Војислав Богићевић (17. април 1896, Прњавор — 31. децембар 1981, Сарајево) је био српски национални радник и историчар.
Биографија
У раној младости Богићевић је био присталица национално-револуционарне организације Млада Босна, а потом је био њен активни члан. Био је хапшен и затваран јер су младобосанци организовали и извршили Сарајевски атентат 28. јуна 1914. године. Из затвора је пуштен тек након рата када је завршио учитељску школу и Филозофски факултет у Београду. Између два светска рата обављао је више јавних функција, а најдуже се задржао на месту управника ђачког дома у Тузли. Био је један од чланова Главног одбора Просвјете и њен неуморни активиста. Радио је на просвећивању становништва Босне растурањем књига преко Просвјетиних библиотека и различитим акцијама за описмењавање становништва. По слому југословенске државе у Априлском рату 1941. године био је заробљен као официр Југословенске војске. Рат је провео као заробљеник у логорима у Немачкој. Због илегалног рада међу заточеним официрима био је премештен у концентрациони логор из кога је ослобођен тек после завршетка рата.
Након рата неко време је радио као професор средњих школа у Тузли, а потом је био редовни професор Више педагошке школе у Сарајеву где је предавао историју. Био је и директор Музеја града Сарајева и директор Архива Народне Републике Босне и Херцеговине. Богићевићев научноистраживачки рад посебно је дошао до изражаја док је обављао функцију директора Архива. Богићевић се углавном бавио историјом Босне и Херцеговине у 19. и 20. веку са посебним освртом на Сарајевски атентат и аустроугарску управу Босном и Херцеговином.
Важнији радови
- Како је у Босни укинута работа и уведена трећина 1848. године (1950).
- Стање раје у Босни и Херцеговини пред устанак 1875—1878 (1950)
- Почетак устанка Луке Вукаловића (1852—1853) (1952)
- Атентат Богдана Жерајића 1910. (1954)
- Да ли је министар Калај забранио своју Историју Срба на подручју Босне и Херцеговине (1955)
- Афера Барут мирише 1908. (1966)
- Изнимне мјере у Босни и Херцеговини у мају 1913. (1955)
- Сарајевски атентат—стенограми са процеса завјереницима (1954)
- Сарајевски атентат—писма и саопштења (1965)
- Писменост у Босни и Херцеговини од појаве словенске писмености у IX вијеку до краја аустро-угарске владавине у Босни и Херцеговини 1918. године (1975)
Литература
- Богићевић, Војислав (З. Антонић, стр. 286—287), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
