Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
pandurski-zastavnik-iz-temisvarskog-banata.jpg

Одевање Срба у Хабзбуршкој монархији у 18. веку било је одређено различитим факторима, од наслеђа пренетог из постојбине која се налазила под османском влашћу до савремених трендова у ондашњој западноевропској моди. Пошто су живели на широком подручју хабзбуршких земаља, Срби су ступали у контакт са различитим народима, посебно Мађарима, који су остваривали знатан утицај на одевање међу Србима. Развој ношње Срба у Хабзбуршкој монархији био је у великој мери сличан развоју мађарске ношње. Специфичности културе 18. века под снажним барокним утицајима условиле су бројне китњасте елементе у ношњи и снажан симболични и статусни значај одела, који је превазилазио одевну и естетску функцију. Статусни значај одеће био је двојак: скупоцена одећа била је доступна само високим друштвеним слојевима, а различите ношње биле су заступљене код цивилног становништва, официра и војника и свештенства. >>>

serbske-letopisi.jpg

Георгије Магарашевић је био српски културни радник, историчар, књижевник, књижевни критичар, професор Гимназије у Новом Саду, покретач и први уредник часописа Сербска летопис који је касније назван Летопис сербски и који је временом постао часопис са најдужим континуитетом излажења у српској култури. Похађао је Карловачку гимназију коју је завршио 1811. године, а затим је мање од годину дана студирао филозофију у Пешти. За професора Карловачке гимназије постављен је 1813. године. После скандала изазваног једном Магарашевићевом љубавном афером, а заузимањем епикопа бачког Гедеона Петровића, наставио је наставнички рад у Новосадској гимназији. На том месту остао је све до своје смрти 1830. године. Похађао је Карловачку гимназију коју је завршио 1811. године, а затим је мање од годину дана студирао филозофију у Пешти. За професора Карловачке гимназије постављен је 1813. године. >>>

sulejman-velicanstveni.jpg

Сулејман I Величанствени је био десети султан Османског царства који је владао између 1520. и 1566. године. Био је човек вишеструких талената: вешт војни стратег, велики законодавац, префињени песник и страствени обожавалац своје једине законите супруге, Украјинке Рокселане. Због велике реформе закона у муслиманској традицији је остао упамћен као Кануни (Законодавац), док је у Европи био познат као Велики Турчин. Наследио је царство у успону које је током своје владавине проширио на три континента, борећи се против Хабзбурговаца на Западу и против Месопотамије на Истоку. Када је ступио на престо, један савременик га је описао као питомо јагње које је дошло на место крволочног лава, међутим, током своје дугогодишње владавине Сулејман ће успети не само да очува велико царство које је наследио од свог оца, него… >>>

justin-ii-i-sofija.jpg

Софија је била супруга византијског цара Јустина II и његова равноправна савладарка. Софија је по Јовану Ефеском била сестричина супруге цара Јустинијана I, Теодоре. За будућег владара се удала захваљујући утицају своје тетке, али је и после Јустинове смрти задржала титулу августе и велики утицај на двору и у политици. Софија је била, као и њена тетка, веома утицајна, али је за разлику од Теодоре, њен удео у власти био званично и потврђен титулом августе савладарке… >>>

hispanija-pre-invazije-muslimana.jpg

Муслиманско освајање Иберијског полуострва, које је отпочело 711. године, представља изузетно важан догађај како у историји Шпаније и Португала, земаља које се данас налазе на Иберијском полуострву, тако и Европе уопште. Освајање се одиграло муњевито — у року од само 7 година (711—718), у неколико међусобно неповезаних похода, са не више од 25.000 војника и релативно малим бројем отворених битки, муслимани су успели да овладају готово целим полуострвом осим планинских крајева на северозападу који, по свој прилици, захваљујући својој неприступачности и оскудности, нису били довољно привлачни за освајање. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Најстарија бољка на свету

Од кад је света и века, зубобоља је мучила људско биће, тако да се човек одвајкада довијао на најразличитије начине како би решио ову непријатну болест. Иако зубарство није било признато као посебна медицинска дисциплина све до 18. века, постоје материјални докази да су се многи зубарски захвати практиковали још пре четири, пет хиљада година. >>>

zubar.jpg

Сунцокрети, тема присутна у двема серијама слика мртве природе холандског сликара Винсента Ван Гога, једно су од малобројних уметничких дела у историји уметности која су готово постала синоним са именом уметника и његовом сликарском техником. Поред пејзажа и аутопортрета, ово су вероватно... >>>

По Мајском преврату 1903. године, када је ликвидацијом краљевског пара са политичке сцене уклоњена династија Обреновића, требало је из јавног живота и политичке свести уклонити трагове владарског култа Обреновића, који је изграђиван још од кнеза Милоша а који је са свим владарима из ове династије... >>>

Пишући темељну студију о првом знатнијем српском романописцу Миловану Видаковићу, Павле Поповић истиче читав низ његових позитивних особина али напомиње да је списатељ имао и извесних мана, од којих су неке постајале све приметније у позном периоду његовог живота. Међу ове мане убраја и претерану... >>>

У грађанском рату око бугарског престола између 1277. и 1280. у коме су учествовали бивши свињар и наводни светитељ Ивајло, византијски кандидат Иван Асен III и бољар куманског порекла Георгије Тертер, коначну реч је имао татарски поглавар Ногај. Бугарска у другој половини 13. века.... >>>

За разлику од нацистичке Немачке политика фашистичке Италије према Јеврејима била је знатно умеренија. У Италији није постојала дуга традиција антисемитизма па и поред доношења расних закона у Италији они се нису стриктно спроводили. Иако се ова политика током Другог светског рата мењала, највећи... >>>

У многим романима српског књижевника реалистичког правца Јакова Игњатовића (1822—1889) има уметнутих писама, углавном љубавних (липсбриф) које размењују љубавници или удварачи. Има их у Милану Наранџићу, Старим и новим мајсторима а понајвише у роману Трпен-спасен (1874—75), која је готово дословно... >>>

Слика славног холандског сликара Јана Вермера (1632—1675) се традиционално назива Алегорија сликарства или Атеље. Међутим, слика је пребогата иконографским представама и данас се сматра да је њена иконографија упућује не на уметност, већ на алузију на актуелне политичке догађаје Вермеровог времена. ... >>>

За разлику од француских политичких званичника, неки од најистакнутијих француских научника врло брзо су прихватили југословенски програм, тј. стварање јединствене државе од Краљевине Србије и Јужних Словена у Аустро-Угарској, чије су остварење промовисали у својим делима. Када је и француска влада... >>>

Трепанација је отклањање дела кости лобање без повреде крвних судова, можданих опни и мозга који се налазе испод кости лобање. Дрворез Питера Тревериса, илустрацију за Handywarke of surgeri Хијеронимуса фон Брауншвајга из 1525. године. Извођач: Мирослав Шолти. Трепанација... >>>

Лукавство Словена приликом њихових упада на византијску територију било је познато и византијским писцима. Један од градова који је пао у словенске њихове руке био је и Топер (Топир) Виктор Васнецов, Бој Скита са Словенима, уље на платну из 1881. године. Романтичарски приказ из 19. века. ... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Мелит из Сарда је први забележени хришћански ходочасник у Свету земљу иако је пракса посећивања места живота и страдања Исуса Христоса сигурно постојала и раније. Мелит je Палестину посетио 160. године а касније је пракса ходочашћа постала широко прихваћени модел исправног хришћанског понашања које никада није у хришћанству доктринарно уобличена, попут доктрина које у исламу регулишу обилажење муслиманских светих места Меке и Медине.1

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

velizar-ii.jpg

Велизар (грч. Βελισαριος; лат. Belisarius, рођен између 500. и 505, умро 565) био је истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији. >>>

rimski-grb.jpg

Букеларији су у 5. и 6. веку у Римском (Византијском) царству били војници у приватној служби официра. У 6. веку државне власти су такође преко цивилних званичника најмиле одреде букеларија са циљем да у појединим крајевима помогну у одржавању реда и мира или у прикупљању пореза. У 7. веку сам термин је почео да означава елитне одреде из теме Опсикион у Малој Азији. Име букеларија овековечио је и назив теме Букеларион која је створена средином 8. века у централним крајевима Мале Азије. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported