ИСБИ:Занимљивости/Архива 2013.

Архива: 2008 ~ 2009 ~ 2010 ~ 2011 ~ 2012 ~ 2013 ~ 2014 ~ 2015

Јануар 2013.

Римљани су почели да прослављају јануарске календе (1. јануар) јер су тог дана именовани конзули по којима је називана наступајућа година која је, према римском календару, почињала 1. марта. Јануарске календе су биле обележаване и разменом дарова, док су најимућнији Римљани приређивали велике гозбе чија је раскошност требалo да загарантује богатство њихових домаћинстава и у наредној години.1

Српско—бугарски рат из 1885. окончан је склапањем мировног споразума 3. марта 1886. у Букурешту. Читав текст мира је био сажет у једну реченицу: „Између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске мир се васпоставља потписивањем овог уговора.“2

Исидор Севиљски (600—636) је сматрао још у 7. веку да је читање будућности из положаја планета тешка заблуда противна Божјој вољи.3

Бургундијски војвода Филип III Добри (1419—1467) имао је преко тридесет познатих љубавница при чему се потрудио да све своје ванбрачне синове и кћери удоми, ожени/уда и запосли.4

У време Кандијског рата (1645—1669) између Млечана и Османлија на пољу код Клиса почетком маја 1660. одржано је петнаест двобоја између хришћанских и муслиманских мегданџија.5

Најчувенији руски епски спев из средњег века Спев о војевању Игоровом (рус. Слово о полку Игореве) био је сачуван у виду једног јединог средњовековног рукописа из 15. века који је 1795. пронашао гроф Алексеј Мусин-Пушкин. Мусин-Пушкин је одмах направио препис за царицу Катарину II. Спев је штампан 1800. године, док је Мусин-Пушкинов средњовековни рукопис уништен већ 1812. у пожару који је захватио Москву у време Наполеоновог похода на Русију.6

Прва црквена звона почела су да се користе на латинском Западу у 6. веку, док су у византијски Константинопољ стигла у 9. веку као дар млетачког дужда Орса II (864—881).7

Обичај паљења ватре потребе (nodfyr), која је требало да спречи помор стоке, био је карактеристичан за паганску Северну Европу у раном средњем веку. У немачком граду Марбургу овај обред се практиковао до 17. века, а на шкотским острвима је последњи пут забележен 1767. године.8

Фебруар 2013.

Да су Бизмаркови ставови током Револуције 1848. били толико радикални да је пруски краљ Фридрих Вилхелм на једном списку потенцијалних министара изнад Бизмарковог имена дописао Користити само у случају када завладају бајонети.9

Константин Велики је, да би избегао потеру коју је за њим послао Галерије, осакатио све државне коње док је пролазио Италијом и прешао Алпе у великој журби.10

Мађарску делегацију, која је у јануару 1920. допутовала у Париз ради мировних преговора по завршетку Првог светског рата, на париској железничкој станици није дочекао нико од француских политичких званичника.11

У катедрали у Утрехту је током средњег века као реликвија чувана секира Св. Мартина. Била је то, у ствари, једна углачана секира из млађег каменог доба за коју се веровало да је њоме у Галији Св. Мартин посекао свето дрвеће за пагане.12

У бици код Мезекереша 1596, османска војска је извојевала победу над Аустријанцима када се у битку на крају умешалo и десет хиљада људи из одредa припадника разних дворских служби султана Мехмеда III (1595—1603).13

Велики жупан Стефан Немањић покушао је да добије краљевску круну од папе први пут у последњим годинама 12. века. Иноћентије III је позитивно одговорио на молбу српског владара, одредио кардинала Јована, бискупа Витербоа у Лацију, као легата који ће обавити крунисање, али је читав подухват на крају пропао због противљења угарског краља Имреа.14

Највеће звоно на свету налази се у Русији, у Мосви. Име му је Цар, и тешко је 202 тоне.15

До почетка или половине 15. века, реч гусар у српском језику означавала је друмског разбојника, а његово недело звало се гуса. Ова реч се иначе често појављује у многим српским средњовековним изворима: повељама и уговорима, као и у неколико чланова Душановог законика.16

Март 2013.

Иницијатива да се подигне споменик Карађорђу појавила се први пут почетком 1857. године. Председник одбора за подизање споменика био је уставобранитељски првак и учесник у оба устанка Тома Вучић Перишић који је први дао прилог од чак сто дуката. Међутим, услед политичких неприлика у Србији, читава акција је напуштена већ у јесен 1857. године17.

У манастиру који је Мартин Турски основао недалеко од Тура у Галији монаси су крајем 4. века, како би опонашали монаштво са Истока, носили одећу од камиље длаке увезене из Египта18.

Руски цар Александар II (1855-1881) је крунисање у септембру 1856. обележио, између осталог, и тако што је на три године обуставио војну регрутацију19.

Протовестијар краља и цара Стефана Душана, Никола Бућа, је понекад владареве дугове трговцима исплаћивао у чаурама свилене бубе која се гајила у околини Призрена још од византијских времена20.

Истраживања класичног филолога Иване Петровић и историчара Андреја Петровића са Универзитета у Дараму, (Велика Британија) откривају нам да је старом античком свету у 4. веку п. н. е., постојао обичај да се богови "кажњавају" зато што су помогли непријатељу или нису помогли заједници тако што би се везивале њихове статуе ланцима.21

Фламански сликар Питер Бројгел Старији је на самрти 5. септембра 1569. наложио својој жени да спали неке његове цртеже како би избегла могуће неприлике22.

Амерички глумац Чарлтон Хестон (1924-2008) изабран је за улогу Мојсија у филму Десет Божјих заповести из 1956. јер је продуцента и редитеља Сесила Б. Демила ликом подсећао на Микеланђелову статуу Мојсија23.

Византијски цар Василије II (976-1025) је након сакаћења заробљених војника цара Самуила 1014. добио надимак Бугароубица, док је, по угледу на Василија, бугарски цар Калојан (1197-1207) узео надимак Ромејоубица тј. Убица Византинаца24.

Април 2013.

Кнегиња Зорка, ћерка кнеза и краља Црне Горе Николе I Петровића, била је родбински повезана и са Обреновићима и са Карађорђевићима. Наиме, Зоркин крсни кум био је кнез Михаило Обреновић 1864. године, а 1883. се удала за кнежевића Петра Карађорђевића, будућег краља Србије Петра I.25

Од времена краља Птолемеја III Еуергета (246—221. пре н.е.) страним путницима у Египту су реквириране књиге за Александријску библиотеку.26

Шпански сликар Франсиско Гоја (1746—1828) купио је 1819. имање у околини Мадрида, код Сан Исидра, која се називала Кинта дел Сордо (Кућа глувог). У време када се Гоја уселио у нови дом био је веома лошег здравља, између осталог почео је и да губи слух.27

Једини сачувани кулинарски приручник из античког периода је дело De re coquinaria из 4. века које се дуго погрешно нативало Апицијев кувар по чувеном сладокусцу Марку Гавију Апицију који је живео у 1. веку нове ере.28

Јелисавета, ћерка бана Босне Стјепана II Котроманића, седамнаест година (1353—1370) није имала порода у браку са угарским краљем Лајошем I Великим (1342—1382). Да би постала мајка Јелисавета је прибегавала разним средствима, тако да је једном приликом, током посете Задру откинула прст Св. Симеона/Шимуна чије су мошти чуване у градској катедрали. Комадић реликвије је сакрила у недра, али јој је убрзо толико позлило да је морала да врати свечев прст.29

У 19. веку је четрдесетак особа тврдило да су баш они Луј XVII, некрунисани француски престолонаследник, син Луја XVI и Марије Антоанете, који је умро 1795. године у тамници у време Француске револуције.30

Византијски цар Анастасије I (491—518) имао је очи различитих боја.31

У Енглеској у 13. и 14. веку племић који би оставио сељачку ћерку у другом стању морао је да плати leyrwite тј. "казну за коначење".32

Maj 2013.

Прво издање неке српске повеље појавило се у делу Павла Јулинца из 1765. године. У питању је била повеља светогорском манастиру Св. Павла коју је 3. новембра 1495. у Купинову у Срему издала деспотица Ангелина Бранковић са синовима Ђорђем и Јованом33.

Хансерди, званични записници са седница Британског парламента, добили су име по Л. Хансерду и његовим потомцима који су их састављали и штампали до 1889. године.34

Османски султан Абдул Хамид II (1876—1909) био је велики љубитељ авантура Шерлока Холмса. По султановом наређењу, дела Артура Конана Дојла била су превођена на турски језик35.

Римским легионарима је 6. године нове ере војни рок био продужен са 16 на 20 година јер војна благајна није имала довољно новца да ислуженим војницима исплати новчане отпремнине (лат. praemia militae)36.

Румунска краљица Елизабета од Вида (1843—1916), супруга Карола I, писала је поезију под псеудонимом Кармен Силва37.

Гениза је место где се сахрањују јеврејске свете књиге које, услед похабаности, више нису за употребу.38

Српски филолог Ђуро Даничић (1825-1882) држао је часове српског језика кнегињи Јулији Хуњади, жени Михаила Обреновића, као и кнегињи Наталији Кешко, супрузи Михаиловог наследника Милана Обреновића39.

Византијски цар Константин VIII (1025-1028) се у часовима доколице бавио кулинарством. Према речима савременика, Михаила Псела, Константин је био нарочито вешт у справљању сосова40.

Јун 2013.

Српски краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321) био је, у време женидбе са византијском принцезом Симонидом 1299. године, пет година старији од свог таста цара Андроника II Палеолога (1282-1328)41.

Приликом посете америчког председника Ричарда Никсона НР Кини 1972. године Мао Цедунг је америчкој страни у част обнове дипломатских односа поклонио пар џиновских панди Хсинг-Хсинг ("Сјајна звезда") и Линг-Линг ("Мила девојчица")42.

Кијевски кнез Роман I Ростиславич (1171—1173, 1175—1177) је у Смоленску отворио неколико школа у којима су се, између осталог изучавали грчки и латински језик. Кнез је на опремање ових школа потрошио читаво своје богатство, тако да када је умро 1180. године сахрањен је захваљујући прилозима грађана Смоленска43.

Западноримски цар Хонорије (395—423) забранио је гладијаторске борбе након инцидента који се одиграо у време његове свечане посете Риму 402. године. Наиме, том приликом је времешни монах Телемах утрчао у арену Колосеума и покушао да раздвоји гладијаторе и прекине борбе. Монах је затим страдао од руку разбеснелих гледалаца који су га на смрт каменовали44.

Кнегиња Јулија, супруга кнеза Михаила Обреновића, била је у младости омиљена плесна партнерка аустријског цара Франца Јозефа на бечким баловима45.

Није познато када су у средњовековној Византији почеле да се носе панталоне, мада се први помен у писаним изворима панталона у оквиру византијске гардеробе налази у делу солунског архиепископа Евстатија с краја 12. века46.

Да је преко две трећине евакуисаних британских војника код Денкерка 1940. године превезено помоћу разарача и других већих пловила, насупрот легендарнј слици о кључном доприносу разних мањих, импровизованих бродова.47

Спартанска војска је у јуриш полазила у тишини на звук флауте, док су друге хеленске војске кретале у напад на звук трубе уз повике и песме у част богова рата Ареса и Ениалија48

Јул 2013.

У време када је Кнежевина Србија добила свој први Грађански законик 1844. године тројица председника судова били су потпуно неписмени, десеторица су знали да се потпишу, тројица су се школовали и после основне школе, а само је један био правник.49

Аустријски филозоф Лудвиг Витгенштајн (1889—1951) је завршио своје знаменито дело Tractatus Logico-Philosophicus док је као ратни заробљеник био заточен у Италији, у Монте Касину.50

После похаре Будима 1526. османски султан Сулејман I Величанствени је наложио да се цариградски хиподром украси бронзаним статуама Дијане, Аполона и Херкула које су однесене из угарског краљевског двора. Ове статуе паганских божанстава су, у почетку, изазвале саблазан код муслиманског становништва Цариграда51.

Римљани су после тешког пораза код Кане 216. год. пре н.е. у Другом пунском рату у војску регрутовали добровољце из редова робова. Ови добровољци (волони) су после неколико година војне службе добили слободу.52

Песник Оскар Давичо (1909—1989) је, као знак своје оданости, испевао Оду Удби (УДБА — Управа за државну безбедност) поводом прославе Дана органа унутрашњих послова 13. маја 1954. године.53

Барон Јулијус фон Хајнау (1786—1853), аустријски генерал који је током Револуције 1848. умирио Брешу, је због суровости од својих противника добио надимак Хијена из Бреше.54

За Старе Грке Хад, бог подземља и мртвих, био је божанство без храма и без култа.55

Енглески краљеви Ричард I Лављег срца (1189—1199) и Јован без Земље (1199-1216) су од својих барона у замену за вазалне обавезе захтевали данак у новцу који се звао "новац за штит" (лат. scugatium)56.

Август 2013.

У средњем веку познат је само један руско-српски династички брак. Била је то женидба кнеза Владимира, владара Дорогобужа, сина кијевског кнеза Мистислава I, са кнегињом чије име није остало записано чији је отац био Белош, син великог жупана Уроша I из династије Вукановића. Брак је склопљен 1150. у Угарској током посете кнеза Владимира, пошто је Белош био угарски палатин и бан Хрватске и Далмације.57

Прва позоришна представа приређена је у Риму 240. год. пре н.е. У питању је био драмски комад, чији су наслов и жанр остали непознати, који је ослобођени роб Ливије Андроник превео и адаптирао са грчког на латински језик58.

Пошто је аустријски цар Франц Јозеф 1853. преживео атентат у Бечу се почело са изградњом Заветне цркве по замисли царевог брата Фердинанда Максимилијана. Надвојвода је желео да се захвали провиђењу које је спасло царев живот. Изградња је започета 1856, а камен темељац је донесен са Маслинове горе у Јерусалиму59.

Холандски сликар Јохан Вермер (1632—1675) је у младости био трговац свилом, а водио је и крчму која је остала иза његовог оца60.

Радоје Домановић (1873-1908) је у својој приповеци "Вођа" из 1901. сатиричној критици извргао вођу радикала Николу Пашића61.

Израз "Кочија краља Ладислава" је термин којим се у средњовековној Угарској означавало велико сиромаштво сељаштва. Термин је настао, наводно, у време владавине Ладислава IV Куманца (1272-1291) када су сељаци толико осиромашили да нису имали ни запрежне животиње тако да су сами морали да вуку кола62.

Током Бечког конгреса (1814-1815) представници великих сила су углавном становали у бечким дворовима аустријских племићких породица. Један од ретких изузетака био је британски министар спољних послова Роберт Стјуарт, виконт Каслреј, који је изнајмио скромну кућу у којој је мирно живео заједно са супругом током трајања конгреса63.

У време када се 1860. Гарибалди са својом "Експедицијом хиљаду" искрцао на Сицилију, локални напуљски заповедник острва располагао је са војском од око 25 000 људи64.

Септембар 2013.

Приликом проглашења Србије за краљевину 1882. године, краља Милана Обреновића су, према тадашњим обичајима, остали монарси признали додељивањем својих највиших одликовања. Обреновић је тада примио и Велики крст Краљевског ордена Калакуе од хавајског краља Давида Калакуе (1874—1891)65.

Апокрифна преписка између апостола Св. Павла и римског филозофа Сенеке настала је око 400. године66.

У 18. веку од путника који су стизали у Османско царство одузимане су руске књиге и иконе67.

Сиракушки тиранин Дионисије Старији (405—367. пре Хр.) био је велики љубитељ грчке трагедије тако да је откупио Еурипидову лиру, писаљку и плочицу и послао их као заветне дарове у један храм муза68.

Бугарски цар Петар (927—969) је по ступању на престо склопио мир на тридесет година са Византијом, а споразум је учвршћен Петровом женидбом са византијском принцезом Маријом, унуком Романа I Лакапина. Приликом удаје Марија је променила име у Ирина (грч. Мир) што је требало да подсећа на дуготрајност и чврстину мировног споразума између две земље.69

Мађарски државник и политичар гроф Ђула Андраши (1823-1890) имао је надимак Лепи обешењак. Наиме, после пропасти Мађарске револуције 1849. Андраши је побегао у иностранство, али је у одсуству осуђен на смрт. Хабзбуршке власти су тада обесиле преко 75 лутака оних Мађара који су успели да побегну из земље. Једна од обешених лутака симболисала је и Андрашија.70

Сачувано је тридесет врста новца који је ковао деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456). Једну серију новца деспот је ковао заједно са краљем Босне Томашем, вероватно у Сребреници после 1444, а две врсте Ђурађ Бранковић је ковао заједно са угарским великашем Јаношем Хуњадијем71.

Римски цар Нерон (54—68) је често наступао као глумац у грчким трагедијама. Према биографу Светонију, када је једном приликом Нерон играо Херакла, један неискусни војник је напустио стражарско место како би утрчао на сцену и помогао цару да се ослободи ланаца.72

Октобар 2013.

У периоду након Париске комуне 1871. године присталице социјализма су у Кнежевини Србији погрдно називани "комунцима" и "петролејцима" тј. паликућама73.

Папирус се као материјал за писање користио у царској канцеларији у византијском Константинопољу бар до средине 9. века, док се у папској канцеларији у Риму користио све до 12. столећа.74.

Османски адмирал Хајрудин Барбароса је заузео Рисан 1539. године тако што је шпанску посаду у граду поткупио лажним новцем. Након предаје града лаковерне браниоце Барбароса је делом повешао делом претворио у галиоте.75.

У Књизи Страшног суда, коју је 1086. објавио први нормански краљ Енглеске Вилјам I Освајач, величина шуме била је изражена у броју свиња које могу у њој да се прехране76.

Римски цар Хадријан (117-138) је сахранио свог коња Бористена, подигао му гроб са стелом и епитафом који је сам срочио77.

Реч цара Душана уз његов Законик сачувана је само у Раковачком препису који је настао 1700. године78.

Најстарија сачувана збирка руских народних песама, у којој је свега шест песама, записана је 1619. по наруџбини Ричарда Џејмса, капелана енглеских трговаца у Русији79.

Алберт II Хабзбуршки, краљ Немачке, Угарске и Чешке, тешко се разболео од дизентерије у јесен 1439. док је безуспешно покушавао да окупи војску у јужној Угарској за борбе против Османлија. Да би ублажио стомачне тегобе узроковане дизентеријом, на смрт болесни краљ је током боравка у Бачкој стално јео диње80.

Новембар 2013.

Француски историчар Ернст Дени (1849-1921) назвао је кнеза Милоша Обреновића "сељачким Лујем XI"81.

Франачко покоравање паганских Саксонаца почело је 772. године јавним сечењем Ирминсула, светог храста саксонских многобожаца82.

Отон I, баварски принц и први краљ нововековне Грчке (1832—1862), је 1862. збачен са власти тако да је морао да оде у "изгнанство" у родну Баварску. Током последњих година живота Отон (умро 1867) се често појављивао у јавности у фустанели, традиционалној грчкој народној ношњи.83.

Енглески краљ Вилијам II Риђи и његов брат Роберт, нормандијски војвода, полушали су да укроте нереде у Нормандији тако што су 1091. издали декрет по коме ниједан племић није смео да убије противника ако га претходно не би упозорио дунувши у рог84.

Агрипина Млађа (15-59), мајка римског цара Нерона, написала је аутобиографију85.

За османског султана Махмуда II (1808—1839) погрешно се тврдило да му је мајка француског порекла. Султан пак није говорио ни француски ни било који други европски језик86.

Ладислав Посмрче, краљ Угарске и Чешке и аустријски војвода, умро је у Прагу 23. новембра 1457. године у својој седамнаестој години. Већ у 15. веку сматрало се да је младог краља отровао један од великаша Јиржи Подјебратски, који га је наследио на чешком престолу. Међутим, испитивања скелета Ладислава Посмрчета, извшена 1987. и 1988. године показалу са да је краљ умро од леукемије.87.

Да би свечано обележио проглашење Црне Горе за краљевину 1910. године Никола I Петровић Његош је морао да узме зајам у једној лондонској банци у висини од шест милиона перпера88..

Децембар 2013.

Кнез и каснији краљ Милан Обреновић (1868-1889) је у време преузимања српског престола боље говорио француски, него српски језик пошто је одрастао у Влашкој, домовини своје мајке Марије Катарџи, и школовао се у Паризу. Касније је српским добро овладао, али га је увек говорио са страним акцентом89.

Рејмон Поенкаре (1860-1934) је 1913. био први изабран за председника Француске директно са места председника владе. Истовремено, био је и најлмађи председник Француске до тада.90.

Лале су стигле у Низоземску из османског Цариграда одакле су луковице овог цвета пренели хабзбуршки амбасадори током седме деценије 16. века91.

Василеопатор (Царев отац) је почасна титула коју је византијски цар Лав VI Мудри (886-912) увео за свог таста Стилијана Зауцеса92.

Франц Конрад фон Хецендорф, шеф аустроугарског генералштаба, је између 1. јануара 1913. и 1. јануара 1914. чак двадесет и пет пута предлагао превентивни рат против Србије93.

Краљевска круна Румуније изливена је од турског топа заробљеног у бици код Плевне 1877. где се румунска војска борила против Османлија заједно са војском царске Русије94.

Стефан Урош III Дечански (1321-1331) је 1323. године за своју другу жену неуспешно просио Бланку Анжујску, ћерку титуларног латинског цара Филипа, кнеза Тарента95.

Номенклатори су у Старом Риму били робови или ослобођеници чији је задатак био да памте имена посетилаца и молилаца и да их у згодном тренутку дошаптавају својим господарима. Понекад су номенклатори слати да позивају госте у господареву кућу и тада су могли да стекну велики утицај96.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported