Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
justinijan-ii.jpg

Јустинијан II Ринотмет је био византијски цар у два наврата — први пут између 685. и 695. и други пут између 705. и 711. године. У историографији је познат као Ринотмет (грч. Ρινότμητος — Безноси), јер му је након првог збацивања с престола био одсечен нос, што га није спречило да поново заузме престо, што је био преседан, с обзиром да, према византијским обичајима, особа која је имала неки физички недостатак није могла да постане цар. >>>

opsada-beograda-1456-kapistran.jpg

Након пада Цариграда, главни противник Османлија на западу била је Угарска краљевина. Султан Мехмед II покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, престоницу српског деспота Ђурађа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници. Велику турску силу нису дочекале сједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ… >>>

dimitrije-davidovic.jpg

Димитрије Давидовић je био српски новинар, публициста, политичар и дипломата. Заједно са Димитријем Фрушићем покренуо Новине сербске 1813. године. Лист је излазио до 1821. године и имао је велики значај у раном развоју српског новинарства. Такође, сарађујући са истакнутим српским књижевницима с почетка 19. века, Давидовић је имао истакнуту улогу у културном животу Срба у Бечу и уопште у Хабзбуршкој монархији. У Бечу је покренуо и књижевни лист Забавник. Притиснут финансијским проблемима и умешан у трвења око унијаћења далматинских Срба, Давидовић је 1821. године прешао у Србију. Ту је ступио у службу кнеза Милоша Обреновића где је убрзо постао кнежев секретар и са тим звањем је обављао различите функције. >>>

jovan-vladimir-freska.jpg

Јован Владимир је био владар Дукље који је владао од око 1000. до 1016. године. Такође се сматра првим владарем-свецем у српској средњовековној историји. Владимирова владавина изузетно је слабо позната. Свега неколико помена у делу византијског хроничара Јована Скилице и један опширнији одељак у Летопису попа Дукљанина скромна су изворна грађа која онемогућава детаљнију реконструкцију Владимирове владарске делатности. И док Јован Скилица спомиње Владимира у контексту византијско-бугарских сукоба, Дукљаниново казивање подређено је прослављању владара у хагиографском стилу. >>>

strabon-hispanija.jpg

Виријатов устанак је био оружани сукоб између староседелаца Лузитаније и Римске републике који се одиграо између 147. и 139. године пре н. е. Лузитанце је у овом сукобу предводио Виријат, по коме се догађај обично именује. Непосредни повод за овај сукоб био је покољ староседелаца које је на превару окупио и разоружао римски претор провинције Хиспаније Ултериор, Сервије Сулпиције Галба. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Земља ме не разуме и ја је не разумем, она ме сматра за странца јер никако не делим њена предубеђења и предрасуде.

Краљ Милан Обреновић , (1868--1889) у писму од 6. марта 1889. немачком цару Вилхелму II непосредно пред абдикацију.

Препоручујемо…

Верокио:Христово крштење

На слици ренесансног сликара Андреје дел Верокија приказан је један од најзначајних новозаветних догађаја, крштење Исуса Христа у реци Јордан из руку Јована Крститеља. >>>

andrea-del-verokio.jpg

Чувена породица Медичи, чији су чланови били мецене многих славних уметника ренесансе, има специфичан грб који данас има пет црвених рондели и шесту плаву у горњем средишњем делу грба са златним љиљанима на жутој површини. О пореклу овог грба готово ништа се не зна, али зато традиција не оскудева у... >>>

Диреров носорог је уобичајни назив за дрворез који је 1515. године израдио немачки уметник Албрехт Дирер. Занимљиво је да заправо Дирер никад није видео носорога већ је дрворез израдио на основу описа и скице коју је направио непознати уметник који је имао прилику да види индијског носорога кога су... >>>

Од настанка Османске династије, па све до прве половине 16. века, постојао је обичај у Османском царству да се свакој султановој конкубини дозволи да роди само једног сина. Тај обичај се променио за време владавине Сулејмана Величанственог, чија је највећа и једина љубав била лепа Украјинка... >>>

Исидора Секулић је била једина жена у Управном одбору Српског књижевног гласника (скраћено СКГ), ''часописа који је у историји српске периодике заузео место легенде''. Током дугогодишње сарадње долазило је до честих трзавица у сарадњи између књижевнице и часописа које су одсликавале кризе кроз које... >>>

У западној Европи златни новац готово да није био у оптицају током највећег дела средњег века. Додире са златном монетом Европа је остваривала у оним областима који су били у контакту са исламским светом, на Иберијском полуострву и у јужној Италији, као и у крсташким државама. Све до 13. века златни... >>>

Ћеле-кула је споменик који представља кулу сачињену од 952 лобање српских устаника из 1809. године на путу ка Нишу у Србији. Ћеле-кула представља јединствен споменик такве врсте у свету и верно осликава турске злочине над српским народом. Део зида Ћеле куле. Од првобитних 952 лобање, данас... >>>

Стрељање родољуба у Мадриду 3. маја 1808. јесте једна од две Гојине слике са родољубивим мотивима шпанског устанка против окупације Наполеонових снага у мају 1808. насликане на иницијативу кардинала Луиса де Бурбона. Ова слика, иако замишљена као знак сећања на родољубе погинуле на почетку рата за... >>>

Творци записа, разуђеног жанра старе српске књижевности, оставили су белешке о најразличитијим догађајима, личним душевним стањима и природним појавама. За разлику од химнографских и хагиографских дела где теме из брачног живота, неверства и других породичних дешавања нису могле бити укључене... >>>

По Мајском преврату 1903. године, када је ликвидацијом краљевског пара са политичке сцене уклоњена династија Обреновића, требало је из јавног живота и политичке свести уклонити трагове владарског култа Обреновића, који је изграђиван још од кнеза Милоша а који је са свим владарима из ове династије... >>>

Круна ердељског кнеза из 17. века сматрала се током скоро читавог 19. века круном српског кнеза Лазара Круна Иштвана Бочкаија Извођач: Мирослав Шолти. Иштван Бочкаи је био кнез Ердеља (Трансилваније) од 1605. до 1606. године, током последње године Дугог рата (1591 1606)... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Универзитет у Кембриџу основали су 1209. студенти протерани са универзитета у Оксфорду.1

Никола Пашић, председник Владе Србије, је 28. јула 1914. примио аустроугарску објаву рата у нишкој кафани "Европа" где је управо ручао са руским послаником Василијем Штрандманом.1

У келтским утврђењима (опидумима) из периода латенске културе (5-1. век пре н. е.) археолози су пронашли преко седамдесет врста ковачких алатки2.

У биткама код Маренга (1800), Улма (1805), Аустерлица (1806), Јене (1806), Фридланда (1807) и Ваграма (1809) губици Наполеонове војске били су три пута мањи од противничких.3

Сачувано је укупно десет повеља браће Драгаша (Дејановића) из периода од 1371. до 1395, док из истог раздобља није сачувана ниједна повеља краља Марка Мрњавчевића и његове браће4.

У Руском царству је 1652. уведен државни монопол на трговину вотком5

Cafe Marghiloman, црна кафа са коњаком, добила је име по румуском конзервативном политичару и државнику Александру Маргиломану (1854-1925). Он је, наводно, једном приликом у лову затражио да му се припреми кафа. Пошто није било воде на располагању, Маргиломану је припремљена кафа са коњаком6.

У средњем веку арапски, турски и персијски учењаци су Ромејско (Византијско) царство називали Рум. У исламској историографији термин Рум је означавао и Стару Грчку и Римско царство7.

Хунски краљ Атила је 452. заузео Медиолан (данашњи Милан), једну од некадашњих римских царских резиденција. У царској палати Атила је наредио да се преправи слика која је представљала мртве варваре под ногама римских царева. Нова верзија је представљала Атилу на престолу како му римски цареви покорно приносе дарове у злату8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
justinijan.jpg

Соломон (погинуо 544. године) био је источноримски (византијски) војсковођа и великодостојник током владавине цара Јустинијана I (на слици). Био је пореклом са источне границе Византијског царства, родом из утврђене вароши Идрифтон недалеко од Даре, главне византијске тврђаве на граници према Персији. У раном детињству је доживео повреду услед које је остао евнух. Почетком 6. века постао је секретар (notarius) Фелицисима, византијског заповедника Месопотамије. >>>

stefan-music.jpg

Стефан Мусић је био српски средњовековни властелин из породице Мусић. Био је сестрић кнеза Лазара Хребељановића и погинуо је у Косовској бици 1389. године. За разлику од већине властеле, успомена на њега се сачувала у народној традицији из каснијих времена, посебно у епској песми Мусић Стефан. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported