Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
rihard-vagner.jpg

Вилхелм Рихард Вагнер је био немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар. Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или музичке драме, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у Тристану и Изолди, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима поставио је теоретску основу свеукупне уметности (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима поставио је теоретску основу свеукупне уметности (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза. >>>

dimitrije-davidovic.jpg

Димитрије Давидовић je био српски новинар, публициста, политичар и дипломата. Заједно са Димитријем Фрушићем покренуо Новине сербске 1813. године. Лист је излазио до 1821. године и имао је велики значај у раном развоју српског новинарства. Такође, сарађујући са истакнутим српским књижевницима с почетка 19. века, Давидовић је имао истакнуту улогу у културном животу Срба у Бечу и уопште у Хабзбуршкој монархији. У Бечу је покренуо и књижевни лист Забавник. Притиснут финансијским проблемима и умешан у трвења око унијаћења далматинских Срба, Давидовић је 1821. године прешао у Србију. Ту је ступио у службу кнеза Милоша Обреновића где је убрзо постао кнежев секретар и са тим звањем је обављао различите функције. >>>

naslovnica-vilarduenove-istorije.jpg

Жофроа де Вилардуен је био француски велможа, маршал Шампање и учесник у Трећем, а затим и Четвртом крсташком рату (1202—1204). После успостављања Латинског царства Вилардуен је именован за маршала Романије. На старофранцуском је после 1209. саставио историју Четвртог крсташког похода под називом О освајању Константинопоља (De la Conquête de Constantinople) у којој је описао догађаје од првог окупљања крсташа 1198. до погибије солунског краља Бонифација Монфератског 1207. године. Жофроа Вилардуен је рођен негде између 1150. и 1154. године. Његов отац Вилен је био племић из Шампање чији су се поседи налазили у јужном делу те покрајине, делимично у околини града Троа. Жофроа је био другорођени Виленов син, али је ипак успео да 1185. постане маршал Шампање. >>>

petar-tekelija.jpg

Петар Текелија (27. јануар 1720, Арад, Војна граница — почетак 1792, Новомиргород, Руско царство) је био руски официр српског порекла који je достигао највиши војни чин међу Србима који су се током 18. века из Хабзбуршке монархије одселили у Руско царство. Своју завидну војну каријеру остварио је учествујући као официр у многобројним ратовима и војним интервенцијама које је Русија водила у другој половини 18. века као што су Седмогодишњи рат, тзв. Пољска кампања (1764—1768), Руско-турски ратови (1768—1774. и 1787—1791) и ликвидација аутономије Запорошке Сечи (1775). У руској историографији остао је запамћен најпре као ликвидатор Запорошке Сечи. Постоји неколико теорија о пореклу породице Текелија. >>>

miroslavljevo-jevandjelje.jpg

Стара српска књижевност обухвата дела српске оригиналне и преводилачке књижевности настала у периоду од почетака српске писмености у 9. веку до преовлађивања барока у српској књижевности у 17. веку.

Развој српске књижевности почео је у 10. веку углавном преводилачким радом са грчког језика преко кога су прихваћени различити сакрални текстови хришћанске вере. Самостално стваралаштво у српској књижевности почиње књижевним стваралаштвом светог Саве да би се у каснијим вековима формирала под различитим књижевним и ванкњижевним утицајима (литургијска реформа с почетка 14. века, исихастичка духовност, Косовска битка и слично). >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Луј IX Свети у крсташком походу

Француски краљ Луј IX Свети (1226—1270) преузео је на себе обавезу да освоји Јерусалим. Током овог похода који ће касније постати познат под називом Седми крсташки рат сам краљ Луј IX доживео је бројне неугодности… >>>

luj-ix-sedmi-krstaski-rat.jpg

Да ли можете да замислите заробљеника који тражи од свог тамничара да га пусти на слободу? То и није толико незамисливо. А да ли можете да замислите да тамничар услиши молбу затвореника уз то да му обећа да ће да се врати? Е, то је већ мало теже. Али оно што вам свакако ни на памет не пада јесте да... >>>

Латинско, западно, хришћанство је између 11. и 13. века доживело изузетан успон маријанског култа, односно специфичног облика поштовања Девице Марије. Овај култ ће доживети бројне измене и биће доктринарно уобличен тек у 19. веку. Територијални и популациони опсег култа такође је доживео значајно... >>>

У спису „Сказаније о писменех“, односно у преводу Миодрага Петровића, „Казивање о писменима“, првом спису који је написао на територији средњовековне Србије, Константин Филозоф користи термин „бабуни“ који се у средњовековној српској књижевности обично користио да означи припаднике средњовековне... >>>

С краја 18. и у 19. веку, у појединим ратним сукобима све се чешће користе балони као корисна средства за извиђање и корекцију артиљеријске ватре. У Србији је могућа примена овог техничког средства била разматрана тек крајем 19. и првих година 20. века. Да би обезбедило стручњака за ову област,... >>>

Три записа у српским рукописима из 17. века који говоре о црном праху који је пао на земљу могу се довести у непосредну везу са ерупцијом вулкана Везува код Напуља која се одиграла 16. децембра 1631. године. Такође и на источној обали Јадрана ерупција је изазвала велику збуњеност и несигурност... >>>

Џеси Овенс, амерички атлетичар, вероватно је најпознатији учесник Олимпијских игара одржаних у Берлину 1936. године. Освајач четири златне медаље, Овенс је у великој мери обележио ток игара, а његов спортски успех је касније интерпретиран као директни удар на Хитлерову расну политику, дебакл... >>>

Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам... >>>

Имена постоје од кад је света и века. У појединим историјским периодима и културама била су мање или више важна, па су у складу с тим била мање или више занимљива, инвентивна, богата, и било их је у мањем или већем броју, али нема те људске заједнице на овом свету у којој имена не постоје. Имена су... >>>

Неријетки су случајеви да су физичке мане, посебно у средњем вијеку, онемогућиле остваривање политичких амбиција. Тако је Јована Анђела, који је био страшно амбициозан и жељан царске круне, а поред тога и способан и предузимљив, цариградско становништво ипак спријечило да се попне на византијски... >>>

Бенџамин Дизраели (1804—1881), британски конзервативни политичар, формирао је свој поглед на свет и политичка гледишта под утицајем оца Исака Дизраелија и романтичарског духа којим је одисало време његове младости. Иако је релативно рано одлучио да уместо изгледне али једноличне каријере адвоката... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Да су средином 14. века пиваре у Хамбургу годишње производиле 25 милиона литара пива, при чему је половина ово количине служила за извоз, пре свега у градове Низоземске1.

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

hispanija-586.jpg

Госвинта је била визиготска краљица између 551. и 589. године. Била је удата за два визиготска краља, прво Атанагилда, а потом Леовигилда, док је за време владавине Леовигилдовог сина, Рекареда, такође имала велики утицај. Била је присутна на визиготској политичкој сцени скоро четири деценије и током владавине три визиготска краља. >>>

grb-nikole-altomanovica.jpg

Никола Алтомановић (рођен око 1348. године, умро послије 1395. године) био је један од најистакнутијих великаша по распаду Српског царства. Потицао је из истакнуте породице Војиновића. Још док је био младић, отпочео је његов војни и политички успон. Због свог бурног темпрамента, а и прилика у остацима Српског царства, често је долазио у сукобе са сусједима. Одмах по доласку на власт, заратио је са босанским баном Твртком. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported