Крајишки војвода је био војни заповедник и управник у крајишту кога је постављао владар. Имао је сличне обавезе према владару као крајишник властелин али им се друштвени положај знатно разликовао. Постојање крајишких војвода везује се за онај период српске средњовековне државе када је у циљу што боље организације државне одбране владар настојао да што више централизује ову важну активност.

Властелин крајишник био је најмоћнији и најбогатији властелин у крајишту па одатле и најзначајнија политичка личност док је крајишки војвода био у непосредној владаревој служби који је могао да га смени, постави и премести према сопственом настојању. Звање је уведено 1410. године у време владавине деспота Стефана Лазаревића када се одбрани државне границе поклањала изузетна пажња. Као и крајишки властелин крајишки војвода је био дужан да брани државну границу од непријатељске војске и разбојника. Он је због тога био заповедник крајишке војске и потечица (потера) које су организоване ради прогоњења разбојника.

Литература

• М. Благојевић, Крајишта средњовековне Србије, Војне крајине у југословенским земљама у новом веку до Карловачког мира 1699, Научни скупови САНУ, књ. 48, Београд 1989, 27—46.