Драгутин Анастасијевић (30. јули 1877, Крагујевац—20. август 1950, Београд) је био српски историчар који се претежно бавио историјом српско-византијских односа.

Школовао се у Крагујевцу а у Београду је студирао класичну филологију на Великој школи (1896—1900). Усавршавао се као државни питомац у Минхену студирајући код Карла Крумбахера, једног од најзначајнијих византолога. Докторирао је 1905, 1906. је постао доцент, затим ванредни професор на Филозофском факултету у Београду за грчки језик и палеографију, византијску филологију и историју (1906—1921). Основао је Семинар за византологију и увео курсеве из византијске историје. Учествовао је у ратовима између 1912. и 1918. године. Када је 1920. основан Православни богословски факултет, изабран је за редовног професора грчког језика и византијске културе (1920—1941). Наставио је са радом и после пензионисања, пред смрт је завештао своју библиотеку Богословском факултету.

Био је свестран истраживач чије је средиште интересовања било на српско-византијским односима. Бавио се личностима које су биле веза између српског и византијског света (Стефан Немања, свети Сава, Јелена Драгаш), Хиландаром и Светом гором чије је ризнице имао прилику да прoучава у три навратаа: 1906—1907, 1912, 1926. године. У историји Византије поред приказивања целокупне историје царства и његове културе бавио се највише 10. веком, збивањима из времена царева Нићифора II Фоке и Јована I Цимискија. Врло је значајан његов рад на објављивању извора како грчких (повеље цара Стефана Душана, акт манастира Петре, надгробни говори за Јелену Драгаш), али и српских (српска акта Лaвре, Никопољски летопис). Објављивао је и изворе за историју Српске православне цркве и из каснијег периода (патријаршијска акта). Изучавао је рукописе и објављивао записе и натписе. Предводио је археолошка ископавања задужбине Стефана Немање у Куршумлији. За Народну енциклопедију СХС написао је близу 200 чланака. Нa тај начин су у овој енциклопедији врло квалитетно обрађени (са становишта оновременог развоја византијских студија) појмови из византијске историје и културе. Ти чланци су сабрани и објављени у књизи Византија и Византинци. Енциклопедијски речник, приредио С. Нешић, Београд 1994. Био је члан Српске академије наука, Југословенске академија знаности и умјетности и почасни доктор Атинског универзитета.

Литература

• Анастасијевић, Драгутин (С. Ћирковић, стр. 260—261), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
• Р. Радић, А. Поповић, Писма Драгутина Анастасијевића Кaрлу Крумбахеру 1907—1909, ЗРВИ 41 (2004), 485—505.
• Р. Радић, Сто година катедре и семинара за византологију, Зборник МС за књижевност и језик 56 (2008), 177—187.