Сахрана грофа од Оргаза је свакако једно од најопознатијих дела првог великог представника шпанске школе, Ел Грека. Насликана између 1586. и 1588. године, ова слика заузима цео зид капеле Цркве св. Томеа у Толеду. Приказује чудо које се према легенди десило 1312. године за време сахране дон Гонзала Руиза, грофа од Оргаза. Према легенди, на сахрани су се појавила два свеца, св. Стефан и св. Августин, и положили грофово тело у гроб.
 |
| Ел Греко. Сахрана грофа од Оргаза. Уље на платну, 480 x 360 цм. Црква Санто Томе, Толедо (1586—1588) |
| Извођач: Мирослав Шолти. >>> |
Гроф од Оргаза је био врло богат и утицајан човек, веома широкогруд према цркви. Захваљујући његовом утицају, Ред св. Августина је добио земљиште унутар зидина града Толеда на ком су изграђени манастир посвећен св. Стефану и црква св. Томеа чију је изградњу финансирао гроф, који се такође побринуо да град Оргаз након његове смрти годишње даје цркви и манастиру два јагњета, шеснаест пилића, две мешине вина, два товара дрва и 800 бакрењака. Због свега тога, на његовој сахрани појавила су се ова два свеца како би својим присуством одала признање овом племенитом божјем слуги.
Слика је јасно подељена на два дела — небески део који се налази у горњем делу слике, и земаљски који се налази у доњем делу слике. Делови су одвојени редом глава присутних угледних личности које су дошле да присуствују сахрани.
Слика није, међутим, насликана с немером да прикаже историјски догађај, већ да да узоран пример својим савременицима који би могли да следе. Стога се Ел Греко није ни трудио да присутне обуче у средњовековну одећу. Такође, многи од присутих представљају угледне људе Толеда из тог времена.
Два свеца су такође ослобођена својих светих обележја и приказани су као обични људи: св. Августин, један од црквених отаца, као угледни бискуп беле браде, а св. Стефан, први хришћански мученик, као младић на чијем скуту се налази приказ сцене његовог мучеништва. Слика је највероватније насликана с намером да поучи доктрини хришћанске цркве, а тако су је углавном и схватали Толеђани 16. века.
У другом, небеском делу слике, ликови су мутнији — осим Девице Марије, сви остали ликови су као у магли. Иза Девице, налази се св. Петар са кључевима Раја, а испод ње су смештени библијски ликови краља Давида са харфом, Мојсија са плочама са десет заповести и Ноја са својом барком. Јован Крститељ клечи испред Девице а Христос је уздигнут високо на престолу. Душа покојног грофа од Оргаза приказана је у виду транспарентног лика детета које носи анђео у рукама. Међутим, успеће детета спречено је положајем облака, што донекле збуњује, с обзиром да углед и побожност покојника. Међутим, Ел Греко је у складу са анти-реформацијском филозофијом 16. века имао добре разлоге да не прикаже неометано уздизање покојникове душе на небо. Наиме, покрет реформације је умањивао велики значај Девице Марије и светаца који им је католичка црква давала, а Ел Греко, као представник противреформације, покушава да прикаже управо супротно: без помоћи Девице Марије и светаца, душа верника никад не може стићи на небо.
Ово је први Ел Греков аутентични рад у коме се више не могу видети утицаје римских и венецијанских формула и мотива. Простор као да не постоји на овој слици. Нема тла, нема хоризонта, неба нити перспективе, па нема ни конфликта чиме је постигнут веома убедљив израз натприродног простора. Овим делом почиње зрео период Ел Грековог стваралаштва чије су главне особине дематеријализација и спиритуалност.
Литература
Hagen, Rose-Marie; Hagen, Reiner. What Great Paintings Say. 2. Taschen GmbH, Köln, 2003. (ISBN: 3-822-82100-4), стр. 194—200. (извор)
El Greco. The Burrial of The count of Orgaz. Web Gallery of Art, immage collection (извор)
