Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
servantes-hauregi.jpg

Мигел де Сервантес Сааведра је био шпански песник, драматург и изнад свега прозни писац. Сматра се једном од највећих фигура шпанске књижевности. Према својим делима, припада како ренесанси, тако и бароку и Златном веку шпанске књижевности и на неки начин представља синтезу ова два правца. У свету је познат као аутор првог модерног романа и најпревођеније књиге после Библије, Велеумног племића, Дон Кихота од Манче. Био је сведок врхунца моћи и почетка опадања велике шпанске империје која се у то доба простирала на три континента. Живот Мигела Сервантеса је до 18. века био непознаница и постављао je многе недоумице. Систематско истраживање јавних и приватних архива почело је тек у 18. веку и наставило се до данас, чији је резултат обимна документација коју данас поседујемо о овом великом шпанском писцу, песнику и драматургу. >>>

maria-medici.jpg

Марија Медичи је била француска краљица, друга жена Анрија IV, зета прве француске краљице из породице Медичи, Катарине Медичи. Након убиства Анрија IV 1610. регентовала је Француском седам година у име свог малолетног сина, Луја XIII, који је 1617. извршио државни удар и преузео власт од своје мајке. Године 1630. дошла је у директни сукоб са кардиналом Ришељеом, краљевим првим министром и својим некадашњим штићеником. У том сукобу, Луј XIII је подржао свог министра, и Марија Медичи је морала да напусти Француску. Остатак живота провела је у изгнанству. Најбогатија краљица Француске умрла је у изгнанству у Келну од гангрене у дуговима и сиромаштву 4. јула 1642. године. >>>

herman-henrih-parsifal.jpg

Парсифал (немачки Parsifal) је опера немачког композитора Рихарда Вагнера. Вагнер ју је дефинисао као Bühnenweihfestspiel - представу за освећење позорнице. Првобитно је била намењена за извођења искључиво у његовој оперској кући у Бајројту крај Минхена. Била је то његова последња опера, премијерно изведена 26. јула 1882. Дириговао је Херман Леви, Вагнеров пријатељ јеврејског порекла. Парсифал је заснован на средњовековној легенди о витезу округлог стола Парсифалу. О њему су писали велики средњовековни песници Кретјен де Троа и Волфрам фон Ешенбах (Вагнер је као извор користио Ешенбахово дело, које је прочитао још 1845). Парсифал је био отац још једног легендарног витеза, Лоенгрина, кога је Вагнер изабрао за протагонисту своје раније опере. >>>

granicar-iz-pomorisja.jpg

Српско војно племство у Војној граници 18. века је било српско племство у Хабзбуршкој монархији чији су преци биле граничарске официрске породице којима је Хабзбуршка монархија додељивала племићке титуле због заслуга њихових појединих чланова у ратовима. Племство српске средњовековне државе је у појединим случајевима напуштало своје области пред турским нападима али оно углавном није представљало зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији. Зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији може се везати за другу половину 16. века, мада су то били појединачни случајеви. Период од Великог Бечког рата до Револуције 1848. године, сматра се почетком стварања српског грађанског друштва у Монархији. Српско племство је јачало и преузимало водећу културну, а нешто касније и политичку улогу. >>>

petar-tekelija.jpg

Петар Текелија (27. јануар 1720, Арад, Војна граница — почетак 1792, Новомиргород, Руско царство) је био руски официр српског порекла који je достигао највиши војни чин међу Србима који су се током 18. века из Хабзбуршке монархије одселили у Руско царство. Своју завидну војну каријеру остварио је учествујући као официр у многобројним ратовима и војним интервенцијама које је Русија водила у другој половини 18. века као што су Седмогодишњи рат, тзв. Пољска кампања (1764—1768), Руско-турски ратови (1768—1774. и 1787—1791) и ликвидација аутономије Запорошке Сечи (1775). У руској историографији остао је запамћен најпре као ликвидатор Запорошке Сечи. Постоји неколико теорија о пореклу породице Текелија. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Гастрономски портрет Милована Видаковића

Пишући темељну студију о првом знатнијем српском романописцу Миловану Видаковићу, Павле Поповић истиче читав низ његових позитивних особина али напомиње да је списатељ имао и извесних мана, од којих су неке постајале све приметније у позном периоду његовог живота. Међу ове мане убраја и претерану склоност ка јелу и пићу. Интересантно је да се током своје полемике са Вуком Караџићем Видаковић позвао и на своје добро познавање јеловника. >>>

milovan-vidakovic.jpg

Стрељање родољуба у Мадриду 3. маја 1808. јесте једна од две Гојине слике са родољубивим мотивима шпанског устанка против окупације Наполеонових снага у мају 1808. насликане на иницијативу кардинала Луиса де Бурбона. Ова слика, иако замишљена као знак сећања на родољубе погинуле на почетку рата за... >>>

Међу многобројним ктиторима базилике Светог Николе у Барију, у којој од 9. маја 1087. почивају мошти овог светитеља, било је и неколико владара из династије Немањића, међу њима и родоначелник ове династије Стефан Немања, а потом и његови потомци, Стефан Урош II Милутин и Стефан Урош III. По узору на... >>>

Царски харем турских султана налазио се у Топкапи сарају, палати која је изграђена по наређењу великог Мехмеда Освајача, султана који је освојио Цариград 1453. Харем је био дом свих жена које су окруживале султана, и у њему су владала посебна правила Базен у харему. Жан Леон Жером, уље на... >>>

Скалпирање, за које се сматра да је обичај типичан за северноамеричке Индијанце, заправо је постојао много раније и био је веома распрострањен међу многим варварским племенима старога века, о чему сведоче многи антички извори Роберт Макги Извођач: Жељко Грковић. ... >>>

Слика Едгара Дегaa Чаша апсинта, настала 1876. године, приказује уобичајну сцену из боемског живота Париза с краја 19. века. Ова слика такође има и дубоку социјалну симболику која нијe нарочито заступљена у Дегаовим делима. Едгар Дега, Чаша апсинта или Апсинт, уље на платну 92 Х 68 цм,... >>>

Због страхота грађанског рата који је у Русији вођен након Октобарске револуције, велики број избеглица је широм света потражио уточиште, те су многи од њих стигли и у Краљевину СХС. Међу њима је највише било Руса који су се лако уклапали у српску и југословенску средину која је традиционално била... >>>

Дипломци два чувена енглеска универзитета, Оксфорда и Кембриџа, морали су да од 1334. године полажу Стемфордску заклетву (Stamford Oath) која их је обавезивала да неће предавати нигде изван ова два универзитета. Генерације дипломаца обавезивале су се Стемфордском заклетвом све до 1827. године. После... >>>

Лукавство Словена приликом њихових упада на византијску територију било је познато и византијским писцима. Један од градова који је пао у словенске њихове руке био је и Топер (Топир) Виктор Васнецов, Бој Скита са Словенима, уље на платну из 1881. године. Романтичарски приказ из 19. века. ... >>>

После разлаза Милована Ђиласа са врхом југословенске државе и комунистичке партије, отворен је пут његове пре свега публицистичке сарадње са продемократски оријентисаном српском емиграцијом, окупљеном око савеза Ослобођење и гласила Наша реч. Испреплетани, али увек супростављени политички путеви... >>>

Француски краљ Жан II Добри (1350 1364) наследио је на престолу свог оца Филипа VI. Oд оца је вероватно наследио и приврженост витешким идеалима, која се код њега развила до грoтескних размера. Ова његова оданост витештву умногоме је утицала на његове политичке одлуке и на ток Стогодишњег рата који... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Књижевни опус Лазе Лазаревића (1851—1891), једог од најзначајнијих српских писаца реализма, састоји се од девет завршених и осам незавршених приповедака.1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

velizar-ii.jpg

Велизар (грч. Βελισαριος; лат. Belisarius, рођен између 500. и 505, умро 565) био је истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији. >>>

djaume-bista.jpg

Алмогавери, алмогавари или алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача (на слици) и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported