Ана Столић (рођена 1962. године) је српски историчар. Бави се истраживањем српске историје у 19. веку, а већи број радова посветила је улози и мењању положаја жене у модерној Србији.

Студирала је историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду између 1981. и 1987. године. Магистрирала је 1996. године са темом Краљица Драга а докторирала је 2003. на Факултету политичких наука у Београду. Тема њене докторске дисертације била је дипломатска и политичка делатност Ђорђа Симића. Ради на Историјском институту Српске академије наука и уметности почев од 1995. године у звању научног сарадника. Главне области њеног истраживачког интересовања су друштвена и политичка историја српског народа у 19. и почетком 20. века као и историја родних односа у српском друштву.

Објавила је две монографије и више историографских радова различитог обима, од приказа и енциклопедијских чланака до расправа и поглавља колективних дела. Књигу Краљица Драга: биографија објавила је 2000. године у издању Удружења за српску повесницу а друго издање издао је Завод за уџбенике и наставна средства из Београда 2009. године (Краљица Драга Обреновић). Године 2003. објавила је књигу Ђорђе Симић: последњи српски дипломата XIX века у издању Историјског института из Београда и Михајло Жикић фондације из Бона. Издала је збирке грађе Рудничка нахија 1816—1839. Документа Књажеске канцеларије (заједно са Радошем Љушићем, Горњи Милановац, 1995) и Државни попис становништва Србије 1862—1863 (Општина Горњи Милановац) (Горњи Милановац, 1997). У Српском биографском речнику Матице српске објавила је више биографских чланака. Приредила је књигу Улога жене: феминистичка гледишта Јаше Томића у којој су сабрани списи који се односе на положај жене у друштву политичара Јаше Томића (Нови Сад, 2006). Такође је била аутор неколико поглавља у књизи Приватни живот код Срба у деветнаестом веку: од краја осамнаестог века до почетка Првог светског рата (Клио, Београд 2006) где је писала о двору последњих Обреновића и родним односима у Србији овога времена.

Важнији радови

• Двор у Београду између традиционалног и модерног, Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века, књига друга, Београд 1998, 100—113.
• Друштвени идентитет учитељице у Србији 19. века, Годишњак за друштвену историју 3 (2001) 205-232.
• Осврт на емотивни свет појединца у преписци из друге половине 19. века, Писмо: зборник радова, Београд 2001, 177—187.
• Место учитељског позива у систему образовања у Србији 19. века, Образовање код Срба кроз векове, Београд 2003, 89—100.
• O kulturnoj (re)produkciji nacije: rod i nacija o stavovima srpske elite početkom XX veka, Теорије и политике рода, уредила Татјана Росић, Београд 2008, 187—193.

Литература

• Биографија и библиографија на сајту Историјског института (извор)