Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
velizar-ii.jpg

Велизар је био истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. >>>

novcic-justina-ii.jpg

Јустин II је био источноримски (византијски) цар из Јустинијанове династије који је владао између 565. и 578. године. Рођен је око 520. године и био је син Вигилантије, рођене сестре Јустинијана I. Јустин је на престо дошао захваљујући способности своје амбициозне супруге Софије, сестричине царице Теодоре, са којом је равноправно владао све до 574. године, када је због великих војних пораза и територијалних губитака на Истоку психички оболео и постао неспособан за самосталну владавину. По избору његове супруге, заповедник екскубитора (царске гарде) Тиберије, постао је цезар и Јустинов савладар, а након четири године и наследник на византијском престолу. >>>

sulejman-velicanstveni.jpg

Сулејман I Величанствени је био десети султан Османског царства који је владао између 1520. и 1566. године. Био је човек вишеструких талената: вешт војни стратег, велики законодавац, префињени песник и страствени обожавалац своје једине законите супруге, Украјинке Рокселане. Због велике реформе закона у муслиманској традицији је остао упамћен као Кануни (Законодавац), док је у Европи био познат као Велики Турчин. Наследио је царство у успону које је током своје владавине проширио на три континента, борећи се против Хабзбурговаца на Западу и против Месопотамије на Истоку. Када је ступио на престо, један савременик га је описао као питомо јагње које је дошло на место крволочног лава, међутим, током своје дугогодишње владавине Сулејман ће успети не само да очува велико царство које је наследио од свог оца, него… >>>

mitropolijski-dvor-u-beogradu.jpg

Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог достојанственика али и место одакле је вршена власт. Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на раскошна боравишта владара и властеле. У смислу архетектонских решења боравиште владара била је кућа, пространија од обичних кућа властеле и зависног становништва. >>>

don-kihot-1605.jpg

Дон Кихот или Дон Кихоте (шп. Don Quijote) Мигела де Сервантеса, једно је од ремек-дела шпанске и светске књижевности, највише објављивана и најпревођенија књига на свету после Библије. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих, икад објављених дела фикције, као и најважнијим делом шпанског Златног века (шп. Siglo de Oro). Први део је објављен 1605. године под пуним насловом Велеумни племић Дон Кихот од Манче (шп. El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha). Други део, под називом Други део велеумног племића Дон Кихота од Манче (шп. Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), објављен је 1615. године. Први део је објављен у Мадриду о трошку Франсиска де Роблеса (шп. Francisco de Robles), штампан у штампарији Хуана де ла Куесте (шп. Juan de la Cuesta), крајем 1604. године. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Дебела Берта

Дебела Берта (немачки Dicke Bertha), како јој гласи популарни назив, вероватно је једно од најпознатијих артиљеријских оруђа коришћених током Првог светског рата. Ипак, овај надимак се користи за означавање неколико артиљеријских оруђа, односно хаубица калибра 210 мм које су коришћене за гранатирање Париза и аустроугарских топова калибра 305 мм. Заправо изворно се ово име односи на немачку хаубицу калибра 420 мм која је носила ознаку M-Gerät. Ова џиновска хаубица настала је са намером да буде најразорније оруђе немачке војске онога времена али да истовремено има изузетно велики домет. >>>

debela-berta.jpg

Кафа спада у ред оних биљних култура које су у освит модерног доба проузроковале крупне промјене у цивилизацијама западне Европе и Османског царства. Она је уз дуван изазвала највише оспоравања како на истоку тако и на западу. Османска минијатура из 16. века на којој је приказана типична... >>>

Често појављивање лика Арапина у српској народној епици постављало је пред њене тумаче бројне недоумице. Арапин је симбол нечег туђег и стални противник српских јунака, најчешће Марка Краљевића. После Турака, Арапи су најзаступљенији од свих Србима страних народа. Предлагано је неколико теорија које... >>>

Од кад је света и века, зубобоља је мучила људско биће, тако да се човек одвајкада довијао на најразличитије начине како би решио ову непријатну болест. Иако зубарство није било признато као посебна медицинска дисциплина све до 18. века, постоје материјални докази да су се многи зубарски захвати... >>>

Цар Матија Кантакузин, син Јована Кантакузина и савладар Јована V Палеолога, напао је у љето 1357. град Сер, средиште области царице Јелене, удове цара Стефана Душана. Сакупивши војску, коју су већином сачињавали Турци Османлије, дошао је до Сера, гдје се сукобио са српском војском. Поход је завршио... >>>

Француски краљ Луј IX Свети (1226—1270) преузео је на себе обавезу да освоји Јерусалим. Током овог похода који ће касније постати познат под називом Седми крсташки рат сам краљ Луј IX доживео је бројне неугодности Луј IX Свети током Седмог крсташког рата, минијатура из 13. века. Након... >>>

Након слома српске средњовековне државе кнезови Рашковићи остали су у својим кнежинама са својим народом и задржали су своје поседе, и прихватвши сарадњу са Османлијама издејствовали су велику аутономију Старог Влаха. Током целокупне османске владавине, предводили су Србе у Старом Влаху, штитили... >>>

Неки истакнути совјетски руководиоци Стаљинове епохе волели су да своју моћ показују и протекцијом над фудбалским клубовима. Неки од њих, попут моћног Лаврентија Берије, обилато су користили своју моћ како би свом тиму обезбедили предност на терену. Кад би дошло до сукоба интереса два моћника, живот... >>>

Сунцокрети, тема присутна у двема серијама слика мртве природе холандског сликара Винсента Ван Гога, једно су од малобројних уметничких дела у историји уметности која су готово постала синоним са именом уметника и његовом сликарском техником. Поред пејзажа и аутопортрета, ово су вероватно... >>>

Колико год то звучало невероватно, у многим земљама жене гласају ни непуних педесет до сто година, док у другима још увек се сматрају грађанима другог реда. Прва земља у којој су жене гласале била је Нови Зеланд (1893), у Кнежевини Албанији жене су добиле право гласа 1920, у Русији 1917, а у земљама... >>>

Почетком 1942. године у САД је постојало чврсто уверење да ваздушни напад на Перл Харбор који се десио неколико недеља раније неће бити и једини напад на територију САД. Страх од нових напада јапанске војске био је толико велики, да се 25. фебруара претворио у колективну хистерију због наводног... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Две градске четврти средњевековног Константинопоља добиле су име по Пулхерији и Марини, сестрама византијског цара Теодосија II (408-450).1

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
hispanija-586.jpg

Госвинта је била визиготска краљица између 551. и 589. године. Била је удата за два визиготска краља, прво Атанагилда, а потом Леовигилда, док је за време владавине Леовигилдовог сина, Рекареда, такође имала велики утицај. Била је присутна на визиготској политичкој сцени скоро четири деценије и током владавине три визиготска краља. >>>

djaume-bista.jpg

Алмогавери, алмогавари или алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача (на слици) и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported