Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака. Ако бисте нас радије читали у латиници, кликните само на зелену стрелицу коју ћете наћи у десном горњем углу сваке странице.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook. If you prefer reading us in Latin alphabet, please click the green arrow you'll find in the upper right corner of each page.
Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
teodora-san-vitale.jpg

Теодора је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој „Тајној историји“ Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона. О Теодориној години рођења и пореклу може се само нагађати. У науци се обично узима да је била петнаестак година млађа од супруга Јустинијана I, дакле рођена је око … >>>

benedikt-xv.jpg

Мировна нота Бенедикта XV из августа 1917. године представљала је врхунац његових миротворачких делатности, чији се зачеци могу пратити од почетка његовог понтификата у септембру 1914. године. Приликом избора новог папе 1914. године увидело се да ће питања која је отворио Први светски рат представљати кључни изазов за новог папу. Већ у првим изјавама које су потекле из Ватикана у позно лето и јесен 1914. године рат се осуђивао као нехуман и бесмислен и инсистирало се на политичким решењима. >>>
Остракизам • Виријатов устанак • Јован VI Кантакузин • Бан Борић • Бајазит I • Мировна нота Бенедикта XV (1917) • Јован Владимир • Одевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. века • Српско војно племство у Војној граници 18. века • Жофроа де Вилардуен • Георгије Магарашевић • Петар Текелија • Ана Савојска • Полемика Вука Караџића и Милована Видаковића • Милован Видаковић • Парсифал • Српска војска у Бизерти • Манастир Моштаница • Рихард Вагнер • Димитрије Давидовић • Марија Медичи • Двор у средњовековним српским земљама • Средњовековни српски владар • Мавро Орбин • Аларих I • Иларион Руварац • Мара Бранковић • Јустин II • Брунхилда од Аустразије • Царица Софија • Битка на Јармуку • Стара српска књижевност • Јустинијан II Ринотмет • Свети Сава • Ираклије • Ктиторска делатност Светог Саве • Сулејман I Величанствени • Света Јелена • Леовигилд • Константин IV • Пад Београда (1521) • Андроник I Комнин • Хиспанија • Визиготска Хиспанија • Симонида • Царица Теодора • Петар Велики • Велизар • Опсада Београда (1456) • Деколонизација Африке • Муслиманско освајање Иберијског полуострва • Дон Кихот • Визиготи • Мигел де Сервантес • Западно римско царство • Карло V • Стефан Душан • Ђауме I од Арагона • Алмогавери •
Рекли су…

О граде, граде, главо свих градова! О граде, граде, средишту четири стране света! О граде, граде, дико хришћана и пропасти варвара! О граде, граде, други рају, неговани на Западу и садржавајући у себи сваковрсна растиња, угибајући се под тежином духовних плодова.

Дука (умро око 1462), византијски историчар, тужбалица за изгубљеним Константинопољем.
Препоручујемо…

Берија и совјетски научници

На конференцији у Потсдаму Стаљин је сазнао да Американци располажу једном новом врстом оружја које је од тада постало прворазредна тема. Стаљин је био уверен да је циљ нуклеарних бомбардовања Хирошиме и Нагасакија био пре упозорење СССР-у него ратни пораз Јапана и завршетак Другог светског рата. С циљем да убрза развој нуклеарног програма СССР-а, Стаљин је на његово чело поставио Лаврентија Берију, донедавног шефа тајне полиције и једног од најспособнијих организатора међу људима од Стаљиновог поверења. >>>

berija-svetlana-staljin.jpg

Непосредно по ступању Анрија II на престо Француске, одржан је један двобој између противника крајње неједнаких снага прекаљеног и искусног војника, Франсое де... >>>

Приликом реновирања трга Кортес у Мадриду, 5. децембра 2009. године испод споменика Сервантесу испред зграде Посланичког конгреса, нађен је ковчег са документима... >>>

Наслов ове слике Хијеронимуса Боша заснован је на фламанској пословици: „Свет је као кола сена, одакле свако носи све што може . Такође се може ставити у везу са... >>>

Када је султан Селим (1512 1520) хтео да од хришћана у свом царству одузме све цркве, патријарх Теолепт је успео да пронађе тројицу јаничара који су сведочили да су као... >>>

Од свих личности српске средњовековне историје краљ Марко, син краља Вукашина Мрњавчевића, једини је присутан у свим облицима усменог књижевног стваралаштва. По... >>>

Чувена породица Медичи, чији су чланови били мецене многих славних уметника ренесансе, има специфичан грб који данас има пет црвених рондели и шесту плаву у горњем... >>>

У археолошкој науци појам винчанског писма прешао је пут од разумљиве интерпретативне парадигме до застареле идеје, превазиђене новим емпиријским налазима. У... >>>

Током историје постојао је један поприлично морбидан обичај а то је да се од непријатељеве лобање направи пехар или посуда за јело и да се из њега пије или једе.... >>>

Када је Немачка извршила инвазију на Пољску септембра 1939, у праскозорје Другог светског рата, поједина пловила пољске морнарице потражила су уточиште у неутралним... >>>

Предаја Бреде или Копља, слика Дијега Веласкеза (1599 1660) настала је између 1634. и 1635. године и представља предају холандског града Бреде шпанским снагама 2. јуна 1625.... >>>
Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Слепица из Гргуревца, једна од певачица од којих је Вук Стефановић Караџић бележио епске песме, није знала значење свих речи које је користила. Њене песме Вуку је 1817. слао из Шишатовца Лукијан Мушицки па се између двојице српских литерата развила жива преписка око значења речи стремен и копрена.1

Напомене

Прво издање неке српске повеље појавило се у делу Павла Јулинца из 1765. године. У питању је била повеља светогорском манастиру Св. Павла коју је 3. новембра 1495. у Купинову у Срему издала деспотица Ангелина Бранковић са синовима Ђорђем и Јованом1.

Хансерди, званични записници са седница Британског парламента, добили су име по Л. Хансерду и његовим потомцима који су их састављали и штампали до 1889. године.2

Османски султан Абдул Хамид II (1876—1909) био је велики љубитељ авантура Шерлока Холмса. По султановом наређењу, дела Артура Конана Дојла била су превођена на турски језик3.

Римским легионарима је 6. године нове ере војни рок био продужен са 16 на 20 година јер војна благајна није имала довољно новца да ислуженим војницима исплати новчане отпремнине (лат. praemia militae)4.

Румунска краљица Елизабета од Вида (1843—1916), супруга Карола I, писала је поезију под псеудонимом Кармен Силва5.

Гениза је место где се сахрањују јеврејске свете књиге које, услед похабаности, више нису за употребу.6

Српски филолог Ђуро Даничић (1825-1882) држао је часове српског језика кнегињи Јулији Хуњади, жени Михаила Обреновића, као и кнегињи Наталији Кешко, супрузи Михаиловог наследника Милана Обреновића7.

Византијски цар Константин VIII (1025-1028) се у часовима доколице бавио кулинарством. Према речима савременика, Михаила Псела, Константин је био нарочито вешт у справљању сосова8.

Напомене
Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
Инцидент у Дуги • Доротеја Видинска • Чедомир Попов • Ненад Николић • Арсен Ђуровић • Крисп • Остракизам • Срђан Рудић •
АНЕГДОТЕ
Индоктринација у челичној цеви • Будистички храм у Београду • Игранка без престанка • Бекство Орзела • Стаљин и превођење Руставелија • Берија и совјетски научници • Саботажа Стаљиновог гласа • Цареви у ланцима •
djaume-bista.jpg

Алмогавери, алмогавари или алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача (на слици) и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. >>>

justinijan.jpg

Соломон (погинуо 544. године) био је источноримски (византијски) војсковођа и великодостојник током владавине цара Јустинијана I (на слици). Био је пореклом са источне границе Византијског царства, родом из утврђене вароши Идрифтон недалеко од Даре, главне византијске тврђаве на граници према Персији. У раном детињству је доживео повреду услед које је остао евнух. Почетком 6. века постао је секретар (notarius) Фелицисима, византијског заповедника Месопотамије. >>>
Из медија…

3. август 2012.
Гардијан пореди Киша, Џојса и Кафку — У оквиру свог серијала о кратким причама британски лист Гардијан је 2. августа представио српског књижевника Данила Киша сврставајући га поред великана европске књижевности Франца Кафке и Џејмса Џојса. (B92)

18. јул 2012.
У контејнеру нема духа — У септембру прошле године није био расписан конкурс за стимулацију капиталних издавачких пројеката у области уметности, друштвених и хуманистичких наука Секретаријата за културу града Београда, због тога што у буџету није било новца за ову ставку, а по свему судећи, новца неће бити ни ове године. У Секретаријату за културу кажу да би минимална новчана средства за ову сврху износила пет милиона динара, али да за сада, она нису у плану. (Политика)

јул 2012.
Срби и Руси 12—21. век — У издању Народне библиотеке Србије објављена књига историчара Мирослава Јовановића која се бави историјом српско—руских односа од 12. до почетка 21. века. (Народна библиотека Србије)

6. јул 2012.
Ров на Калемегдану из 9. века — Претпоследњег дана овогодишње кампање истраживања Источне капије у Доњем граду Београдске тврђаве, археолози су наишли на прворазредно откриће – остатке великог рова који се пунио водом, а са чије се предње стране вероватно налазила палисада, односно грудобран од балвана. Тако је потврђено оно што се до сада само претпостављало – да је на том потезу између 9. и 13. века постојало утврђено словенско насеље. (Политика)

5. јул 2012.
У Италији откривено сто Каравађових цртежа — Према наводима агенције АНСА италијански стручњаци су открили око 100 Каравађових цртежа и неколико слика из времена док је још изучавао сликарство у Милану. (Блиц)

СКЗ објавила студију Михаила Војводића о Стојану Новаковићу — Српска књижевна задруга, у години у којој слави стодвадесетогодишњицу од оснивања, објавила је студију академика проф. др Михаила Војводића „Стојан Новаковић – у служби националних и државних интереса”, у „Колу”, као 700. књигу. Стојан Новаковић (1842—1915), оснивач је и први председник Српске књижевне задруге. (Политика)

29. јун 2012.
Изложба култура Срба у Дубровнику — Архив Србије приредио је у сарадњи са Српском православном црквеном општином у Дубровнику и Народном библиотеком Србије изложбу „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010. Из ризнице српске православне цркве Светог Благовештења“. Изложба је отворена у петак, 29. јуна 2012. године, у 19 сати у Архиву Србије. Изложба ће бити отворена до 30. септембра 2012. године, од 10 до 18 часова (осим понедељком). (Архив Србије)

24. јун 2012.
Украдена Далијева слика у Њујорку — Дело Салвадора Далија чији је оригинални наслов Cartel des Don Juan Tenorio, украдено је из једне новоотворене њујоршке галерије под за ову врсту криминала несвакидашњим околностима: лопов ју је усред бела дана скинуо са зида, ставио у торбу и изашао. (Политика)

23. јун 2012.
Британија је Србију доживљавала као баласт — Интервју са историчарем Драгољубом Живојиновићем у београдској Политици. (Политика)

21. јун 2012.
Целокупна дела Десанке Максимовић — Задужбина Десанка Максимовић приредила је критичко издање целокупних дела Десанке Максимовић. У десет томова обухваћено је све што је до сада истражено и научно утврђено да је Десанка икада написaла. Поезија и проза, стваралаштво за децу, преводи, биобиблиографија, све се налази на девет хиљада страна. (РТС)

4. јун 2012.
Како су настале Палићке виле? — Први летњиковац поред језера намењен за одмор своје породице, али и са собама за издавање, подигао је Алојзија Пољаковић 1873. године. (Политика)

3. јун 2012.
Догодине у меморијалном центру Старо сајмиште — Град планира да наредне године обнови Централну кулу, италијански и чехословачки павиљон. – Ови објекти биће адаптирани у простор за изложбе, предавања и научне скупове о Холокаусту. (Политика)

19. април 2012.
У Риму конгрес о цару Константину — У Риму је почео Међународни конгрес на тему Константин Велики - на трагу корена Европе, у организацији Папског комитета за историјске науке, на коме је најављено обележавање 13 векова Миланског едикта. Скуп се одржава на Латеранском папском универзитету и трајаће до 20. априла. (Политика)

18. април 2012.
Умивање Јустинијанове Приме — Навршило се сто година од почетка ископавања на највећем и најзначајнијем византијском граду у унутрашњости Балкана, Царичином граду. (Политика)

14. април 2012.
Мистерија трпезарије у Манасији — Уобичајено је да манастири имају трпезарије. Тако је има и манастир Манасија. Али није уобичајено да она буде слободно стојећи објекат, невезан за оградни зид, уз то толико велики колики је пре много векова саграђен у порти ове светиње. Они који су прошле године започели радове на њеној обнови постављају себи исто питање које су им, приликом посете овом манастиру на прелиминарној листи Светке баштине, поставили и новинари – крије ли она неку тајну, аутентичну намену, данас недокучиву. (Политика)

12. април 2012.
Спомен плоча Оскару Давичу — На улазу зграде у којој је живео од 1977. до смрти 1989. године, у Хаџи Продановој улици 4 у Београду, постављена спомен плоча Оскару Давичу. (РТС)

11. април 2012.
Ужичка тврђава чека обнову — Ужичка тврђава, о којој први помени датују из 14. века а чији је један од најзначајнијих господара био српски средњовековни властелин Никола Алтомановић, данас се наалзи у тешком стању и због слабе безбедности привлачи мало посетилаца. Народни музеј из Ужица и републички и регионални Завод за заштиту споменика из Краљева конкурисали су за средства за обнову и конзервацију утврђења али она ипак нису обезбеђена. (РТС)

9. април 2012.
Беседништво кроз векове — Изложба "Беседништво кроз векове", чији је аутор пи-ар тим Факултета политичких наука у Београду, отворена у холу РТС-а. (РТС)

6. април 2012.
Годишњица бомбардовања Народне библиотеке у Београду — Народна библиотека Србије обележила дан када је бомбардована њена зграда на Косанчићевом венцу. Том приликом уништен је знатан део српског средњовековног рукописног наслеђа. (РТС)

17. март 2012.
САНУ неће да размењује Магнум Кримен — Извршни одбор САНУ није одобрио да дело хрватског историчара Виктора Новака Magnum Crimen у коме се критички испитује развој клерикализма у Хрватској од краја 19. века до краја Другог светског рата. Штампање издања на енглеском језику финансирао је један имућан Србин са 80.000 евра у нади да ће оно ући у програм редовне размене између САНУ и међународних установа са којима Српска академија сарађује. (Политика)

12. март 2012.
Нови поглед на Матиса — У париском музеју савремене уметности Жорж Помпиду на иновативан начин презентовано је сликарско дело Анрија Матиса (1869—1954). Уместо да се Матисова дела представе хронолошки, у првом плану је његов стваралачки процес, варирање тема које указује на стално преиспитивање уметника и трагање за новим начинима сликарског израза. (Политика)

10. март 2012.
Поклоњене две Климптове слике — Приватни колекционар даровао бечком Белведеру слике „Породица” и „Сунцокрет”. (Политика)

2. март 2012.
Објављен избор из поезије Бранка Миљковића — У издању Српске књижевне задруге објављена је књига поезије Бранка Миљковића у избору Слободана Ракитића (Политика)

15. фебруар 2012.
Путовање у средиште Гернике — једну од најчувенијих слика модерне уметности, Пикасову Гернику скенираће специјално дизајнирани робот како би се испитала и најмања оштећења и испланирала што успешнија рестаурација. (Политика)

Приватни живот знаменитих Тимочана — У Народном музеју у Зајечару у току је изложба о приватном животу знаменитог српског државника, политичара и дипломате Николе Пашића и о његовим познатим суграђанима, Зајечарцима с краја 19. и почетка 20. века, Ђорђу Генчићу, министру полиције за време Александра Обреновића а потом једном од најзначајнијих завереника и Антонију Антићу, официру и учеснику завере која је окончана Мајским превратом. Како истиче директор Народног музеја Бора Димитријевић изложба коју је помогло и Министарство културе Републике Србије привлачи велики број посетилаца и доноси нека до сада необјављена документа о Пашићу и његовим суграђанима. (Политика)

7. фебруар 2012.
Стећци — светска културна баштина — У интервјуу у београдској Политици историчарка уметности Љиљана Шево сугерисала је да би Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија заједнички требало да раде на томе да стећци допру на листу светске културне баштине организације УНЕСКО. (Политика)

3. фебруар 2012.
Пикасова дела у Београду — Пикасова дела од керамике, злата и сребра изложена су у преуређеном простору фабрике Беко у Београду. Изложба траје до 15. априла. Изложба "На Азурној обали" у Београду гостује захваљујући словеначкој галерији "Дева Пури" која је организовала и поставку "Божанствени светови" Салвадора Далија 2010. године у Музеју историје Југославије. (РТС)

16. јануар 2012.
Андрић и Киш у италијанском часопису — У последњем броју италијанског часописа „Летера интернационале” међу приповеткама и есејима југословенских писаца објављене су и две приповетке класика српске књижевности, Иве Андрића и Данила Киша. (Политика)

12. јануар 2012.
При крају археолошка истраживања у Студеници — Како наводи истакнути српски археолог Марко Поповић при крају су опсежна археолошка истраживања у комплексу манастира Студеница. Ктиторска резиденција, једно од најважнијих открића током ових ископавања биће ускоро доступна посетиоцима. Археолошка истраживања у Студеници отпочела су пре око 60 година, 1989. су започета систематска ископавања али су она због догађаја у Југославији прекинута и настављена су тек 2010. године. Поповић најављује монографију о свим археолошким подухватима у манастирском комплексу као и монографију о тврђави Маглич. (Политика)

6. јануар 2012.
Интервју са Динков Давидовим — У београдској Политици објављен је интервју са историчарем уметности и академиком САНУ Динком Давидовим. Повод за разговор била је књига Сентандреја српске повеснице коју су издали Прометеј и Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине. (Политика)

Својатање Јованке Орлеанке — Уочи шесте стогодишњице рођења Јованке Орлеанке лидери најјачих политичких странака у Француској утркују се ко ће исказати највеће поштовање према француској националној хероини. (РТС)

4. јануар 2012.
Откривена биста Стевану Раичковићу — На Калемегдану у Београду, откривена је биста срспкго песника Стевана Раичковића. Бисту је израдио вајар Александар Зарин а открио ју је српски песник и академик Матија Бећковић. (РТС)

3. јануар 2012.
Средњовековни споменици приоритет — Министар културе у влади Републике Србије Предраг Марковић најавио је завршетак радова на обнови Манасије, Хиландара, Студенице и Смедеревске тврђаве. (РТС)

Спорна реконструкција грузијске цркве — Стручњаци Унеска упозоравају да ће реконструкција цркве Баграти из 11. века угрозити аутентичност споменика, због чега ћ можда бити скинута са листе светске угрожене баштине. (РТС)

Лувр најпосећенији — Са 8,8 милиона посетилаца Лувр је најпосећенији музеј на свету у 2012. години. Иза њега су Национални музеј у Лондону са 5,8 милиона и Метрополитен у Њу Јорку са 5,2 милиона. (РТС)

Затворени београдски музеји — Народни музеј, Музеј савремене уметности, Историјски, Музеј града Београда налазе се у фази реконструкције и нису доступни публици. (РТС)

1. јануар 2012.
Посвета Густаву Климту — У Аустрији се доршавају припреме за обележавање стопедесетогодишњице рођења великог сликара Густаа Климпта, кога су савременици често осуђивали због еротичних сцена у његовим делима. (Политика)
Број измена: 458, последњи уређивао: 20 Dec 2012 13:17
УредиТаговиРазговор (7) Историјат странице Фајлови Штампај Алатке+ Још могућности
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported