ИСБИ:Анегдоте/Архива 2011.

Архива: 2008 ~ 2009 ~ 2010 ~ 2011 ~ 2012 ~ 2013 ~ 2014 ~ 2015

Црни Арапин и Марко Краљевић Јануар 2011.
Често појављивање лика Арапина у српској народној епици постављало је пред њене тумаче бројне недоумице. Арапин је симбол нечег туђег и стални противник српских јунака, најчешће Марка Краљевића. После Турака, Арапи су најзаступљенији од свих Србима страних народа. Предлагано је неколико теорија које су за циљ имале да објасне појаву овог народа у српској епици: према једној Арапи су заменили паганска божанства али она не указује зашто је баш њима припало овакво место, друга указује на стално присуство Арапа и црнаца у османској војсци док трећа истиче да појава Арапа може да уакзује на остатке сећања на древне историјске догађаје, односно на додире између Јужних Словена и Арапа у првим вековима словенске историје на Балканском полуострву. >>>
Батина је из раја изашла Јануар 2011.
Надалеко чувени Мехмед II Освјач, османски султан који је освојио Цариград 1453. године и тиме задао смртни ударац Византијском царству, био је веома бунтован младић који је задавао само главобоље свом оцу, султану Мурату II. Дозвао се памети и постао узоран престолонаследник тек пошто је добио дебеле батине од свог учитеља! >>>
Легендарна биографија Марка Краљевића Фебруар 2011.
Од свих личности српске средњовековне историје краљ Марко, син краља Вукашина Мрњавчевића, једини је присутан у свим облицима усменог књижевног стваралаштва. По броју умотворина у којима се јавља са њиме се може поредити можда још само свети Сава, али у народној епици која се сматра врхунцем усменог стваралаштва Марку Краљевићу припада изразито важно место па изучаваоци чак издвајају и посебан циклус песама о овој личности. Настанак ове епске традиције, њен однос према историји и многа друга питања већ деценијама привлаче пажњу бројних истраживача српске прошлости. Ипак и у оквирима народне епике Марков лик је приказан на разноврсне начине тако да је могуће издвојити више његових легендарних портрета. >>>
Судбина цариградских цркава Фебруар 2011.
Након пада Цариграда у руке Османлија 1453. године уследила је према муслиманским обичајима похара града који се није предао као и његових цркава. Савремени извори говоре о похари четири цариградске цркве: Свете Софије, Светог Јована у Петри, Хора и Свете Теодисије близу Златног рога. Судбина осталих многобројних цариградских цркава мање је позната, а у понеким случајима ју је готово немогуће реконструисати. >>>
Да ли се Цариград предао? Март 2011.
Када је султан Селим (1512—1520) хтео да од хришћана у свом царству одузме све цркве, патријарх Теолепт је успео да пронађе тројицу јаничара који су сведочили да су као чланови гарде султана Мехмеда Освајача присуствовали чину предаје неких цариградских четврти и да су због тога цркве у овим четвртима биле поштеђене. Селим је прихватио ово сведочанство и чак је дозволио да се поново отвори неколико цркава чија имена нису позната. Питање цариградских цркава отвaрено је и за време Сулејмана Величанственог, Селимовог наследника, и тада је прихваћена слична аргументација. Ипак, овакав приказ догађаја који је изградила османска и хришћанска традиција изазивао је недоумице још у османско време… >>>
Први српски балони Март 2011.
С краја 18. и у 19. веку у појединим ратним сукобима све се чешће користе балони као корисна средства за извиђање и корекцију артиљеријске ватре. У Србији је могућа примена овог техничког средства била разматрана тек крајем 19. и првих година 20. века. Да би обезбедило стручњака за ову област Министарство војно је фебруара 1901. послало у Русију Косту Милетића да у ваздухопловно-техничкој школи код Петрограда изучи техничке аспекте у вези са коришћењем балона. По повратку из Русије он је настојао да се формира једно ваздухопловно одељење али није наишао на разумевање надређених. Иницијатива за увођење балона у српску војску поново је покренута 1905, али је тек Анексиона криза, која је довела Краљевину Србију на ивицу рата са Аустро-Угарском дала довољно снажан подстрек да се ова иницијатива и оствари. >>>
Ван Гог: Сунцокрети Април 2011.
Сунцокрети, тема присутна на две серије слика мртве природе холандског сликара Винсента Ван Гога, једно су од малобројних уметничких дела у историји уметности која су готово постала синоним са именом уметника и његовом сликарском техником. Поред пејзажа и аутопортрета ово су вероватно најпознатија Ван Гогова дела. Прва серија Сунцокрета настала је у Паризу током 1887. године и њу карактерише то што су сунцокрети постављени на поду док је на сликама друге серије насталим у Арлу сликао букет сунцокрета који је стављен у вазу. Како се Сунцокрети убрајају у најзначајнија Ван Гогова дела излагани су на свакој ретроспективној изложби овог сликара од 1901. године а било је више познатих покушаја фалсификовања неке од ових слика. >>>
Ниш у путопису Евлије Челебије Април 2011.
Од источних писаца сачувана су само два путописа српских земаља из 17. века. Један од њих је турски путописац Евлија Челебија. Он је рођен у угледној породици у Цариграду. Веома образован и слободног духа цео живот је посветио путовањима. У пролеће 1660. године уследило је његово путовање од Једрена до Београда и том приликом је прошао кроз Ниш. Путопис је написао пред крај живота и састоји се од 10 књига. >>>
Откупнина за француског краља Мај 2011.
Француски краљ Жан II Добри (1350—1364) наследио је на престолу свог оца Филипа VI. Oд оца је вероватно наследио и приврженост витешким идеалима, која се код њега развила до грoтескних размера. Ова његова оданост витештву умногоме је утицала на његове политичке одлуке и на ток Стогодишњег рата који је вођен између Француске и Енглеске. >>>
Успон маријанског култа у средњем веку Мај 2011.
Латинско, западно, хришћанство је између 11. и 13. века доживело изузетан успон маријанског култа, односно специфичног облика поштовања Девице Марије. Овај култ ће доживети бројне измене и биће доктринарно уобличен тек у 19. веку. Територијални и популациони опсег култа такође је доживео значајно сужавање почев од прве половине 16. века након појаве реформације… >>>
Диреров носорог Мај 2011.
Диреров носорог је уобичајни назив за дрворез који је 1515. године израдио немачки уметник Албрехт Дирер. Занимљиво је да заправо Дирер никад није видео носорога већ је дрворез израдио на основу описа и скице коју је направио непознати уметник који је имао прилику да види индијског носорога кога су допремили у Лисабон. Португалски краљ Мануел I послао је носорога папи, али несрећна животиња није стигла жива у Рим. Становници Европе добили су прилику да виде живог носорога тек много година доцније када је један донет на двор шпанског краља Филипа II 1579. године. >>>
Американаци, српски добровољци Мај 2011.
Године 1875. плануо је устанак у Босни и Херцеговини против турске управе. У исто вријеме јавља се у Србији јак покрет који се залагао за рат са Турском. Средином 1876. под великим притиском јавности Србија и Црна Гора објављују рат Турској и почињу војне операције. У редовима српске војске током Првог и Другог српско-турског рата (1876/77. и 1877/78) учествовао је и значајан број страних добровољаца, прије свега из Русије, затим Италијани (познати као Гарибалдинци) као и бугарске чете, али је међу њима било такође и Американаца… >>>
Четири портрета Стефана Немање Јун 2011.
Велики жупан Стефан Немања (1166/1168—1196) је у текстовима византијских писаца приказан са више пажње него иједан ранији српски владар из династија Властимировића и Вукановића. О Немањи су писали Јован Кинам, Никита Хонијат, Константин Манасије и Евстатије Солунски. Сви су они Немању приказивали као непријатеља Византије, па је тако Немањин лик у њиховим списима потпуно супротан од оног каквог су га у својим списима описали његови синови Стефан и Сава као и каснији српски књижевник Доментијан… >>>
Барберинијев рељеф Јун 2011.
Барберинијева слоновача, у ствари рељеф израђен у слоновачи, представља византијски диптих са почетка 6. века. Диптих представља победоносног цара, Анастасија I или још вероватније Јустинијана I, на рељефу који пружа праву мешавину класичне, паганске, и хришћанске иконографије. Данас се налази изложен у париском музеју Лувр. >>>
Слава ренесансних интелектуалаца и уметника Јун 2011.
Индивидуализам и динамичност су оне особине које се приписују човеку ренесансе, без обзира да ли је у питању кондотијер, владарев повереник, послован човек или верски реформатор. Поједини мислиоци такође су истицали значај друштвене проходности а неки су чак занемаривали значај племенитог порекла у одређивању човековог положаја. Не може се рећи да индивидуализма или друштвене проходности није било и у ранијем раздобљу, познатом као позни средњо век. Знаменита Јованка Орлеанка је отпочела свој успон од обичне сељанчице до личности која је преломила једну војнополитичку ситуацију и постала француска национална хероина. Ипак, оно што је у средњовековној Европи било случај у култури Ренесансе постаће идеал… >>>
Леонардо да Винчи и ренесансно инжењерство Јул 2011.
Генијални ренесансни стваралац Леонардо да Винчи истицао се између осталог и у техничком умећу. У многобројним делима у којима је обрађивана историја ренесансе Леонардо је приказиван као претеча бројних техничких изума, ненадмашни механичар и изумитељ. Ипак савремени истраживачи су умногоме релативизовали ово гледиште смештајући Леонардов рад у оквире његовог времена… >>>
Кажи ми како се зовеш, и знаћу какав си Јул 2011.
Имена постоје од кад је света и века. У појединим историјским периодима и културама била су мање или више важна, па су у складу с тим била мање или више занимљива, инвентивна, богата, и било их је у мањем или већем броју, али нема те људске заједнице на овом свету у којој имена не постоје. Имена су често носила разноразна значења, па су тако, осим што су именовала свог носиоца, такође говорила доста о њему самом: о његовом пореклу, карактеру, месту у породици, физичким и психичким особинама и сл. Има веровања да одређена имена могу да штите или дају одређене особине својим носиоцима, а такође је било непожељних, чак забрањених имена. >>>
Египатски календар Јул 2011.
У долини Нила, простору овиченом пустињама, лежала је једна од најнапреднијих цивилизација свога доба. Египат старог века може се похвалити бројним техничким и технолошким достигнућима која су послужила као основ за даља истраживања научницима у античкој Грчкој и Риму. У ова достигнућа, свакако се може уврстити и мерење времена на основу посматрања небеских тела и појава као и посматрање последица које су утицале на животе древних Египћана. >>>
Храм Светог Саве Јул 2011.
Храм Светог Саве у Београду има дугу историју. Његова изградња почела је крајем 19. века, да би више пута била прекидана и настављана. Данас је већи део готов, остају углавном унутрашњи радови и осликавање овог највећег православног храма на свету. >>>
Јуначка посада Јегра Август 2011.
Послије половичних успјеха румелијског беглербега Мехмеда Соколовића у Угарској 1551. године, и смрти фратра Ђорђа Утјешиновића који се налазио у дослуху са османским властима, султан Сулејман Величанствени (1520—1566) наређује следеће године поход на остатке угарске државе. Овог пута поход је много темељније спреман и заповједништво над војском повјерено је другом везиру Ахмед-паши. >>>
Београд у путопису Евлије Челебије Август 2011.
Евлија Челебија је најпознатији турски путописац 17. века. У пролеће 1660. први пут је прошао кроз српске земље. Преко Пирота, Ниша, Алексинца, Параћина и Гроцке дошао је у мају 1660. у Београд. Остао је до краја јуна око месец дана. Оставио је најдетаљнији опис Београда из 17. века. >>>
Добошар из Брука Август 2011.
На Наполеоновом војним походима с почетка 19. века, нашла се и Шпанија. У Шпанији су се убрзо разбуктао народни отпор против тајног збацивања краља, као и муњевите и неочекиване инвазије која је дошла од наводних савезника у рату против Потугала. Шпанске герилске снаге уз помоћ регуларне британске војске предвођене војводом од Велингтона, потукле су француске трупе и натерале их на повлачење преко Пиринеја. >>>
Рафаело: Галатејин тријумф Август 2011.
Агостино Киђи, пребогати банкар из Сијене и сарадник папе Јулија II, изградио је између 1509. и 1510. луксузну вилу у римском предграђу и пожелео да је украси у античком стилу. Киђи се није много разумео у уметност, али је унајмио услуге тројице најпознатијих уметника у ренесансном Риму: Балдасарeа Перуција, Себастијана дел Пиомба и, најпосле, Рафаела. Рафаелова фреска са представом нимфе Галатеје (насликана око 1512. године) представља готово једини његов рад на тему класичне митологије. >>>
Детињство и ренесанса Септембар 2011.
Промене у схватању значаја појединца водиле су променама у схватању детета. Средњовековна уметничка дела углавном приказују дете као малог човека, без јасне диференцијације овог животног доба. Откривање детета текло је споро а као прекретница у уметничкој перцепцији детета сматра се дело фра Анђелика насликано на зиду манастира Светог Марка у Фиренци где Мадона на коленима држи дете Исуса у наручју. Повезанe са променама у друштву, уметности и религиозности промене у схватању детета и детињства текле су споро, углавном захватајући више друштвене слојеве, али су временом постајале све приметније, па су тако чиниле једну од битних особености ране модерне европске историје. >>>
Димитрије Караџић и Јанко Вукомановић Септембар 2011.
Фотографија из 1877, која се данас чува у београдском Музеју Вука и Доситеја приказује двојицу добровољаца из времена српско-турских ратова: потпуковника Димитрија Караџића (1836—1883), сина Вука Караџића, и Јанка Вукомановића (1859—1878), сина Вукове ћерке Вилхелмине-Мине. >>>
Ахмед Зогу у југословенској штампи Септембар 2011.
Сложени и противречни односи између југословенске и албанске државе 20-их година 20. века одражавали су се и на писање југословенске штампе, односно на начин како је у њој приказиван један од кључних политичких лидера Албанаца, Ахмед-бег Зогу. Зогу је, без обзира да ли је био на власти или не, био особа која је одувек имала утицаја на југословенско-албанске односе, тако да се релативно често појављивао на страницама југословенских листова. Промене у начину на који је Ахмед-бег Зогу приказиван у југословенским медијима одражавале су промене у политичким односима две земље — од пријатељског држања југословенске владе која је помогла свргнутом Зогуу да се врати на власт 1924. до захлађивања односа које је убрзо уследило. >>>
Теодосијев обелиск у Цариграду Септембар 2011.
Теодосијев обелиск, којим је крајем 4. века улепшан цариградски хиподром, био је у ствари један од два обелиска које је подигао египатски фараон Тутмес III (1490—1436. пре н. е.) у Амоновом храму у Теби. Обелиск је био израђен од једног комада црвеног гранита и затим декорисан хијероглифима. >>>
Вратићу се! Октобар 2011.
Чувене речи које Арнолд Шварценегер изговара у Терминатору изговорио је деценијама раније амерички генерал Даглас Макартур када је 1941. био принуђен да се повуче са Филипина услед јапанске инвазије на ова острва. На Филипинима су 1941/42. године америчко-филипинске снаге доживеле тежак пораз од Јапанаца и том приликом било је заробљено скоро 100.000 америчких и филипинских војника. >>>
Прва трансконтинентална пруга у САД Октобар 2011.
Прва америчка трансконтинентална пруга изграђена је шездесетих година 19. века. Ова пруга је спајала већ постојећу железничку мрежу на источној атлантској обали САД са Калифорнијом на западној пацифичкој обали. >>>
Јулисис и Роберт Октобар 2011.
Два генерала, два противника, имали су два различита животна пута и две различите судбине, ипак обојица су умрли у 63. години живота… >>>
Скалп — индијански трофеј? Октобар 2011.
Скалпирање, за које се сматра да је обичај типичан за северноамеричке Индијанце, заправо је постојао много раније и био је веома распрострањен међу многим варварским племенима старога века, о чему сведоче многи антички извори… >>>
Цар скривен у мочвари Новембар 2011.
Цар Матија Кантакузин, син Јована Кантакузина и савладар Јована V Палеолога, напао је у љето 1357. град Сер, средиште области царице Јелене, удове цара Стефана Душана. Сакупивши војску, коју су већином сачињавали Турци Османлије, дошао је до Сера, гдје се сукобио са српском војском. Поход је завршио неславно, а цар је био срамно заробљен… >>>
Милица Николајевна у дипломатији Новембар 2011.
На почетку 20. века спољнополитички положај и унутрашњеполитичко стање црногорске државе нису били нимало повољни. Краљ Никола делио је са својим окружењем уверење да ће отварање а затим и повољно решење Источног питања потиснути унутрашње потешкоће које би се, ако би био остварен краљев територијални програм, далеко лакше решавале. >>>
Винчанско писмо, пут измишљене традиције Новембар 2011.
У археолошкој науци појам винчанског писма прешао је пут од разумљиве интерпретативне парадигме до застареле идеје, превазиђене новим емпиријским налазима. У археолошкој теорији с краја 19. и почетка 20. века идеја неолитског писма јављала се као потврда кратке хронологије и блискоисточних утицаја на формирање ових култура. Овакве идеје несумњиво су оповргнуте новом C-14 хронологијом. У псеудоархеологији… >>>
Племенита Мис Ирби Новембар 2011.
Мис Аделин Павлија Ирби или само мис Ирби, како је позната у српској културној историји, је рођена у Енглеској гдје је завршила своје школовање. Путујући Европом са својом пријатељицом мис Макензи, пожељела је да посјети и балканске земље које су се у том периоду још увијек налазиле под Турском. По повратку у Лондон објавила је свој путопис под називом: Путовање по славенским земљама Турске у Европи. >>>
Ел Греко: Сахрана грофа од Оргаза Новембар 2011.
Сахрана грофа од Оргаза је свакако једно од најопознатијих дела првог великог представника шпанске школе, Ел Грека. Насликана између 1586. и 1588. године, ова слика заузима цео зид капеле Цркве св. Томеа у Толеду. Приказује чудо које се према легенди десило 1312. године за време сахране дон Гонзала Руиза, грофа од Оргаза. Према легенди, на сахрани су се појавила два свеца, св. Стефан и св. Августин, и положили грофово тело у гроб. >>>
Хијеронимус Бош:Кола сена Децембар 2011.
Наслов ове слике Хијеронимуса Боша заснован је на фламанској пословици: „Свет је као кола сена, одакле свако носи све што може". Такође се може ставити у везу са цитатом из пророка Исаије из Старог завета (Исаија 40, 5): „… Да је свако тијело трава и свако добро његово као цвијет пољски." >>>
Ротунда Децембар 2011.
Ротунда, округла грађевина с почетка 4. века, имала је необичну историју и надасве буран живот. Изграђена као маузолеј прогонитеља хришћана, преко византијске цркве на крају је постала османска џамија… >>>
Гоја:3. мај 1808. Децембар 2011.
Стрељање родољуба у Мадриду 3. маја 1808. јесте једна од две Гојине слике са родољубивим мотивима шпанског устанка против окупације Наполеонових снага у мају 1808. насликане на иницијативу кардинала Луиса де Бурбона. Ова слика, иако замишљена као знак сећања на родољубе погинуле на почетку рата за независност, заправо је, према наводима појединих тумача, својеврстан израз апсурдности смрти и умирања за отаџбину. >>>
Кула Белем Децембар 2011.
Кула из Белема, један од најлепших примера мануелинске уметности, подигнута је као утврђење у част експедиције Васка де Гаме и својом лепотом подсећа на велика поморска открића 16. века која су поставила темеље модерном свету. >>>
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported