Princeps iuventutis
Сребрни новчић цара Августа искован између 2. год. пре н.е. и 14. године н.е. у Лугдунуму (данашњем Лиону) у Галији. На аверсу се види царев лик, а на полеђини су представљени његови унуци, Гај и Луције, са сребрним штитовима. Такође се може видети натпис //principes iuventutis//.
Сребрни новчић цара Августа искован између 2. год. пре н.е. и 14. године н.е. у Лугдунуму (данашњем Лиону) у Галији. На аверсу се види царев лик, а на полеђини су представљени његови унуци, Гај и Луције, са сребрним штитовима. Такође се може видети натпис principes iuventutis.

Princeps iuventutis или princeps iuvenum (предводник омладине) била је староримска титула коју су у време принципата добијали млађи чланови римских царских породица.

Назив princeps iuventutis први пут је почео да употребљава римски државник и говорник Цицерон како би описао каријеру Скрибонија Куриона, једног од млађих аристократа у време позне Римске републике. Међутим, „предводник омладине“ постаје титула са конституционалним значајем током владавине првог римског цара Августа (30. п. н. е. — 14. н. е.). Август је, наиме, желео да обнови римске традиције тако да су дечаци племенитог порекла стари између 14 и 17 година (iuvenes) заједно учествовали у војним играма које су евоцирале догађаје из римске прошлости (нпр. Ludi Sevirales) или су се заједно појављивали у позориштима и на другим јавним свечаностима. Први предводници омладине били су Августови унуци и усвојени синови Гај (Јулије Цезар) и Луције (Јулије Цезар). Припадници коњаничког сталежа су Гаја извикали за предводника омладине 5. год. пре н. е, а Луција 2. пре н. е. Том приликом су Августови наследници добили сребрне штитове као ознаку свог новог положаја. Иста почаст била је касније указивана и другим младићима из прве римске царске породице Јулијеваца—Клаудијеваца. Тиберије је ову титулу доделио свом сину Друзу Млађем и усвојеном сину Германику, а Калигула је 37. године титулу предводника омладине даровао свом усвојеном сину Тиберију Гемелу. Најзад, цар Клаудије је 51. почаствовао свог усвојеника Нерона на исти начин.

У време династије Флавијеваца сама титула и даље је имала велики значај, али се сам термин iuvenes мења. Римљани су, уопштено посматрано, младиће из сенаторских породица сматрали за iuvenes уколико су били млађи од 25 година. Тако су предводници омладине били и синови цара Веспазијана — прво Тит, затим Домицијан. Тит је ову титулу одбацио након што је 71. добио трибунска овлашћења која су била један од атрибута царске власти. Његов брат Домицијан је титулу предводника омладине носио све до свог седмог конзулата 80. године, када је већ имао тридесетак година.

Титула предводника омладине је тако већ крајем 1. века изгубила свој претходни значај. Марко Аурелије, који је поштовао римске традиције, доделио ју је свом сину Комоду, вероватно 166. када је Комод добио и друге царске титуле и овлашћења. Током 3. века титулу предводника омладине носили су цареви, мада у то време титула више није повезивана са коњаничким сталежом. Колико је познато из натписа последњи предводник омладине био је цар Валентинијан II (375—392).

Литература

  • Oxford Classical Dictionary, стр. 1247.
  • Царска повест, Животопис Комода Антонина, Предговор и коментари: Ж. Петковић, Превод с латинског: М. Мајхер, Ж. Петковић, Београд 2009, стр. 179, нап. 9.
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported