ИСБИ:Слика месеца/Архива 2009
yjnbm9h

Архива: 2008 ~ 2009 ~ 2010 ~ 2011 ~ 2012

Број кратких прича Историјске библиотеке: 144

Харем војводе МиленкаБеоградска мумијаДве о ДиоклецијануКолико вреди људски живот?Жене у бици на ЈармукуДиреров носорогХрам Светог СавеЈан Вермер:Алeгорија сликарстваПрва трансконтинентална пруга у САДСкалп — индијански трофеј?Бичевање мораЏоли РоџерДолазак телефона у СрбијуСве Милутинове женеИзгубио престо због гојазностиВождов син уценио главу кнеза МилошаКад Викинг полаже заклетву...Путник у заробљеништвуОтац у 75. годиниПрво раздвајање сијамских близанацаАндроник III и маларијаКаталонац и ХитлерТрепанацијаВратићу се!Коњи на Цркви светог МаркаЈулисис и РобертВерокио:Христово крштењеТеодосијев обелиск у ЦариградуКруна Иштвана БочкаијаТурски царски харемСавез склопљен у возуОсманлије и дуванБарберинијев рељефВеласкез:Предаја БредеЉубав закон мењаШто је сигурно, сигурно је...Пишем ти, пишем...Гоја:3. мај 1808.Најкраћи рат на светуКреће се лађа француска...Кула БелемЕл Греко: Сахрана грофа од ОргазаПод командом мртвог султанаПрибор за јело у средњовековној СрбијиПроституција у старом КоторуРотундаПадина свете ЕулалијеСлепи краљ у бициОд коњушара до цараРафаело: Галатејин тријумфГрб МедичијевихНезахвални краљХитлер и ОвенсНогајев судЖарнаков ударацХијеронимус Бош:Кола сенаПрви псеудоним у историји књижевностиДуче и ЈеврејиДимитрије и ЈанкоСтефан Урош I и византијски евнусиФранцуски краљ ПољскеВулкан ЛакиКафа и кафанаНајстарија бољка на светуНајстарија ципела на светуДега: Чаша апсинтаБечки експресионистиЗаплена докумената из СмоленскаГастрономски портрет Милована ВидаковићаЧувајте Југославију!Велимир Теодоровић, син кнеза МихаилаТонзура Светог СавеВеридба је дуго трајалаДубички топЛегендарна биографија Марка КраљевићаЦрни Арапин и Марко КраљевићБатина је из раја изашлаДебела БертаСудбина цариградских цркаваДа ли се Цариград предао?Ван Гог: СунцокретиНиш у путопису Евлије ЧелебијеОткупнина за француског краљаПрви српски балониУспон маријанског култа у средњем векуБеоград у путопису Евлије ЧелебијеСлава ренесансних интелектуалаца и уметникаДетињство и ренесансаЛеонардо да Винчи и ренесансно инжењерствоКажи ми како се зовеш, и знаћу какав сиУжичка кавгаЧетири портрета Стефана НемањеКонстантин Филозоф о бици код НикопољаПлеменита Мис ИрбиДеспот Стефан и Змајев редПодељени град: за и против ПобедникаВремеплов за СервантесаЈа продајем амреле!Ахмед Зогу у југословенској штампиДобошар из БрукаМладалачки греси Димитрија ДавидовићаТежак пут плодне сарадњеХеројски гест бератлијског кнезаМарко Краљевић у љубавном троуглуМилован Ђилас и српска политичка емиграцијаПовлачење Француске: војска у дефанзивиБогумили у Београду у 15. векуНемањићи и црква Светог Николе у БаријуУрбан и ВасилевсЛуј IX Свети у крсташком походуСловенски тројански коњНикола Коперник у делима раних биографаЕгипатски календарКоперникове биографије као поље полемикаАмериканаци, српски добровољциЈустинијан лажни СловенНеостварене амбиције Јована АнђелаПророчанство и сумрак ЦариградаЈуначка посада ЈеграУ противничкој војној опремиРани спомени презимена МрњавчевићОдјек Везува на БалкануЗаборављени ОбилићиПолитичко у Доситејевим БаснамаСрпска епика у Хегеловој ЕстетициВинчанско писмо, пут измишљене традицијеБајрон и Лаза КостићМилица Николајевна у дипломатијиПавле Поповић и југословенска књижевностПехар од лобањеЦар скривен у мочвариУбити доброг краљаПотемкинова села митрополита ВасилијаЉубавна писма у делима Јакова ИгњатовићаФранцуски научници и стварање ЈугославијеХало Москва, овде ВашингтонНародна подршка уставним ударимаЧин за краља МиланаКолмар фон Голц и српска војскаЖил Мишле и Револуција 1848.Намерни заборав: случај ОбреновићаЗлато се враћа у ЕвропуУтемељење култа Петра I КарађорђевићаСат Смаил-аге Ченгића
Храм светог Саве у Београду Јануар 2009
n6bh7d
Храм светог Саве у Београду има дугу историју. Његова изградња почела је крајем 19. века, да би више пута била прекидана и настављана. Данас је већи део готов, остају углавном унутрашњи радови и осликавање овог највећег православног храма на свету. Храм светог Саве у Београду налази се на месту на коме се мисли да је Синан паша 1595. године спалио мошти светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Пројектован је у српско-византијском стилу, у основи је облика грчког крста са куполом над наосом… >>>
Вермер: Алегорија сликарства Фебруар 2009
ygc8xql
Слика славног холандског сликара Јана Вермера (1632—1675) се традиционално назива Алегорија сликарства или Атеље. Међутим, слика је пребогата иконографским представама и данас се сматра да је њена иконографија упућује не на уметност, већ на алузију на актуелне политичке догађаје Вермеровог времена. Сликар, који је окренут леђима, слика девојку са маслиновим венцем на глави која држи књигу и тромбон. Тако опремљена девојка симболише старогрчку музу историје, Клио (Она која прославља)… >>>
Скалп — индијански трофеј? Март 2009
ya2oyw4
Скалпирање, за које се сматра да је обичај типичан за северноамеричке Индијанце, заправо је постојао много раније и био је веома распрострањен међу многим варварским племенима старога века, о чему сведоче многи антички извори. Скалпирање непријатеља као врста трофеја је обичај који се приписује углавном северноамеричким Индијанцима, међутим, занимљиво је да су они тај обичај преузели управо од белих досељеника из Европе, где је тај обичај постојао још од најдавнијих времена… >>>
Прва трансконтинентална пруга у САД Април 2009
yhzqfq3
Прва америчка трансконтинентална пруга изграђена је шездесетих година 19. века. Ова пруга је спајала већ постојећу железничку мрежу на источној атлантској обали САД са Калифорнијом на западној пацифичкој обали. За изградњу ове пруге створена је Пацифичка железничка компанија (Pacific Railroad Company) која је поставила прве шине код Сакрамента 1863. године. Прве године изградње биле су пропраћене разним практичним и финансијским тешкоћама… >>>
Носорог Албрехта Дирера Мај 2009
ybc2dte
Диреров носорог је уобичајни назив за дрворез који је 1515. године израдио немачки уметник Албрехт Дирер. Занимљиво је да заправо Дирер никад није видео носорога већ је дрворез израдио на основу описа и скице коју је направио непознати уметник који је имао прилику да види индијског носорога кога су допремили у Лисабон. Португалски краљ Мануел I послао је носорога папи, али несрећна животиња није стигла жива у Рим. Становници Европе добили су прилику да виде живог носорога тек много година доцније када је један донет на двор шпанског краља Филипа II 1579. године…. >>>
Турски хареми Јуни 2009
r6aypv
Царски харем турских султана налазио се у Топкапи сарају, палати која је изграђена по наређењу великог Мехмеда Освајача, султана који је освојио Цариград 1453. Харем је био дом свих жена које су окруживале султана, и у њему су владала посебна правилa. Харем је био дом султанове мајке или валиде султаније, бројних султанових жена и конкубина, као и бројних слушкиња. Харем су чували црни евнуси, а саме жене биле су подељене у две велике групе. Прву, нижу, чиниле су слушкиње чији је посао био да чисте и служе остале жене… >>>
Барберинијев рељеф Јули 2009
yl6sh56
Барберинијева слоновача, у ствари рељеф израђен у слоновачи, представља византијски диптих са почетка 6. века. Диптих представља победоносног цара, Анастасија I или још вероватније Јустинијана I, на рељефу који пружа праву мешавину класичне, паганске, и хришћанске иконографије. Данас се налази изложен у париском музеју Лувр. Рељеф је у почетку био диптих од пет делова, али је временом десни диптих изгубљен. На централном панелу, приказан је победоносни цар на пропетом коњу како забија копље у земљу, чиме се симболично означава завршетак освајања. Иза копља се налази фигура побеђеног варварина, изнад царевог левог рамена налази се представа Нике (Победе) која владару приноси ловоров венац… >>>
Предаја Бреде Август 2009
yduou6a
Предаја Бреде или Копља, слика Дијега Веласкеза (1599—1660) настала је између 1634. и 1635. године и представља предају холандског града Бреде шпанским снагама 2. јуна 1625. Предаја кључева града одиграла се три дана касније, 5. јуна 1625. док ће крај фландријској независности доћи 1639. године. Данас се ово уље на платну величине 3,07 х 3,67 метара налази у музеју Прадо, у Мадриду, и представља једну од највећих и свакако најкомплекснијих Веласкезових слика, осим евентуално Менина…>>>
Гоја:3. мај 1808. Стрељање родољуба у Мадриду Септембар 2009
yzg5n5k
Стрељање родољуба у Мадриду 3. маја 1808. јесте једна од две Гојине слике са родољубивим мотивима шпанског устанка против окупације Наполеонових снага у мају 1808. насликане на иницијативу кардинала Луиса де Бурбона. Ова слика, иако замишљена као знак сећања на родољубе погинуле на почетку рата за независност, заправо је својеврстан израз апсурдности смрти и умирања за отаџбину….>>>
Кула Белем Октобар 2009
yaz2bf7
Кула из Белема, један од најлепших примера мануелинске уметности, подигнута је као утврђење у част експедиције Васка де Гаме и својом лепотом подсећа на велика поморска открића 16. века која су поставила темеље модерном свету. У току периода Великих открића, Лисабон је нагло добио на значају и претворио се у прави космополитски центар у коме су се мешале различите културе и идеје. Португалска престоница је у 16. веку постала обавезна станица на трговачким поморским путовањима, па се стога појавила и потреба да се боље заштити…>>>
Ел Греко: Сахрана грофа од Оргаза Новембар 2009
ygnk5ho
Сахрана грофа од Оргаза је свакако једно од најопознатијих дела првог великог представника шпанске школе, Ел Грека. Насликана између 1586. и 1588. године, ова слика заузима цео зид капеле цркве св. Томеа у Толеду. Приказује чудо које се према легенди десило 1312. године за време сахране дон Гонзала Руиза, грофа од Оргаза. Према легенди, на сахрани су се појавила два свеца, св. Стефан и св. Августин, и положили грофово тело у гроб….>>>
Рафаело: Галатејин тријумф Децембар 2009
ylmf5ox
Агостини Чиги, пребогати банкар из Сијене и сарадник папе Јулија II, изградио је уизмеђу 1509. и 1510. луксузну вил у римском предграђу и пожелео да је украси у античком стилу. Чиги се није много разумео у уметност, али је унајмио услуге тројице најпознатијих уметника у ренесансном Риму: Балдасара Перуција, Себастијана дел Пиомба и, најпосле, Рафаела. Рафаелова фреска са представом нимфе Галатеје (насликана око 1512. године) представља готово једини његов рад на тему класичне митологије… >>>
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported