ИСБИ:Анегдоте/Архива 2012.
| Луј IX Свети у крсташком походу | Јануар 2012. |
|
|
Француски краљ Луј IX Свети (1226—1270) преузео је на себе обавезу да освоји Јерусалим. Током овог похода који ће касније постати познат под називом Седми крсташки рат сам краљ Луј IX доживео је бројне неугодности… >>> |
| Словенски тројански коњ | Јануар 2012. |
|
|
Лукавство Словена приликом њихових упада на византијску територију било је познато и византијским писцима. Један од градова који је пао у словенске њихове руке био је и Топер (Топир)… >>> |
| Урбан и Василевс | Јануар 2012. |
|
|
Пад Цариграда 1453. године, који означава крај постојања византијске државе, и у војном погледу је представљао догађај без преседана. Наиме, иако је примењивана слична тактика као и у другим средњовековним опсадама нека решења, посебно интензивна и успешна употреба артиљерије представљали су новост у историји војевања. Међу бројним актерима опсаде истицали су се један топ и један тополивац. >>> |
| Пехар од лобање | Јануар 2012. |
|
|
Током историје постојао је један поприлично морбидан обичај а то је да се од непријатељеве лобање направи пехар или посуда за јело и да се из њега пије или једе. Порекло овог обичаја није савим познато, али и археолошки налази и историјски извори нуде обиље података који потврђују овај обичај. Овај обичај је, међу осталима, историјски посведочен код Лангобарда, Бугара и у једној традицији која за основу има догађаје из средњовековне Србије… >>> |
| Заборављени Обилићи | Јануар 2012. |
|
|
Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам младића који су били изабрани за султанове коморнике, заклели су се да ће убити Мехмеда II на спавању. Сећање на њихов неуспели подвиг сачувао је њихов земљак и сапатник, Константин Михаиловић из Островице у својим „Јаничаревим успоменама“. >>> |
| Коњи на Цркви светог Марка | Фебруар 2012. |
|
|
Четири позлаћена коња од бакра, која се данас налазе у унутрашњости Цркве светог Марка у Венецији, су од 1204. до почетка 80тих година 20. века красили кров цркви због чега се обично називају Коњи светог Марка. >>> |
| Немањићи и црква Светог Николе у Барију | Фебруар 2012. |
|
|
Међу многобројним ктиторима базилике Светог Николе у Барију, у којој од 9. маја 1087. почивају мошти овог светитеља, било је и неколико владара из династије Немањића, међу њима и родоначелник ове династије Стефан Немања, а потом и његови потомци, Стефан Урош II Милутин и Стефан Урош III. По узору на владаре ктиторску делатност је неговала и властела. >>> |
| Хало Москва, овде Вашингтон | Фебруар 2012. |
|
|
Нуклеарна катастрофа и међусобно уништење СССР-а и САД било је редован сценарио бројних филмова, књига и новинских написа током Хладног рата, али могућност нуклеарне катаклизме није била само део популарне културе већ и страховање државника и становништва ових држава. Како би предупредили овај сценарио званичници две суперсиле су покушавали да изграде међусобно поверење… >>> |
| Потемкинова села митрополита Василија | Фебруар 2012. |
|
|
Василије Петровић (1709—1766), који је политички деловао између 1740. и 1766. године, био је носилац међу Црногорцима оне спољнополитичке оријентације која се залагала за најчвршћи могући ослонац на Русију, за разлику од његовог савременика владике Саве Петровића (владика од 1735. до 1782), који је још увек у ослабљеној Венецији видео главног савезника. Василије се од Саве разликовао не само по политичком опредељењу већ и по изузетној енергичности и спремности да комбинује најразличитије методе како би постигао своје политичке циљеве. Преувеличавање, обмањивање и полуистине налазили су се у арсеналу Василијевих политичких трикова. Иако су га овакви методи неретко доводили у неприлике он је на тај начин успео да у великој мери заинтересује Русију за Црну Гору… >>> |
| Убити доброг краља | Фебруар 2012. |
|
|
Француски краљ, Анри IV Бурбонски, у народу је остао запамћен као „Добри краљ“ зато што је привео крају верски рат између католика и протестаната који је готово тридесет година раздирао Француску и вратио јој углед и снагу коју је раније имала у Европи. Међутим, 14. маја 1610. из заседе га је напао и смртно ранио католички фанатик, Жан-Франсоа Равајак, који је био убеђен да је на тај начин испунио мисију коју је добио од самог Бога. >>> |
| Херојски гест бератлијског кнеза | Март 2012. |
|
|
Након слома српске средњовековне државе кнезови Рашковићи остали су у својим кнежинама са својим народом и задржали су своје поседе, и прихватвши сарадњу са Османлијама издејствовали су велику аутономију Старог Влаха. Током целокупне османске владавине, предводили су Србе у Старом Влаху, штитили народ од турског зулума и одржавали православље. Због многобројних устанака и буна у којима је народ учествовао, Рашковићи су почесто морали да издејствују амнестију код турских чиновника. >>> |
| Вулкан Лаки | Март 2012. |
|
|
Једна од најснажнијих вулканских ерупција у Европи десила се 1783. године када је еруптирао исландски вулкан Лаки и изазвао незапамћене посљедице на становнике Европе. >>> |
| Веласкез:Предаја Бреде | Март 2012. |
|
|
Предаја Бреде или Копља, слика Дијега Веласкеза (1599—1660) настала је између 1634. и 1635. године и представља предају холандског града Бреде шпанским снагама 2. јуна 1625. Предаја кључева града одиграла се три дана касније, 5. јуна 1625. док ће крај фландријској независности доћи 1639. године. Данас се ово уље на платну величине 3,07 х 3,67 метара налази у музеју Прадо, у Мадриду, и представља једну од највећих и свакако најкомплекснијих Веласкезових слика, осим евентуално Менина. >>> |
| Подељени град: за и против Победника | Март 2012. |
|
|
Поводом постављања Мештровићевог дела, кипа Победника, развила се у београдској јавности 1927. године читава полемика, вођена неретко на врло ниском нивоу. Овом полемиком исказана су конзервативна схватања једног дела београдске јавности. Критичарима је сметао наг споменик и недостатак српских националних обележја. Након Првог светског рата у београдском културном животу у готово свим гранама уметности тињао је сукоб између модерних и традиционалних схватања. У случају Победника традиционална схватања уметности и конзервативни назори однели су краткотрајну победу. >>> |
| Коперникове биографије као поље полемика | Март 2012. |
|
|
Писци дела о Николи Копернику користили су своја биографска излагања за промоцију својих космолошких и националних идеја. Иако су се први биографи уздржавали од просуђивања вредности Коперникове космографије, потоњи писци се нису устручавали да позитивно или негативно валоризују његово дело. Са развојем астрономије и физике Коперников хелиоцентрични модел је стицао све више присталица и све чвршћу, научну верификацију, тако да није било потребе да се дела о њему користе за промоцију његових идеја. Национална размимоилажења су тек касније постала актуелна и у битном су обележила написе о Копернику у Пољској и Немачкој током 19. и у првој половини 20. века >>> |
| Одјек Везува на Балкану | Април 2012. |
|
|
Три записа у српским рукописима из 17. века који говоре о црном праху који је пао на земљу могу се довести у непосредну везу са ерупцијом вулкана Везува код Напуља која се одиграла 16. децембра 1631. године. Такође и на источној обали Јадрана ерупција је изазвала велику збуњеност и несигурност становништва што је такође оставило трага у ондашњој преписци. Колико су овај и слични догађаји утицали на климатске промене и уопште на живот становништва, представља широко, ново поље историографских истраживања, поред осталих дисциплина које се баве изучавањем климе. >>> |
| Константин Филозоф о бици код Никопоља | Април 2012. |
|
|
Житије деспота Стефана Лазаревића које је изашло из пера Константина Филозофа представља специфичан текст старе српске књижевности. Иако је несумњиво стварао у складу са основним поетичким начелима хагиографије, Констнантин Филозоф велику пажњу посвећује политичкој и војној делатности деспота Стефана Лазаревића. Ипак, о значајном догађају, о бици код Никопоља из 1396. године, Константин Филозоф пише, како примећује Марко Шуица, са „летописачком сведеношћу“. >>> |
| Ја продајем амреле! | Април 2012. |
|
|
Знате ли шта је то Мацина фабрика? У првој половини 20. века, Јевреји су дали значајан допринос развитку српске индустрије и трговине у европском смислу речи. Један од њих, Моша Аврам звани Маца, основао је прву радионицу кишобрана и сунцобрана која је убрзо прерасла у Прву краљевску српску повлашћену фабрику сунцобрана и кишобрана, а од Моше направила угледног и богатог човека предратног Београда. Главни Мошин мото био је: човек може да иде без доњег веша, јер то се не види, али не без амрела, јер се то види! >>> |
| Француски краљ Пољске | Април 2012. |
|
|
Анри од Анжуа, омиљени син француске краљице Катарине Медичи, постао је краљ Пољске 11. маја 1573. године. У ту част, као и у част високих пољских званичника који су дошли у Париз да поздраве свог новог краља, краљица мајка је одржала величанствен бал у својој новој палати Тиљерије. Тај догађај је остао забележен на једној од таписерија из серије таписерија познатих као „Валоа таписерије“ на којима су приказане сцене са различитих прослава и балова које је организовала краљевска породица Валоа, и која се данас налази у палати Уфици, у Фиренци. На самој таписерији врло лако се може уочити Катаринин лик у црнини, одећи коју је носила од смрти свог мужа, па све до своје смрти. >>> |
| Љубавна писма у делима Јакова Игњатовића | Мај 2012. |
|
|
У многим романима српског књижевника реалистичког правца Јакова Игњатовића (1822—1889) има уметнутих писама, углавном љубавних (липсбриф) које размењују љубавници или удварачи. Има их у Милану Наранџићу, Старим и новим мајсторима а понајвише у роману Трпен-спасен (1874—75), која је готово дословно пренео у шаљиву игру Адам и берберин—први људи (1879, 1881). Ова писма, како Драгиша Живковић наглашава у свом истраживању, нису само показатељ манира српског грађанства, чији живот описује Јаков Игњатовић, већ су и израз књижевних конвенција које је Игњатовић преузимао а што омогућава да се расветле његови књижевни узори и типологија његових романа… >>> |
| Павле Поповић и југословенска књижевност | Мај 2012. |
|
|
Истакнути српски историчар књижевности Павле Поповић (1868—1939) развијао је концепт југословенске књижевности у више својих дела током неколико деценија. Овај концепт код Поповића је првобитно био део југословенске пропаганде у Првом светском рату, која је требало да послужи за оправдање тежње ка стварању југословенске државе. Занемарујући често научне скрупуле, Поповић је у каснијем периоду свог стваралаштва истакао овај концепт као своју кључну књижевноисторијску парадигму… >>> |
| Српска епика у Хегеловој Естетици | Мај 2012. |
|
|
У знаменитој Естетици, једном од најзначајнијих дела из области естетике и књижевне теорије насталих у 19. веку, Хегел користи неколико примера из српске народне епике како би илустровао своје, изразито неповољне, ставове о народном песништву. Иако нигде изричито не наводи да је реч о српским епским песмама, приказ њихове садржине омогућава недвосмислену идентификацију… >>> |
| Политичко у Доситејевим Баснама | Мај 2012. |
|
|
Доситејеве Басне објављене у Лајпцигу 1789. године пре свега су морално-поучно дело које ипак садржи и бројне примере Доситејевих политичких идеја, његово схватање актуелних политичких дешавања а српској јуности (младости) он се обраћа као будућим припадницима једне велике политичке заједнице дајући им својеврсни приручник грађанских дужности. Како Алојз Шмаус запажа Басне су дело са најбројнијим политичким моментима од свих Доситејевих дела па су за саврмеенике представљале право политички актуелно дело… >>> |
