Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
petar-tekelija.jpg

Петар Текелија (27. јануар 1720, Арад, Војна граница — почетак 1792, Новомиргород, Руско царство) је био руски официр српског порекла који je достигао највиши војни чин међу Србима који су се током 18. века из Хабзбуршке монархије одселили у Руско царство. Своју завидну војну каријеру остварио је учествујући као официр у многобројним ратовима и војним интервенцијама које је Русија водила у другој половини 18. века као што су Седмогодишњи рат, тзв. Пољска кампања (1764—1768), Руско-турски ратови (1768—1774. и 1787—1791) и ликвидација аутономије Запорошке Сечи (1775). У руској историографији остао је запамћен најпре као ликвидатор Запорошке Сечи. Постоји неколико теорија о пореклу породице Текелија. >>>

opsada-beograda-1456-kapistran.jpg

Након пада Цариграда, главни противник Османлија на западу била је Угарска краљевина. Султан Мехмед II покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, престоницу српског деспота Ђурађа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници. Велику турску силу нису дочекале сједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ… >>>

megakle-ostrakon.jpg

Остракизам (срп. осуда цреповим судом) је био политички процес којим је у Атини у 5. веку пре н. е. атински грађанин, под сумњом да тежи да се наметне за тиранина или на неки други начин подрије државу, могао бити протеран из полиса на десет година. Сваке године током шесте пританије пред народну скупштину (еклесију) изношено је питање грађанима да ли желе да се те године одржи остракизам. >>>

pad-beograda.jpg

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад. Османски султан, Сулејман Величанствени (у муслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (1451—1481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. >>>

ljubomir-naslovna.jpg

Полемика Вука Караџића и Милована Видаковића обухвата критике које је Вук Стефановић Караџић објавио о делима Милована Видаковића као и Видаковићеве одговоре на њих и његову критику Вуковог рада. Ова полемика представљала је важан догађај у историји српске књижевности јер је промењен манир писменог општења међу писцима, истакнута су нека Вукова начела у вези са језиком и књижевношћу док је Видаковићево дело под утицајем критике било делимично скрајнуто са главног тока српске књижевности. Историчари и теоретичари књижевности су на различите начине тумачили ову полемику разумевајући је као једну етапу у Вуковој борби за реформу српског књижевног језика, сукоб различитих поетика или културолошко размимоилажење. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Хало Москва, овде Вашингтон

Нуклеарна катастрофа и међусобно уништење СССР-а и САД било је редован сценарио бројних филмова, књига и новинских написа током Хладног рата, али могућност нуклеарне катаклизме није била само део популарне културе већ и страховање државника и становништва ових држава. Како би предупредили овај сценарио званичници две суперсиле су покушавали да изграде међусобно поверење… >>>

crveni-telefon.jpg

За разлику од нацистичке Немачке политика фашистичке Италије према Јеврејима била је знатно умеренија. У Италији није постојала дуга традиција антисемитизма па и поред доношења расних закона у Италији они се нису стриктно спроводили. Иако се ова политика током Другог светског рата мењала, највећи... >>>

Током повлачења преко Албаније у Првом светском рату, са српском војском кренуо је и велики број српске деце. Сведочанства о страдањима најмлађих била су најпотреснија од свих сведочанстава о једном од највећих егзодуса у српској историји. Момчило Гаврић, најмлађи каплар српске војске у... >>>

Поводом постављања Мештровићевог дела, кипа Победника, развила се у београдској јавности 1927. године читава полемика, вођена неретко на врло ниском нивоу. Овом полемиком исказана су конзервативна схватања једног дела београдске јавности. Критичарима је сметао наг споменик и недостатак српских... >>>

Да ли сте се икад запитали какав доњи веш је носио средњовековни човек? Шта су средњовековне даме носиле испод тешких и богато украшених хаљина? Да ли су уопште било шта носиле? Како су жене решавале неке типично женске проблеме, које свака жена има сваких 28 дана? Археолошка открића до којих се... >>>

Лукавство Словена приликом њихових упада на византијску територију било је познато и византијским писцима. Један од градова који је пао у словенске њихове руке био је и Топер (Топир) Виктор Васнецов, Бој Скита са Словенима, уље на платну из 1881. године. Романтичарски приказ из 19. века. ... >>>

Дуван се обично најчешће везује за Османлије и Османско царство. Прва асоцијација је обично Турчин са брчинама како пуши наргиле, чак у српском језику постоји изрека „пуши као Турчин“, за неког ко много пуши или воли дуван. Међутим, занимљиво је знати да је дуван, кад се појавио међу Турцима, у... >>>

Мис Аделин Павлија Ирби је била једна енглеска дама која је у народном сјећању Срба у Босни оставила дубок и неизбрисив печат. Мис Ирби, како је позната у српској културној историји, путујући Европом са својом пријатељицом мис Макензи, пожељела је да посјети и балканске земље које су се у том... >>>

Полигамија је била уобичајeна појава за устаничке војводе у Првом српском устанку тако да је познато да су рецимо Павле Цукић, Петар Николајевић Молер и Хајдук Вељко Петровић живели са две жене у исто време. Било је и војвода који су, по узору на турске великодостојнике, држали праве хареме, а... >>>

Цар Матија Кантакузин, син Јована Кантакузина и савладар Јована V Палеолога, напао је у љето 1357. град Сер, средиште области царице Јелене, удове цара Стефана Душана. Сакупивши војску, коју су већином сачињавали Турци Османлије, дошао је до Сера, гдје се сукобио са српском војском. Поход је завршио... >>>

Геца Кон (1873—1941), један од најзначајнијих српских издавача, настрадао је попут десетина хиљада српских, и милиона европских Јевреја, у вихору Холокауста. О његовом страдању нису сачувани прецизни подаци, не зна се тачно ни где је убијен. Ипак о последњим Гециним данима сачувано је више... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Најчувенији руски епски спев из средњег века Спев о војевању Игоровом (рус. Слово о полку Игореве) био је сачуван у виду једног јединог средњовековног рукописа из 15. века који је 1795. пронашао гроф Алексеј Мусин-Пушкин. Мусин-Пушкин је одмах направио препис за царицу Катарину II. Спев је штампан 1800. године, док је Мусин-Пушкинов средњовековни рукопис уништен већ 1812. у пожару који је захватио Москву у време Наполеоновог похода на Русију.1

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

velizar-ii.jpg

Велизар (грч. Βελισαριος; лат. Belisarius, рођен између 500. и 505, умро 565) био је истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији. >>>

codex-argenteus.jpg

О Вулфилином животу сазнајемо из више извора: од аријанских писаца, то су једно писмо његовог ученика Аксентија из Дорострума (данас Силистра у Бугарској) које је у 5. веку забележио аријански теолог Максимије на маргинама капиталног дела Амброзија Миланског, De Fide… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported