Када је Немачка извршила инвазију на Пољску септембра 1939, у праскозорје Другог светског рата, поједина пловила пољске морнарице потражила су уточиште у неутралним прибалтичким земљама. Подморница Орзел (пољски ORP Orzeł, Орао) одлучила је да се домогне неке савезничке луке…
 |
| Орзел, пољска подморница недуго по приспећу у Уједињено краљевство, 1939. године. |
| Извођач: Денис Ранђеловић. >>> |
На дан почетка немачке инвазије, 1. септембар 1939. године, Орзел се налазио у мисији патролирања преко задате стратегијске зоне у Балтичком мору. Због немачког напредовања, подморница која је била поринута јануара 1938. године, није могла да се врати у базу Хел, недалеко од Гдиње, главне пољске поморске базе. Због капетанове болести посада је одлучила да се искрца у Талину, у Естонији до кога су допловили 14. септембра 1939. године. Сутрадан је капетан хоспитализован. Према одредби Хашке конвенције из 1907. године бродови зараћених страна су имали право да пристану у неутралне луке али нису смели да се у њима задржавају дуже од 24 часа. На инсистирање Немачке естонске војне власти су упале на подморницу, посада је интернирана а све поморске мапе и навигацони инструменти су конфисковани. По наређењу естонских власти затварачи са топова су скинути.
Посада Орзела је ипак одлучила да побегне. Естонски стражари су савладани, конопци којима је подморница била привезана за док су исечени и тако је, око поноћи 18. септембра, отпочела своју епопеју. Дигла се узбуна па је на подморницу отворена митраљеска ватра а како се приближавала изласку из луке на њу је отворена и артиљеријска ватра којом је оштећена комуникациона опрема. Два естонска чувара су задржана као таоци. Они су недуго затим, са неопходним потреоштинама и новцем довољним за повратак у Естонију, искрцани на шведску обалу. Под командон Јана Грудзинског (Jan Grudzinski) подморница је успела да се домогне Финског залива, а онда је одлучила да се упути ка Британији — наиме, преко радија су чули како је пољска подморница Вилк са одушевљењем дочекана у Уједињеном краљевству.
Како су карте и навигациони уређаји раније конфисковани Орзел је чекала неизвесна и мукотрпна пловидба. Грудзински је прво планирао да заустави неки немачки брод и да од његове посаде преузме неопходна средства али успут нису наишли ни на један немачки трговачки или транспортни брод већ само на ратне бродове. Посада је онда користила светионике на обали као референтне тачке. Пловили су дуж балтичке обале, око Данске, да би се коначно домогли Северног мора. Ту су били мета напада и немачких и британских бродова јер, како им је комуникациона опрема била неисправна, нису могли да се идентификују.
Источно од обале Шкотске подморница је лежала на дну док нису извршене неопходне поправке радија и тада је емитовала како Винстон Черчил бележи, једва чујне радио—знаке једној британској станици и саопштила свој претпостављени положај. Разарач Краљевске морнарице је допловио до места где се налазио Орзел 14. октобра и отпратио га до луке. Током свог путовања Орзел није потопио ниједан брод али су совјетске власти тврдиле како је потопио совјетски танкер Металист 26. септембра што је искоришћено као један од повода да се оспори неутралност прибалтичких земаља (Инцидет Орзел).
Орзел се потом придружио Другој подморничкој флотили краљевске морнарице и био је активан током Норвешке кампање. Дана 8. априла 1940. Орзел је торпедовао немачки транспортни број Рио де Жанеиро. Два дана касније Орзел је испалио торпеда на један немачки минополагач али је морао да зарони пре него што је погодак могао да буде потврђен. Орзел се упутио на своју седму патролу 23. маја у ценрални део Северног мора. Током ове мисије подморница је понотула. Претпоставља се да је наишла на мину у Скагераку мада је разлог пропасти ове подморнице и даље упитан.
Литература
Извор
Винстон С. Черчил, Други светски рат. Том I, Бура се спрема, Просвета, Београд [б. г.].
Литература
OPR Orzel (85 A), Uboat.net, 16. април 2013.
Orzel.one, 16. април 2013.
