Записаније је био назив за разне врсте аката и повеља у средњовековним српским земљама, а нарочито је био коришћен почев од средине 14. века. Са истим значењем коришћен је и термин књига (с тим што је термин књига имао и друго, распрострањеније значење). Притом је термин књига означавао форму, а записаније садржану, то јест правну радњу документа.

Постоји неколико ситуација када се термин готово искључиво користи: у преписци Дубровчана са владарима и властелом из залеђа (нарочито у случајевима када се ова преписка односила на трговачке привилегије) и у повељама српским манастирима када треба закључити документ, користи се израз записаније и утвржденије. Од времена када се српска канцеларија све више угледа на обрасце из византијске дипломатичке праксе термини хрисовуљ, златопечатно слово, слово потискују углавном све остале термине, али се термин записаније одржао и поред њих и то најчешће у оквиру санкције. Термин записаније отворено користи се онда када треба да означи званичан, провери доступан документ.

Литература

• Записаније (Ђ. Бубало, 217) у Лексикон српског средњег века, Београд 1999.