Кликај на сличицу и прочитај причицу!
КРАТКЕ ПРИЧЕ
ЧЛАНЦИ
На Наполеоновом војним походима с почетка 19. века, нашла се и Шпанија. У Шпанији су се убрзо разбуктао народни отпор против тајног збацивања краља, као и муњевите и неочекиване инвазије која је дошла од наводних савезника у рату против Потугалије. Шпанске герилске снаге уз помоћ регуларне британске војске предвођене војводом од Велингтона, потукле су француске трупе и натерале их на повлачење преко Пиринеја. Битан моменат у шпанском рату за независност имала су два оружана сукоба која су се одиграла у Каталонији 6. и 14. јуна 1808. године код малог места Брук подно планине Монтсерат. То је била прва у низу победа шпанских герилаца у овом рату која је разбила дотадашњу фаму о непобедивости Наполеонове војске. Убрзо је настала легенда о малом добошару који је толико снажно ударао у бубањ да је натерао Французе у бекство…
Након пораза код Трафалгара, Наполеон је увео тзв. Континенталну блокаду — забранио је свим европским земљама да тргују са Великом Британијом. Португалија је одбила да се повинује овом наређењу, тако да је Наполеон решио да је окупира. Обновио је савез са Шпанијом и потврдио га потписивањем споразума у Фонтемблоу 1807. године који је предвиђао поделу Португалије између Шпаније и Француске. Међутим, у току проласка кроз шпанску територију, француска војска је јасно показала да Наполеон има територијалне претензије не само према непослушној Португалији, него и према свом шпанском савезнику.
Истовремено, на унутрашњем политичком плану, шпанска краљевина такође је доживљавала велике потресе. Неслога унутар краљевске породице довела је до сукоба између краља Карлоса IV и државног секретара Годоја с једне стране, и принца од Астурије, престолонаследника, Фернанда с друге. Након неуспелог државног удара који је имао за циљ да свргне Карлоса IV с престола, дошло је до низа непромишљених потеза који су на крају довели оца и сина пред Наполеона у Бајон маја 1808. године. Карлос IV је био натеран да абдицира у корист свог сина, а Фернандо се затим одрекао шпанског престола у корист Наполеона, који је на шпански престо потом поставио свог брата, Жозефа Бонапарту. Међутим, кад се ово прочуло, дошло је до општенародног бунта, тако да је Наполеон био принуђен да прво пацификује Шпанију, па тек онда да настави ка Португалији. Репресалије које је француска војска вршила по свим већим шпанским градовима су, међутим, изазвале само супротан ефекат: општенародни бунт се убрзо претворио у герилски рат против окупатора. Једна за другом, шпанске провинције су објављивале рат Наполеону који је у разне крајеве Шпаније послао своје генерале са војском.
Гијом Филибер Дијен је у фебруару пошао за Каталонију са 12.710 војника, прешао прелаз код Ђункере и умарширао у Барселону. Кобна Наполеонова грешка била је у томе што није уопште озбиљно схватао шпанске милицијске одреде који су му пружали свуда отпор, што га је на крају скупо коштало. У мају 1808. године, дошло је до прве убедљиве победе шпанских снага над бројчано далеко надмоћнијим окупатором, код малог места Брук, 6. и 14. јуна 1808.
Дана 4. јуна, један француски казнени одред био је упућен из Барселоне у Манресу и Игваладу. Два дана касније, 6. јуна, овај одред је упао у заседу коју су им шпанске снаге, састављене од Каталонаца, Валонаца и Швајцараца, поставиле код малог места Брук. Недељу дана касније, дошло је до већег и значајнијег окршаја у ком су шпанске снаге, бројчано далеко инфериорније, однеле победу над Французима захваљујући својој артиљерији.
Након битке, настале су разне легенде везане за ову битку, од којих је најпознатија легенда о малом добошару који је вероватно постојао, мада је његова улога у овом догађају свакако преувеличана. Према овој легенди, у шпанским редовима налазио се мали добошар који је почео да удара свом снагом у свој добош. Одјек у планини Монтсерат, појачао је звук добоша више десетина пута, што је навело Французе да помисле да има на стотине добошара, па самим тим и да је непријатељ далеко бројнији, те су побегли главом без обзира и тиме допринели првој шпанској победи у овом рату. Неки савремени историчари идентификују овај лик са дечаком из каталонског места Сантпедор по имену Исидре Љуса и Касановас.
Храбром добошару подигнуто је више споменика, од којих је најпознатији онај у Бруку. Инаугурација овог споменика, у присуству шпанског диктатора, хенералисима Франсиска Франка, одржана је 1952, иако је тадашњи споменик био само привремено решење, јер је био од гипса. Споменик од камена, чији је аутор Фредерик Марес и Деуловол (кат: Frederic Marès i Deulovol) био је постављен две године касније. Године 2010. снимљен је филм Брук. Изазов (Bruc. El Desafío) чија је радња заснована на овој легенди…
Литература
Gates, David. The Spanish Ulcer: A History of the Peninsular War. Da Capo Press 2001. ISBN 0-306-81083-2
Pobles de Catalunya. Timbaler del Bruc. (извор).
José Nieto. Historia de España. De Tartessos al Siglo XXI. Libsa, Madrid, 2008, стр. 305-306.
Ferran Soldevila. Síntesis de historia de Cataluña. Destinolibro, Barcelona, 1978, str. 261-262.
Ayuntament del Bruc (извор)

