Душан Кашић (1. мај 1914, Грђевац, Славонија – 27. април 1990, Београд) је био српски историчар и православни теолог, један од најзначајнијих историчара српске цркве.
Биографија
Школовао се у родном месту и Бјеловару у шесторазредну богословију завршио је 1936. године у Сарајеву. Између 1936. и 1941. студирао је на Богословском факултету у Београду. Рукоположен је за свештеника 1937. и постављен је за привременог пароха у Горњим Средицама у загребачкој епархији СПЦ. Током рата био је помоћни парох у Кораћици недалеко од Космаја а након рата постављен је за пароха у Бјеловару.
Од почетка своје свештеничке службе почео ј да прикупља грађу о историји Српске цркве на простору Славоније и Хрватске. На Групи за историју Филозофског факултета у Загребу усавршавао се након Другог светског рата. Ту је углавном похађао предавања из помоћних историсјких наука и латинског језика. Историографски рад наставио је под менторством Радослава Грујића и Љубомира Дурковића-Јакшића. Докторирао је на Богословском факултету у Београду са дисертацијом Лепавинско-северинска епархија (1954). Професор београдске богословије постао је одлуком Светог архијерејског синода 1959. године. Наредне 1960. године постао је ректор ове установе и на овом положају је остао све до 1977. године. Недуго после тога постао је хонорарни професор историје Српске црве на Богословском факултету у Београду а на овом положају је остао све до 1988. године. Био је главни уредник часописа Православље између 1984. и 1987. године и Српска православна црва—њена прошлост и садашњост. Био је члан редакција свих јубиларних споменица које је Српска православна црква издала од 1960. до 1990. године. У својству богослова и историчара преддстављао је српску православну цркву на бројним међународним скуповима. Између осталог био је члан посматрачке делегације СПЦ на Другом ватиканском концилу у Риму 1965. године а 1966. био је један од представника СПЦ на Свеправославној конференцији у Београду. Био је делегат СПЦ на Четвртој скупштини Светског савета цркава у Упсали (Шведска) 1968. године и на Петој скупштини у Најробију (Кенија) исте године. Био је старешина и духовник цркве Ружице у Београду 1979. и 1980. године. Свети архијерејски синод СПЦ га је због његових богослоских и историографских заслуга одликовао правом да нои напрсни крст 1968. и Орденом светог Саве I степена 1988. године.
Научни рад
током свог рада у Кораћици сакупљао је локална предања и историсјку грађу овог краја. Овде је написао Летопис кораћичке парохије и истраживоа је родослове породица космајског краја. Најзначајнији допринос историографији дао је проучавајући историју СПЦ у Славонији и Хрватској. Међу радовима посвећеним овој тематици издвајају се: Срби и православље у Славонији и сјеверној Хрватској (1967), Српски манастири у Хрватској и Славонији (1971), Отпор Марчанској унији-лепавинско-северинска епархија (1986), Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији (1988). Друго поље његових истраживања били су животи српских црквених великодостојника. Различите биографске прилоге написао је о светом Сави, Николи Поповићу, српском митрополиту Петру Јовановићу, проти Матији Ненадовићу и другима. Трећи тематски круг чине монографије о српским црквама и манастирима: Манастир Раковица (1970), Манастир Гимирје 1600—1975 (1975), Српска православна црква Успенија Пресвете Богородице у Ливну 1859—1979 (1979), Манастир светог Николе—Озрен (1982), Света Петка и њена капела на Калемегдану (1987).
Писао је у уџбенике о историји Српске православне цркве за ученике богословије и студенте Богословског факултета. Писао је и текстове у виду репортажа о посетама црквених великодостојника Српској православној цркви, као и посетама српског патријарха Германа поглаварима хришћанских црава. Ови његови радови представљају значајно сведочанство о међуцрквеним односима тога времена.
Библиографију његових радова приредио је П. Пузовић у чланку Др Душан Кашић (1914—1990)—Биографија и библиографија, Богословље 35 (50), 1—2 (1992) 99—102.
Литература
- Кашић, Душан (С. Милеуснић, стр. 431—432), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
