ИСБИ: Избор читалаца/Архива 2010

Ове приче су одабрали наши другари са Фејсбука током 2010. године…

Архива: ~ ~ 2010 ~ 2011 ~ 2012 ~ 2013 ~ 2014 ~ 2015

Долазак телефона у Србију 19. — 25. јули 2010.
Телефон је у Србију стигао релативно рано — само седам година након Беловог открића, 14. марта 1883. године, по први пут је зазвонио телефон у Србији. Међутим, Срби нису спремно и оберучке прихватили нови изум. Да није било упорности Панте Михајловића, пријатеља и саветника Николе Тесле, ко зна колико би година требало да се телефон усели у Србију…>>>
Креће се лађа француска 26. јули — 1. август 2010.
Током повлачења преко Албаније у Првом светском рату, са српском војском кренуо је и велики број српске деце. Сведочанства о страдањима најмлађих била су најпотреснија од свих сведочанстава о највећем српском егзодусу у новијој историји….>>>
Кад Викинг полаже заклетву… 2. — 8. август 2010.
Викиншки вођа Ролон нашао је веома домишљат начин како да положи вазалну заклетву франачком краљу, а да ипак не клекне……>>>
Носорог Албрехта Дирера 9. — 15. август 2010.
Диреров носорог је уобичајни назив за дрворез који је 1515. године израдио немачки уметник Албрехт Дирер. Занимљиво је да заправо Дирер никад није видео носорога већ је дрворез израдио на основу описа и скице коју је направио непознати уметник који је имао прилику да види индијског носорога кога су допремили у Лисабон. Португалски краљ Мануел I послао је носорога папи, али несрећна животиња није стигла жива у Рим. Становници Европе добили су прилику да виде живог носорога тек много година доцније када је један донет на двор шпанског краља Филипа II 1579. године…. >>>
Велимир Теодоровић 16. — 22. август 2010.
Убиством кнеза Михаила 1868. године гаси се главна линија Обреновића. Иако кнез Михаило није оставио законитог наслиједника, он је имао сина из једне љубавне авантуре! Након неуспјешног повратка на власт 1848. Михаило Обреновић је отишао у бању Роич (Рогошку Слатину). Тамо је упознао лијепу седамнаестогодишњакињу Марију Бергхаус. >>>
Падина свете Еулалије 23. — 29. август 2010.
Једна од атракција медитеранског града Барселоне је и улица Баишада де Санта Еулалија (Падина свете Еулалије), низ коју је, према легенди, тринаестогодишња хришћанка Еулалија била бачена на сломљена стакла. Данас се у тој улици налази мало светилиште посвећено овој мученици која је пострадала у великим Диоклецијановим прогонима хрошћана крајем 3. и почетком 4. века нове ере…>>>
Љубав закон мења 30. август — 5. септембар 2010.
Од настанка Османске династије, па све до прве половине 16. века, постојао је обичај у Османском царству да се свакој султановој конкубини дозволи да роди само једног сина. Тај обичај се променио за време владавине Сулејмана Величанственог, чија је највећа и једина љубав била лепа Украјинка Рокселана.

Османско царство је била династичка држава која је зависила од способности султана да произведе мушке наследнике, и чија је стабилност доста зависила од стабилности султанске породице. Стога су питања династичке репродукције, породичне стурктуре и система наслеђа била питања од високе државне важности.>>>

Батина је из раја изашла 6. — 12. септембар 2010.
Надалеко чувени Мехмед II Освјач, османски султан који је освојио Цариград 1453. године и тиме задао смртни ударац Византијском царству, био је веома бунтован младић који је задавао само главобоље свом оцу, султану Мурату II. Дозвао се памети и постао узоран престолонаследник тек пошто је добио дебеле батине од свог учитеља! >>>
Све Милутинове жене 13. — 19. септембар 2010.
Краљ Милутин је према историјским изворима имао пет жена, мада се историчари још увек нису сложили ни око броја ни око њиховог редоследа…. >>>
Београдска мумија 20. — 26. септембар 2010.
Павле Риђички, племић од Скрибешћа, рођен и сахрањен у Мокрину, на свом путовању по Блиском истоку, у Луксору 1888. године је купио, како се наводи у дародавном писму, "из родољубиве намере понео из далеке земље …не за себе, него за српски народ," праву египатску мумију коју је јула исте године поклонио Народном музеју у Београду. Мумија је по жељи дародавца била једно време изложена у Народном музеју, "да је народ српски гледи и њоме стварно се поучи о једном нарочитом обичају старих Mисираца", међутим врло брзо је пала у заборав и небригу…>>>
Ел Греко: Сахрана грофа од Оргаза 27. септембар — 2. октобар 2010.
Сахрана грофа од Оргаза је свакако једно од најопознатијих дела првог великог представника шпанске школе, Ел Грека. Насликана између 1586. и 1588. године, ова слика заузима цео зид капеле цркве св. Томеа у Толеду. Приказује чудо које се према легенди десило 1312. године за време сахране дон Гонзала Руиза, грофа од Оргаза. Према легенди, на сахрани су се појавила два свеца, св. Стефан и св. Августин, и положили грофово тело у гроб….>>>
Незахвални краљ 3. октобар — 10. октобар 2010.
Прогласили су га копилетом, отели му круну и престо. Појавила се ниоткуда, и својом слепом вером помогла му да поврати оно што му је по рођењу припадало. Кад је дошло време да покаже своју захвалност, изабрао је ћутање. Могао је да помогне, да је хтео. Уместо тога, хладнокрвно је допустио да је спале на ломачи…>>>
Судбина цариградских цркава 11. октобар — 17. октобар 2010.
Након пада Цариграда у руке Османлија 1453. године уследила је према муслиманским обичајима похара града који се није предао и његових цркава. Савремени извори говоре о похари четири цариградске цркве Свете Софије, Светог Јована у Петри, цркве у Хорани и Светог Теодисија близу Златног рога. Судбина осталих многобројних цариградских цркава мање је позната, а у понеким случајима ју је готово немогуће реконструисати…>>>
Под командом мртвог султана 18. — 23. октобар 2010.
Пред сам крај опсаде угарског града Сигета, у ноћи 5/6. септембра 1566. преминуо је османски султан Сулејман I Величанствени. Како би спречио побуне у војсци, немире у провинцијама и обезбедио да се на престолу мирно устоличи Селим II, велики везир Мехмед-паша Соколовић је четрдесет осам дана успешно прикривао смрт султана Сулејмана….>>>
Сунцокрети 25. — 31. октобар 2010.
Сунцокрети, тема присутна на две серије слика мртве природе холандског сликара Винсента Ван Гога, једно су од малобројних уметничких дела у историји уметности која су готово постала синоним са именом уметника и његовом сликарском техником. Поред пејзажа и аутопортрета ово с вероватно најпознатија Ван Гогова дела. Пра серија Сунцокрета настала је у Паризу током 1887. године и њу карактерише то што су сунцокрети постављени на поду док је на сликама друге серије насталим у Арлу сликао букет сунцокрета који се стављен у вазу. Како се Сунцокрети убрајају у најзначајнија Ван Гогова дела на свакој ретроспективној изложби Ван Гогових дела од 1901. године излагани су Сунцокрети а било је више познатих покушаја фалсификовања неке од ових слика…..>>>
Четири портрета Стефана Немање 1. — 7. новембар 2010.
Велики жупан Стефан Немања (1166/1168—1196) је у текстовима византијских писаца приказан са више пажње него иједан ранији српски владар из династија Властимировића и Вукановића. О Немањи су писали Јован Кинам, Никита Хонијат, Константин Манасије и Евстатије Солунски. Сви су они Немању приказивали као непријатеља Византије, па је тако Немањин лик у њиховим списима потпуно супротан од оног каквог су га у својим списима описали његови синови Стефан и Сава као и каснији српски књижевник Доментијан…>>>
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported