ИСБИ:Цитати/Архива 2010.

Архива: 2008 ~ 2009 ~ 2010 ~ 2011 ~ 2012 ~ 2013 ~ 2014 ~ 2015

Јануар 2010.

Имао сам тројицу учитеља: Природу, Веласкеза и Рембранта.

Франсиско Гоја (1746—1828), шпански сликар

Литература

People on People, The Oxford Dictionary of Biographical Quatations, Oxford 2001, стр. 156.

Фебруар 2010.

Не тврдим да сам контролисао догађаје, већ отворено признајем да су догађаји контролисали мене.

Абрахам Линколн (1809—1865), амерички председник, у писму у априлу 1864. године.

Литература

People on People, The Oxford Dictionary of Biographical Quatations, Oxford 2001, стр. 218.

Март 2010.

Волтер се обраћао маленој групи људи, Молијер друштву у целини, а Шекспир читавом човечанству.

Виктор Иго (1802—1885), француски књижевник

Литература

People on People, The Oxford Dictionary of Biographical Quatations, Oxford 2001, стр. 246.

Април 2010.

Ако се моја теорија релативитета покаже исправном, Немачка ће одмах тврдити да сам Немац, а Француска ће ме прогласити за грађанина света. Ако се моја теорија покаже нетачном, Француска ће рећи да сам Немац, а Немачка ће ме јавно прогласити за Јеврејина.

Алберт Ајнштајн (1879—1955), у обраћању на Сорбони у децембру 1929. године

Литература

People on People, The Oxford Dictionary of Biographical Quatations, Oxford 2001, стр. 118.

Мај 2010.

Никада није показивао ни бес ни осорност којима би открио осећање према људима који су га увредили, него је благог израза лица, спуштених обрва и мирним гласом дао наређење за смрт миријаде невиних људи, за разарање градова и за одузимање свих њихових имања и новца.

Прокопије из Цезареје (умро после 565), византијски историчар, о свом савременику, цару Јустинијану I (527—565).

Литература

Прокопије из Цезареје, Тајна историја, XIII, превод А. Вилхар, Београд 2004, стр. 77.

Јун 2010.

[Посета Франца Фердинанда Сарајеву 1914.] намерно је била планирана за српски национални празник, годишњицу Косовског боја. Уколико би члан британске краљевске породице посетио Даблин на Дан св. Патрика на врхунцу кризе, и он би могао да очекује да се на њега запуца.

Алан Џ. П. Тејлор (1906—1990), британски историчар.

Литература

A. J. P. Taylor, The Struggle for Mastery in Europe 1848—1918, Oxford 1954, стр. 520, нап. 2.

Јул 2010.

Моји зуби звецкају као дирке каквог музичког инструмента. Лице ми је као у страшила. У једном уху паук ми плете своју мрежу, а у другом зрикавац ми свира целу ноћ. Назеб ме гребе у грлу и не да ми да спавам. То је крај до кога ме је моја уметност, која ми је донела славу, довела.

Микеланђело Буoнaроти (1475—1564), италијански сликар и вајар

Литература

I. Earls, Artists of the Renaissance, London 2004, стр. 169.

Август 2010.

Штета што морам да умрем — толико књига има које још нисам прочитао!

Марселино Менендез Пелајо (1856—1912), шпански историчар, филолог, политичар и књижевни критичар, изговорио је ове речи на самртничкој постељи

Литература

Francisco Arias Solis. Marcelino Menéndez y Pelayo (извор)

Септембар 2010.

Нигде на свету не говори се о нама тако ружно као код нас. Што је горе, нигде на свету не дозвољава се тако олако другоме да то чини као код нас.

Милош Црњански (1893—1977), српски књижевник

Литература

М. Црњански, Свитање Београда, Најлепши путописи Милоша Црњанског, избор и предговор Мирослав Јосић Вишњић, Просвета, Београд 2003, стр. 92.

Октобар 2010.

Победа има стотину очева, док је пораз увек сироче.

Џон Ф. Кенеди (1917—1963), 35. председник САД (1961—1963), након пропасти америчке инвазије на Залив свиња 1961. године

Литература

Arthur M. Schlesinger Jr. A Thousand Days, [1965], p.289. (извор)

Новембар 2010.

Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом; и као што су она била промењива тако је и мој живот био промењив. Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао, путовао сам по народном послу далеке путеве и код куће мирно седео и у мојој башти воће калемио.

Прота Матија Ненадовић (1777—1854), један од српских првака из Првог српског устанка

Литература

Јован Деретић, Историја српске књижевности, Београд 2002, стр. 584.

Децембар 2010.

Право освајање, једино због ког се не треба кајати, јесте покоравање незнања. Нешто највредније и најзначајније што државе могу урадити јесте да прошире границе људског знања.

Наполеон Бонапарта (1777—1854), француски војсковођа и цар

Литература

Марина Белозерска, Медичијева жирафа, Београд 2007, стр. 248.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported