Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
novcic-svete-jelene.jpg

Флавија Јулија Хелена (лат. Flavia Iulia Helena), (рођена око 249, умрла око 329), познатија само као царица Хелена (Јелена) или света Јелена, била је мајка римског цара Константина I Великог. По традицији, насталој већ у 4. веку, Хелена је у Јерусалему пронашла једну од највећих хришћанских реликвија, Часни крст, па се због тога поштује као светица, како у римокатоличкој, тако и у православној цркви… >>>

pad-beograda.jpg

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад. Османски султан, Сулејман Величанствени (у муслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (1451—1481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. >>>

afrika-1914.jpg

Деколонизација Африке је историјски процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских поседа (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент… >>>

rekesvintova-kruna2.jpg

Визиготска Хиспанија је била визиготска држава која је постојала на територији Иберијског полуострва током 6. и 7 века. Почетак и крај ове државе обележила су два велика визиготска пораза — 507. у бици код Вујеа и 711. код Гвадалете. Године 507. у бици код Вујеа нестала је визиготска држава са седиштем у Тулузу. Визиготи су били присиљени да се повуку из својих аквитанских поседа у које је продрла војска франачког краља Хлодовеха I. Њихови поседи у Галији сведени су се на део Нарбонске Галије, Септиманију. >>>

justinijan-ii.jpg

Јустинијан II Ринотмет је био византијски цар у два наврата — први пут између 685. и 695. и други пут између 705. и 711. године. У историографији је познат као Ринотмет (грч. Ρινότμητος — Безноси), јер му је након првог збацивања с престола био одсечен нос, што га није спречило да поново заузме престо, што је био преседан, с обзиром да, према византијским обичајима, особа која је имала неки физички недостатак није могла да постане цар. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Љубавна писма у делима Јакова Игњатовића

У многим романима српског књижевника реалистичког правца Јакова Игњатовића (1822—1889) има уметнутих писама, углавном љубавних (липсбриф) које размењују љубавници или удварачи. Има их у Милану Наранџићу, Старим и новим мајсторима а понајвише у роману Трпен-спасен (1874—75), која је готово дословно пренео у шаљиву игру Адам и берберин—први људи (1879, 1881). Ова писма, како Драгиша Живковић наглашава у свом истраживању, нису само показатељ манира српског грађанства, чији живот описује Јаков Игњатовић, већ су и израз књижевних конвенција које је Игњатовић преузимао а што омогућава да се расветле његови књижевни узори и типологија његових романа… >>>

jakov-ignjatovic.jpg

Византијски историчар Георгије Пахимер забележио је значајну епизоду о покушају цара Михаила VIII Палеолога да склопи савез с Стефаном Урошем I (1243 1276). Савез, који је требало да запечати удаја Михаилове ћерке Ане за краљевог сина Милутина, пропао је већ на првом кораку, захваљујући обостраном... >>>

Од Хиоса, преко Цариграда четири позлаћена коња коначно су стигла у Венецију као део ратног плена крсташа након њиховог освајања Цариграда 1204. године Коњи на Цркви Св. Марка у Венецији Извођач: Мирослав Шолти. Четири позлаћена коња од бакра, која се данас налазе у... >>>

Скалпирање, за које се сматра да је обичај типичан за северноамеричке Индијанце, заправо је постојао много раније и био је веома распрострањен међу многим варварским племенима старога века, о чему сведоче многи антички извори Роберт Макги Извођач: Жељко Грковић. ... >>>

Нуклеарна катастрофа и међусобно уништење СССР-а и САД било је редован сценарио бројних филмова, књига и новинских написа током Хладног рата, али могућност нуклеарне катаклизме није била само део популарне културе већ и страховање државника и становништва ових држава. Како би предупредили овај... >>>

Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам... >>>

Приликом реновирања трга Кортес у Мадриду, 5. децембра 2009. године испод споменика Сервантесу испред зграде Посланичког конгреса, нађен је ковчег са документима старим скоро два века. Ковчег од олова, који је 17. децембра 2009. отворен у Регионалном археолошком музеју у Алкали де Енарес, садржао је... >>>

Током повлачења преко Албаније у Првом светском рату, са српском војском кренуо је и велики број српске деце. Сведочанства о страдањима најмлађих била су најпотреснија од свих сведочанстава о једном од највећих егзодуса у српској историји. Момчило Гаврић, најмлађи каплар српске војске у... >>>

Евлија Челебија је најпознатији турски путописац 17. века. У пролеће 1660. први пут је прошао кроз српске земље. Преко Пирота, Ниша, Алексинца, Параћина и Гроцке дошао је у мају 1660. у Београд. Остао је до краја јуна око месец дана. Оставио је најдетаљнији опис Београда из 17. века. ... >>>

Гледајући кроз историју, ступање на престо није било свугдје исто. У неким земљама је поштован принцип сениоритета, у другим примогенитуре, док је пак у неким, владар дијелио власт између својих синова. Па чак и тада, борбе за престо биле су честе, углавном праћене крвавим обрачунима у владарској... >>>

Промене у схватању значаја појединца водиле су променама у схватању детета. Средњовековна уметничка дела углавном приказују дете као малог човека, без јасне диференцијације овог животног доба. Откривање детета текло је споро а као прекретница у уметничкој перцепцији детета сматра се дело фра... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Да је цетињски митрополит Петар II Петровић Његош учио да плива током својих боравака у Прчању 1844. и Перасту 1845. године1.

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

pecina-kod-kovadonge.jpg

Битка код Ковадонге је оружани сукоб који се догодио 28. маја 722. године код Ковадонге, недалеко од области Кангас де Онис у Астурији између групе Астура на челу са дон Пелајом и муслиманског одреда војника у коме су хришћани однели убедљиву победу… >>>

rimski-grb.jpg

Букеларији су у 5. и 6. веку у Римском (Византијском) царству били војници у приватној служби официра. У 6. веку државне власти су такође преко цивилних званичника најмиле одреде букеларија са циљем да у појединим крајевима помогну у одржавању реда и мира или у прикупљању пореза. У 7. веку сам термин је почео да означава елитне одреде из теме Опсикион у Малој Азији. Име букеларија овековечио је и назив теме Букеларион која је створена средином 8. века у централним крајевима Мале Азије. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported