Кликај на сличицу и прочитај причицу!
КРАТКЕ ПРИЧЕ
Путник у заробљеништву
Неостварене амбиције Јована Анђела
Бечки експресионисти
Пророчанство и сумрак Цариграда
Кажи ми како се зовеш, и знаћу какав си
Теодосијев обелиск у Цариграду
Љубавна писма у делима Јакова Игњатовића
Народна подршка уставним ударима
Веласкез:Предаја Бреде
Прибор за јело у средњовековној Србији
ЧЛАНЦИ
Дуван се обично најчешће везује за Османлије и Османско царство. Прва асоцијација је обично Турчин са брчинама како пуши наргиле, чак у српском језику постоји изрека „пуши као Турчин“, за неког ко много пуши или воли дуван. Међутим, занимљиво је знати да је дуван, кад се појавио међу Турцима, у почетку наишао на врло снажан отпор…
|
|
| Јерменски свештеник, са наргилама |
Дуван је у Османско царство дошао 1603, преко Холанђана, за време владавине Ахмета I (1590—1617) године. Одмах је изазвао велико противљење међу мулама, најнижим шиитским верским представницима. Један шеик, верски поглавар у Османском царству, издао је фатву (тумачење Корана) у којој оштро осуђује дуван наводећи да је пушење противно Курану и да ни један прави и искрени муслиман не би требало то да пуши.
Међутим, учени људи су утврдили да се дуван не помиње нигде у Курану, па је сироти шеик морао да повуче своје речи.
Убрзо се дуван почео обилно гајити у Турској и тако је и остало до дана данашњег…
Литература
Richard Davey. The sultan and his subjects, Georgias Press, 2001 (извор)
