Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
novcic-justina-ii.jpg

Јустин II је био источноримски (византијски) цар из Јустинијанове династије који је владао између 565. и 578. године. Рођен је око 520. године и био је син Вигилантије, рођене сестре Јустинијана I. Јустин је на престо дошао захваљујући способности своје амбициозне супруге Софије, сестричине царице Теодоре, са којом је равноправно владао све до 574. године, када је због великих војних пораза и територијалних губитака на Истоку психички оболео и постао неспособан за самосталну владавину. По избору његове супруге, заповедник екскубитора (царске гарде) Тиберије, постао је цезар и Јустинов савладар, а након четири године и наследник на византијском престолу. >>>

zrc395.jpg

Западно римско царство је назив за западну половину Римског царства након административне поделе коју је увео цар Диоклецијан 286. године. У ужем, али и ширем смислу речи, овај термин се односи на западну половину царства у периоду између смрти цара Теодосија I 395. и свргавања последњег западноримског цара Ромула Августула 476. године које је извео вођа варварских најамника у Италији Одоакар. У теорији, Римско царство је и после 286. односно 395. било једно, јединствено и недељиво. У пракси, након 286. царством је управљало по неколико владара, најчешће један на Истоку, други на Западу. >>>

novcic-andronik-iii-i-mihajlo-ix.jpg

Алмогавери, aлмогавари или aлмугавери су били плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. Након завршетка Реконкисте и борби на југу Италије, борили су се на Истоку, углавном у Византији у 14. веку где су били познати Каталонска дружина (компанија) са Истока. >>>

jovan-kantakuzin.jpg

Јован VI Кантакузин (грч. Ίωάννης Καντακουζηνός, рођен 1295/6, умро 15. јуна 1383) био је византијски великаш, најближи сарадник Андроника III Палеолога, византијски цар од 1347. до 1354. године, верски полемичар и писац мемоара. На власт је дошао после тешког грађанског рата (1341—1347) а са престола га је збацио његов зет и савладар Јован V Палеолог, син његовог претходника, Андроника III. Био је први византијски владар који је своју ћерку удао за владара друге вероисповести. По паду са власти постао је монах али је и даље имао јак утицај у држави. Породица Кантакузин је припадала војној аристократији и њен први познати члан био је генерал василевса Алексија I Комнина (1081—1118). >>>

bela-ii.jpg

Бан Борић је био босански бан приближно између 1150. и 1164. године. Рођен је вероватно почетком 12. века, око 1110. године, а умро је вероватно убрзо после 1163. године, можда већ 1164. Борић је вероватно на место босанског бана устоличен уз помоћ Угарске, можда уз подршку угарског палатина Белоша. Овакав долазак на власт чини несигурним утврђивање Борићевог порекла. У историографији постоје два става која су утемељена у изворима — један да је бан Борић био пореклом из Славоније (околина Пожеге или Брода), а други да је потицао из Захумља. Без обзира на то, он је браком са Лавицом, која је била потомак босанског бана Стефана, обезбедио себи политички легитимитет. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Прва трансконтинентална пруга у САД

Прва америчка трансконтинентална пруга изграђена је шездесетих година 19. века. Ова пруга је спајала већ постојећу железничку мрежу на источној атлантској обали САД са Калифорнијом на западној пацифичкој обали. >>>

transkontinentalna-pruga.jpg

Поводом постављања Мештровићевог дела, кипа Победника, развила се у београдској јавности 1927. године читава полемика, вођена неретко на врло ниском нивоу. Овом полемиком исказана су конзервативна схватања једног дела београдске јавности. Критичарима је сметао наг споменик и недостатак српских... >>>

Приликом реновирања трга Кортес у Мадриду, 5. децембра 2009. године испод споменика Сервантесу испред зграде Посланичког конгреса, нађен је ковчег са документима старим скоро два века. Ковчег од олова, који је 17. децембра 2009. отворен у Регионалном археолошком музеју у Алкали де Енарес, садржао је... >>>

Појава и ширење ватреног оружја по бојиштима Европе у позном средњем веку водиле су ка једној од фундаменталних промена у историји ратовања. Топови и лично ватрено оружје — претече пушака и пиштоља — споро су истискивали традиционално наоружање али су тамо где су се појављивали у већем броју... >>>

Током битке на Атлантику у Другом светском рату, подморничка флота је била најјачи немачки адут у борби против савезничког поморског саобраћаја. И поред бројних недостатака подморничка флота је савезничком бродовљу наносила тешке губитке. У свакодневном животу подморничара забележено је неколико... >>>

Геца Кон (1873—1941), један од најзначајнијих српских издавача, настрадао је попут десетина хиљада српских, и милиона европских Јевреја, у вихору Холокауста. О његовом страдању нису сачувани прецизни подаци, не зна се тачно ни где је убијен. Ипак о последњим Гециним данима сачувано је више... >>>

Почетком 1942. године у САД је постојало чврсто уверење да ваздушни напад на Перл Харбор који се десио неколико недеља раније неће бити и једини напад на територију САД. Страх од нових напада јапанске војске био је толико велики, да се 25. фебруара претворио у колективну хистерију због наводног... >>>

Словеначки филолог Јернеј Копитар (1780—1844) осмислио је у својим делима пут којим би требало да течe културноисторијски развитак јужнословенских народа. Његове идеје биле су условљене како сложеном теоријском, филозофском и историјском позадином, тако и конкретним политичким и културним приликама... >>>

На конференцији у Потсдаму Стаљин је сазнао да Американци располажу једном новом врстом оружја које је од тада постало прворазредна тема. Стаљин је био уверен да је циљ нуклеарних бомбардовања Хирошиме и Нагасакија био пре упозорење СССР-у него ратни пораз Јапана и завршетак Другог светског рата. С... >>>

Београд је био успутна станица кроз коју су пролазили бројни хришћански ходочасници на свом путу ка Светој земљи. Додуше, у раном средњем веку овај пут није био нарочито безбедан и ходочасници су се трудили да га, ако је могуће, заобиђу. Тек са христијанизацијом Угарске постаће безбеднији па тако и... >>>

Великог српског књижевника Милоша Црњанског (1893—1977) и истакнутог књижара Гецу Кона (1873—1941) повезивало је више веза — обојица су потицали из Чонграда, а такође, Геца је издао многа дела Црњањског. Такође, сачуване су поједине анегдоте које илуструју на интересантан начин однос између издавача... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

У првом годишту обновљеног Забавника Димитрија Давидовића објављеном у Кнежевини Србији 1833. године објављена је једна анонимна песма у којој се исмевају неке београдске занатлије зато што су раном зором ишли да ископавају наводно скривено злато у Порчином граду на Авали.1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

velizar-ii.jpg

Велизар (грч. Βελισαριος; лат. Belisarius, рођен између 500. и 505, умро 565) био је истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији. >>>

stefan-music.jpg

Стефан Мусић је био српски средњовековни властелин из породице Мусић. Био је сестрић кнеза Лазара Хребељановића и погинуо је у Косовској бици 1389. године. За разлику од већине властеле, успомена на њега се сачувала у народној традицији из каснијих времена, посебно у епској песми Мусић Стефан. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported