Игњат Сопрон (рођен 1820. у Земуну — умро 1894. у Земуну) је био штампар и публициста значајан за развој културног живота Земуна његовог времена.

Био је немачког порекла а штампарском занату се учио у Новом Саду, Пешти и Бечу. У Бечу је писао за лист Fremdenblatt и слушао је на тамошњем универзитету предавања из филозофије и књижевности. Штампарију је покренуо у Земуну 1851. године и у њој је штампао публикације различитог карактера (часописе, књиге, алманахе, калемдаре, књиге) на више језика (српски, немачки, бугарски и грчки). Од 1852. до 1853. у његовој штампарији је штампан лист Србски народни вестник.

За српску културу је посебно значајан јер су се у његовој штампарији штампала нека од најважнијих дела српске књижевности настала половином 19. века. Међу њима било је Његошево дело Слободијада, нека дела Љубомира Ненадовића, Милована Видаковића, Милице Стојадиновић Српкиње, Басне Доситеја Обрадовића и велики број школских уџбеника. На позив турске владе, прешао је у Сарајево 1865. године где је издавао листове Босна и Босански вјесник. У Земун се вратио 1868. и ту је наставио своју штампарску и издавачку делатност. Уређивао је Земунски гласник 1868. и 1869. године, и издавао је листове Semliner Grenzbote и Semliner Wochenblatt. Осим што се бавио публицистиком и издаваштвом, такође је писао и радове о историји Земуна.

Литература

• Сопрон, Игњат (П. Крестић, стр. 642), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
• С. Радовановић, Прилози културној историји Земуна до XX века, Земун 1965.