Закони у средњовековној Србији

Законик у средњовековној Србији

Закон у средњовековној Србији ~ Номоканон светог Саве ~ Закон влахом ~ Закон градски ~ Закон св. Симеона и св. Саве ~ Закон Србљем ~ Закон стари Србљем ~ Законодавство Стефана Душана ~ Душанов законик ~ Војнички закон ~ Закон о рудницима деспота Стефана

Законик је у средњовековној Србији означавао било какав зборник појединачних правних аката. За разлику од модерних законика где се покрива одређена широка област права (на пример, кривично право), српски средњовековни законици нису били хомогени по садржају правних норми које су у њих укључиване. По правилу они се не баве оним правним односима који су били регулисани обичајним правом. Због тога модерни истраживачи истичу бројне празнине у њиховом садржају.

У српским правним текстовима израз законик пре свега означава Душанов законик који је донео први српски цар, Стефан Душан али означава и Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. У правним споменицима наилази се и на другачија значења. У Крмчији светог Саве (Номоканону) под изразом законик подразмевају се византијски познаваоци канонског права, а нарочито Алексије Аристин. У Синтагмату Матије Властара овом речју се означава двадесетшесто поглавље Старог завета (Проповједник). Према Закону о рудницима деспота Стефана Лазаревића, законик означава изабраног надзорника.

Литература

• Законик (С. Шаркић, 209), Лексикон српског средњег века (ур. Р. Михаљчић, С. Ћирковић), Београд 1999.