Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
herman-henrih-parsifal.jpg

Парсифал (немачки Parsifal) је опера немачког композитора Рихарда Вагнера. Вагнер ју је дефинисао као Bühnenweihfestspiel - представу за освећење позорнице. Првобитно је била намењена за извођења искључиво у његовој оперској кући у Бајројту крај Минхена. Била је то његова последња опера, премијерно изведена 26. јула 1882. Дириговао је Херман Леви, Вагнеров пријатељ јеврејског порекла. Парсифал је заснован на средњовековној легенди о витезу округлог стола Парсифалу. О њему су писали велики средњовековни песници Кретјен де Троа и Волфрам фон Ешенбах (Вагнер је као извор користио Ешенбахово дело, које је прочитао још 1845). Парсифал је био отац још једног легендарног витеза, Лоенгрина, кога је Вагнер изабрао за протагонисту своје раније опере. >>>

milovan-vidakovic-ii.jpg

Милован Видаковић (рођен 1780. године у селу Неменикуће код Космаја, умро 28. октобра 1841. у Пешти, Хабзбуршка монархија) је био српски књижевник који се сматра утемељивачем романа у српској књижевности. Рођен у селу Неменикуће, подно Космаја, Видаковић је први књижевник нове српске књижевности који је потекао из области данашње централне Србије. Још у детињству пребегао је у Угарску, где се првобитно настанио у Иригу и где је отпочело његово школовање, које је потом наставио у Новом Саду, Сегедину и Кежмарку где је добио уобичајно хуманистичко образовање. У Кежмарку се спријатељио са Димитријем Давидовићем који га је сматрао за свог ментора. Убрзо је почео да ради и као приватни учитељ и ментор а још током школовања отпочео је и са књижевним радом. >>>

ljubomir-naslovna.jpg

Полемика Вука Караџића и Милована Видаковића обухвата критике које је Вук Стефановић Караџић објавио о делима Милована Видаковића као и Видаковићеве одговоре на њих и његову критику Вуковог рада. Ова полемика представљала је важан догађај у историји српске књижевности јер је промењен манир писменог општења међу писцима, истакнута су нека Вукова начела у вези са језиком и књижевношћу док је Видаковићево дело под утицајем критике било делимично скрајнуто са главног тока српске књижевности. Историчари и теоретичари књижевности су на различите начине тумачили ову полемику разумевајући је као једну етапу у Вуковој борби за реформу српског књижевног језика, сукоб различитих поетика или културолошко размимоилажење. >>>

srpski-orao.jpg

Средњовековна српска држава и династија биле су организоване по угледу на западни феудализам као и на суседну Византију, међутим, такође су задржале неке особености словенског наслеђа из раног периода. Владар се сматрао "Богом дан" и као такав очекивао је апсолутну послушност својих поданика, међутим, такође је као такав имао и обавезу да се брине о добру својих поданика, државе и цркве. Српски владари су носили најразличитије титуле, почев од аутохтоних које су донели са собом — кнеза и жупана, до титула преузетих по угледу на западноевропске земље и Византију — краља, цара и деспота. >>>

djaume-bista.jpg

Ђауме I од Арагона је био краљ Арагона, Валенсије и Мајорке, гроф Барселоне и каталонски принц, као и господар Монпељеа и других феуда у Окситанији. Због својих успешних похода на маварске територије, у историји је познат још и као Ђауме Освајач. Хронике и анали га описују као неустрашивог и неукротивог ратника, краља и војника. Ђауме I је био и један од најдуговечнијих владара у историји — умро је у 68. години живота. Такође је био и владар са најдужим стажом у читавој историји Шпаније — владао је Круном Арагона пуне 63 године. Сахрањен је у манастиру Поблет, у Тарагони (Каталонија, Шпанија). За Ђаумеово рођење везана је једна необична анегдота… >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Херојски гест бератлијског кнеза

Након слома српске средњовековне државе кнезови Рашковићи остали су у својим кнежинама са својим народом и задржали су своје поседе, и прихватвши сарадњу са Османлијама издејствовали су велику аутономију Старог Влаха. Током целокупне османске владавине, предводили су Србе у Старом Влаху, штитили народ од турског зулума и одржавали православље. Због многобројних устанака и буна у којима је народ учествовао, Рашковићи су почесто морали да издејствују амнестију код турских чиновника. >>>

trgoviste.jpg

Истакнути српски историчар књижевности Павле Поповић (1868—1939) развијао је концепт југословенске књижевности у више својих дела током неколико деценија. Овај концепт код Поповића је првобитно био део југословенске пропаганде у Првом светском рату, која је требало да послужи за оправдање тежње ка... >>>

Француски краљ Луј IX Свети (1226—1270) преузео је на себе обавезу да освоји Јерусалим. Током овог похода који ће касније постати познат под називом Седми крсташки рат сам краљ Луј IX доживео је бројне неугодности Луј IX Свети током Седмог крсташког рата, минијатура из 13. века. Након... >>>

Писци дела о Николи Копернику користили су своја биографска излагања за промоцију својих космолошких и националних идеја. Иако су се први биографи уздржавали од просуђивања вредности Коперникове космографије, потоњи писци се нису устручавали да позитивно или негативно валоризују његово дело. Са... >>>

Проституција је била део живота средњовековног Котора. О томе сведочи више судских спорова поведених у вези са овим занимањем, међутим, није познато да ли су у Kотору постојале јавне куће иако се и њихово постојање може наслутити. Бедеми старог Котора Извођач: Мирослав Шолти. ... >>>

Први књижевни псеудоним у историји смислио је један од Сократових ученика, бивши најамник у персијској служби, Ксенофонт из Атине, (рођен између 430. и 427. пре н. е., умро око 355. пре н. е.) који се уз Херодота, Тукидида и Полибија данас сматра једним од најзначајнијих старогрчких историчара. Као... >>>

Диреров носорог је уобичајни назив за дрворез који је 1515. године израдио немачки уметник Албрехт Дирер. Занимљиво је да заправо Дирер никад није видео носорога већ је дрворез израдио на основу описа и скице коју је направио непознати уметник који је имао прилику да види индијског носорога кога су... >>>

Словеначки филолог Јернеј Копитар (1780—1844) осмислио је у својим делима пут којим би требало да течe културноисторијски развитак јужнословенских народа. Његове идеје биле су условљене како сложеном теоријском, филозофском и историјском позадином, тако и конкретним политичким и културним приликама... >>>

Мајски преврат (1903) и устоличење Петра Карађорђевића за краља Србије поставили су пред политичке делатнике не само проблеме на пољу унутрашње и спољне политике, већ и на пољу идеолошког обликовања новог стања. То обликовање текло је у два правца — декултивизација и заборав претходне династије... >>>

Од Хиоса, преко Цариграда четири позлаћена коња коначно су стигла у Венецију као део ратног плена крсташа након њиховог освајања Цариграда 1204. године Коњи на Цркви Св. Марка у Венецији Извођач: Мирослав Шолти. Четири позлаћена коња од бакра, која се данас налазе у... >>>

Теодосијев обелиск, којим је крајем 4. века улепшан цариградски хиподром, био је у ствари један од два обелиска које је подигао египатски фараон Тутмес III (1490—1436. пре н. е.) у Амоновом храму у Теби. Обелиск је био израђен од једног комада црвеног гранита и затим декорисан хијероглифима. ... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Велики жупан Стефан Немањић покушао је да добије краљевску круну од папе први пут у последњим годинама 12. века. Иноћентије III је позитивно одговорио на молбу српског владара, одредио кардинала Јована, бискупа Витербоа у Лацију, као легата који ће обавити крунисање, али је читав подухват на крају пропао због противљења угарског краља Имреа.1

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

rimski-grb.jpg

Букеларији су у 5. и 6. веку у Римском (Византијском) царству били војници у приватној служби официра. У 6. веку државне власти су такође преко цивилних званичника најмиле одреде букеларија са циљем да у појединим крајевима помогну у одржавању реда и мира или у прикупљању пореза. У 7. веку сам термин је почео да означава елитне одреде из теме Опсикион у Малој Азији. Име букеларија овековечио је и назив теме Букеларион која је створена средином 8. века у централним крајевима Мале Азије. >>>

pecina-kod-kovadonge.jpg

Битка код Ковадонге је оружани сукоб који се догодио 28. маја 722. године код Ковадонге, недалеко од области Кангас де Онис у Астурији између групе Астура на челу са дон Пелајом и муслиманског одреда војника у коме су хришћани однели убедљиву победу… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported