ИСБИ:Препоручени чланци/Архива 2009

Архива: 2008 ~ 2009 ~ 2010 ~ 2011 ~ 2012 ~ 2013 ~ 2014 ~ 2015

Свети Сава Јануар 2009.
Свети Сава је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу. О раном животу Светог Саве не зна се много. Растао је у време великих спољнополитичких искушења за државу свога оца и могао се упознати са неким основним питањима вођења државе. >>>
Ираклије Фебруар 2009.
Ираклије је био византијски цар који је владао од 610. до 641. године. На власт је дошао тако што је збацио с престола свог претходника Фоку. Ираклијеву владавину карактеришу пре свега велике борбе које је Византија морала да издржи и на истоку, у азијским, и на западу, у европским провинцијама. Иако се Аварски каганат распао након неуспешне опсаде Цариграда 626. године, словенска племена су незадрживо населила Балканско полуострво које је на тај начин дефинитивно отргнуто од византијске врховне власти. >>>
Стара српска књижевност Март 2009.
Стара српска књижевност обухвата дела српске оригиналне и преводилачке књижевности настала у периоду од почетака српске писмености у 9. веку до преовлађивања барока у српској књижевности у 17. веку.

Развој српске књижевности почео је у 10. веку углавном преводилачким радом са грчког језика преко кога су прихваћени различити сакрални текстови хришћанске вере. Самостално стваралаштво у српској књижевности почиње књижевним стваралаштвом светог Саве да би се у каснијим вековима формирала под различитим књижевним и ванкњижевним утицајима (литургијска реформа с почетка 14. века, исихастичка духовност, Косовска битка и слично). >>>
Јустинијан II Ринотмет Април 2009.
Јустинијан II Ринотмет је био византијски цар у два наврата — први пут између 685. и 695. и други пут између 705. и 711. године. У историографији је познат као Ринотмет (грч. Ρινότμητος — Безноси), јер му је након првог збацивања с престола био одсечен нос, што га није спречило да поново заузме престо, што је био преседан, с обзиром да, према византијским обичајима, особа која је имала неки физички недостатак није могла да постане цар. >>>
Царица Софија Мај 2009.
Софија је била супруга византијског цара Јустина II и његова равноправна савладарка. Софија је по Јовану Ефеском била сестричина супруге цара Јустинијана I, Теодоре. За будућег владара се удала захваљујући утицају своје тетке, али је и после Јустинове смрти задржала титулу августе и велики утицај на двору и у политици. Софија је била, као и њена тетка, веома утицајна, али је за разлику од Теодоре, њен удео у власти био званично и потврђен титулом августе савладарке… >>>
Брунхилда од Аустразије Јун 2009.
Брунхилда је била визиготска принцеза, кћерка визиготског краља Атанагилда и његове жене Госвинте. Према Фредегару, њено право име било је Бруна, које је касније промењено у Брунихилдис (Brunichildis). Удала се за франачког краља Аустразије, Зигоберта I, сина франачког краља, Хлотара I, и тако постала краљица Аустразије. Када је њену старију сестру, Галсвинту, усмртио њен муж, Хилперих I од Неустрије, отпочела је огорчено и доживотно ривалство са Хилпериховом другом женом, Фредегундом. >>>
Визиготска Хиспанија Јул 2009.
Визиготска Хиспанија је била визиготска држава која је постојала на територији Иберијског полуострва током 6. и 7 века. Почетак и крај ове државе обележила су два велика визиготска пораза — 507. у бици код Вујеа и 711. код Гвадалете. Године 507. у бици код Вујеа нестала је визиготска држава са седиштем у Тулузу. Визиготи су били присиљени да се повуку из својих аквитанских поседа у које је продрла војска франачког краља Хлодовеха I. Њихови поседи у Галији сведени су се на део Нарбонске Галије, Септиманију. >>>
Иларион Руварац Август 2009.
Иларион Руварац је био српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословија и академик. Сматра се једним од оснивача критичког правца у српској историографији. Према избору САНУ убројен је у 100 најзнаменитијих Срба.
Руварац се још као младић интересовао за српску историју, али није се школовао за историчара већ за правника и бигослова. Ипак, Руварац је усвојио најважније поставке историјског метода који је развио немачки историчар Леополд Ранке, али је и сам разумео важност извора са којима се сретао у изучавању српске историје. У свом великом опусу, Руварац је третирао теме различитог обима и различите тежине. >>>
Мара Бранковић Септембар 2009.
Мара Бранковић је била кћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и једна од жена османског султана Мурата II. Након Муратове смрти, вратила се у Србију, где је одбила брачну понуду последњег византијског цара, Константина XI Палеолога. Уживала је велико поштовање и имала је знатан утицај како на свог мужа, Мурата II, тако и на његовог наследника, Мехмеда II Освајача, који је она користила како би помогла и заштитила хришћане у Османском царству. Мехмед јој је доделио неколико поседа, између осталих и онај у Јежеву (данас Дафни у Грчкој, југоисточно од Солуна) одакле је неуморно деловала све до своје смрти 1487. године. >>>
Аларих I Октобар 2009.
Аларих I је био први визиготски краљ и вођа велике групе Визигота између 395. и 410. године у њиховoм лутању између Балкана и Источноримског царства, и Италије и Западноримског царства. Био је готски поглавар који је око 395. успео да се издигне изнад осталих готских вођа који су се међусобно борили за превласт. Током целе своје владавине настојао је да добије звање врховног војсковође (magister militum) у римској војсци, чиме би добио легитимно признање од римских власти и тиме променио римско-готске односе формиране још 382. године федератским споразумом који су Готи склопили са царем Теодосијем I након битке код Хадријанопоља, као и да добије део земље на којем би се Визиготи могли трајно населити. >>>
Мигел де Сервантес Октобар 2009.
Мигел де Сервантес Сааведра је био шпански песник, драматург и изнад свега прозни писац. Сматра се једном од највећих фигура шпанске књижевности. Према својим делима, припада како ренесанси, тако и бароку и Златном веку шпанске књижевности и на неки начин представља синтезу ова два правца. У свету је познат као аутор првог модерног романа и најпревођеније књиге после Библије, Велеумног племића, Дон Кихота од Манче. Био је сведок врхунца моћи и почетка опадања велике шпанске империје која се у то доба простирала на три континента. Живот Мигела Сервантеса је до 18. века био непознаница и постављао je многе недоумице. Систематско истраживање јавних и приватних архива почело је тек у 18. веку и наставило се до данас, чији је резултат обимна документација коју данас поседујемо о овом великом шпанском писцу, песнику и драматургу. >>>
Мавро Орбин Новембар 2009.
Мавро Орбин је био дубровачки историчар, писац и бенедиктински монах. Као младић ступио је у бенедиктински ред у самостану на Мљету у коме је касније био и опат. Највећи део живота провео је у родном Дубровнику, иако је једно време био опат у Стону и Бачу, а такође је боравио и краће време и у Италији. Године 1601. издао је у Пезару у Италији своје најпознатије и једино историјско дело, Краљевство Словена (италијански Il regno degli Slavi). У овом делу настојао је да прикаже целокупну историју Словена али се највише бавио Јужним Словенима. Дело је посветио свом мецени, дубровачком племићу Марину Бобаљевићу. Током писања дела користио се различитим изворима, литературом и архивском грађом, а приметан је и утицај народне традиције… >>>
Пад Београда (1521) Новембар 2009.
Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад. Османски султан, Сулејман Величанствени (у муслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (1451—1481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. >>>
Леовигилд Децембар 2009.
Леовигилд је био визиготски краљ у Хиспанији између 569. и 586. године. До 572. године владао је заједно са својим братом, Лиувом I. Леовиглд је визиготско краљевство обновио и поново га учинио снажним и независним након катастрофалног стања у ком га је оставио Атанагилд. Леовигилд је такође био и последњи аријански визиготски краљ. Његов наследник, Рекаред, на Трећем сабору у Толеду прогласиће правоверно хришћанство за званичну религију. Примарни и најважнији извор за период Леовигилдове владавине је дело готског никејскохришћанског хроничара, опата Јована из Биклара, веома ученог човека из Сантарема у Лузитанији који је пред крај свог живота постао епископ Ђироне. >>>
Јустин II Децембар 2009.
Јустин II је био источноримски (византијски) цар из Јустинијанове династије који је владао између 565. и 578. године. Рођен је око 520. године и био је син Вигилантије, рођене сестре Јустинијана I. Јустин је на престо дошао захваљујући способности своје амбициозне супруге Софије, сестричине царице Теодоре, са којом је равноправно владао све до 574. године, када је због великих војних пораза и територијалних губитака на Истоку психички оболео и постао неспособан за самосталну владавину. По избору његове супруге, заповедник екскубитора (царске гарде) Тиберије, постао је цезар и Јустинов савладар, а након четири године и наследник на византијском престолу. >>>
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported