Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut

Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!

Препоручујемо
naslovnica-vilarduenove-istorije.jpg

Жофроа де Вилардуен је био француски велможа, маршал Шампање и учесник у Трећем, а затим и Четвртом крсташком рату (1202—1204). После успостављања Латинског царства Вилардуен је именован за маршала Романије. На старофранцуском је после 1209. саставио историју Четвртог крсташког похода под називом О освајању Константинопоља (De la Conquête de Constantinople) у којој је описао догађаје од првог окупљања крсташа 1198. до погибије солунског краља Бонифација Монфератског 1207. године. Жофроа Вилардуен је рођен негде између 1150. и 1154. године. Његов отац Вилен је био племић из Шампање чији су се поседи налазили у јужном делу те покрајине, делимично у околини града Троа. Жофроа је био другорођени Виленов син, али је ипак успео да 1185. постане маршал Шампање. >>>

jarmuk.jpg

Битка на Јармуку је била оружани сукоб између византијске и арапске војске који се одиграо 20. августа 636. године и у коме је византијска војска претрпела тежак пораз, који је за Византију значио дуготрајан губитак Сирије. Битка на Јармуку је била највећа отворена битка између Византинаца и нове силе, муслиманских Арапа, и означила је почетак муслиманске доминације на Блиском истоку и Северној Африци… >>>

bajazit-i-mala.jpg

Бајазит I (рођен 1354, умро 8. марта 1403) био је османски султан од 1389. до 1402. године. Бајазит, рођен 1354, био је син Мурата I (1362—1389), трећег владара из османске династије, и Ђулчичек (ружин цвет) Хатун, за коју су поједини извори тврдили да је била грчког (византијског) порекла. Пошто је преузео власт после погибије оца Мурата I у Косовској бици 1389, Бајазит је у току наредних година наставио са успешним ратним походима против хришћанских владара на Балкану и против других турских емира у Малој Азији. Натерао је на вазалну послушност српске великашке породице Лазаревића, Бранковића и Балшића, потукао крсташе 1396. код Никопоља и након тога довршио освајање Бугарске. Био је први османски владар који је опсео византијски Цариград, додуше неуспешно. Владавина му је окончана у бици код Ангоре 1402. када је поражен и заробљен у борби са татарским емиром Тамерланом. Умро је у заробљеништву 1403, а након његове смрти уследио је деценијски грађански рат између његових синова. >>>

granicar-iz-pomorisja.jpg

Српско војно племство у Војној граници 18. века је било српско племство у Хабзбуршкој монархији чији су преци биле граничарске официрске породице којима је Хабзбуршка монархија додељивала племићке титуле због заслуга њихових појединих чланова у ратовима. Племство српске средњовековне државе је у појединим случајевима напуштало своје области пред турским нападима али оно углавном није представљало зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији. Зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији може се везати за другу половину 16. века, мада су то били појединачни случајеви. Период од Великог Бечког рата до Револуције 1848. године, сматра се почетком стварања српског грађанског друштва у Монархији. Српско племство је јачало и преузимало водећу културну, а нешто касније и политичку улогу. >>>

karlo-v-ticijan.jpg

Карло V Хабзбуршки је био шпански краљ и немачки цар, један од најмоћнијих владара у историји Европе. Припадао је династији Хабзбург. Огромно подручје које је добио у наследство, била је последица уједињавања династија и њихових земаља по бројним рођачким линијама. Био је син Хуане Луде и Филипа Лепог, и унук Максимилијана I од Аустрије и Марије од Бургундије са очеве стране, од којих је наследио Холандију, Аустрију и право на престо Светог римског царства. Са мајчине стране, био је унук Католичких краљева, Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона (династија Трастамара), од којих је наследио кастиљански и арагонски престо, Напуљ, Сицилију, Сардинију, Малту, Канарска острва и Западне Индије (како су се у то доба звале шпанске америчке колоније). >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Земља ме не разуме и ја је не разумем, она ме сматра за странца јер никако не делим њена предубеђења и предрасуде.

Краљ Милан Обреновић , (1868--1889) у писму од 6. марта 1889. немачком цару Вилхелму II непосредно пред абдикацију.

Препоручујемо…

Американаци, српски добровољци

Године 1875. плануо је устанак у Босни и Херцеговини против турске управе. У исто вријеме јавља се у Србији јак покрет који се залагао за рат са Турском. Средином 1876. под великим притиском јавности Србија и Црна Гора објављују рат Турској и почињу војне операције. У редовима српске војске током Првог и Другог српско-турског рата (1876/77. и 1877/78) учествовао је и значајан број страних добровољаца, прије свега из Русије, затим Италијани (познати као Гарибалдинци) као и бугарске чете, али је међу њима било такође и Американаца… >>>

bitka-za-moravac.jpg

У средњовековној Србији, користио се разноврстан прибор за јело који се разликовао у зависности од поднебља и начина исхране, али превасходно од социјалног статуса и богаства оних који су се њиме служили. Свадба у Кани приказана на фресци у манастиру Грачаница око 1320. године. Иако... >>>

Мајски преврат (1903) и устоличење Петра Карађорђевића за краља Србије поставили су пред политичке делатнике не само проблеме на пољу унутрашње и спољне политике, већ и на пољу идеолошког обликовања новог стања. То обликовање текло је у два правца — декултивизација и заборав претходне династије... >>>

Храм Светог Саве у Београду има дугу историју. Његова изградња почела је крајем 19. века, да би више пута била прекидана и настављана. Данас је већи део готов, остају углавном унутрашњи радови и осликавање овог највећег православног храма на свету. Храм Светог Саве Извођач: Слађана... >>>

Прва америчка трансконтинентална пруга изграђена је шездесетих година 19. века. Ова пруга је спајала већ постојећу железничку мрежу на источној атлантској обали САД са Калифорнијом на западној пацифичкој обали. Радници на прослави завршетка радова Извођач: Марина Говедарица. ... >>>

Убиство краља Александра у Марсеју октобра 1934. године поставило је пред политичке ауторитете Краљевине Југославије и Француске бројна питања од којих нека заокупљају живу пажњу и потоњих историчара. Једно од њих је и да ли је краљ оставио политички аманет у виду последње поруке и какав је његов... >>>

Наслов ове слике Хијеронимуса Боша заснован је на фламанској пословици: „Свет је као кола сена, одакле свако носи све што може . Такође се може ставити у везу са цитатом из пророка Исаије из Старог завета (Исаија 40, 5): „ Да је свако тијело трава и свако добро његово као цвијет пољски. ... >>>

Трепанација је отклањање дела кости лобање без повреде крвних судова, можданих опни и мозга који се налазе испод кости лобање. Дрворез Питера Тревериса, илустрацију за Handywarke of surgeri Хијеронимуса фон Брауншвајга из 1525. године. Извођач: Мирослав Шолти. Трепанација је... >>>

У јесен 1911. Србија и Бугарска су ушле у дипломатске преговоре око склапања савеза из кога ће се временом изродити Балкански савез који је 1912. успешно повео рат против Османског царства. Међутим, почетни потези у циљу постизања споразума морали су бити вођени у потпуној тајности Милован... >>>

Прогласили су га копилетом, отели му круну и престо. Појавила се ниоткуда, и својом слепом вером помогла му да поврати оно што му је по рођењу припадало. Кад је дошло време да покаже своју захвалност, изабрао је ћутање. Могао је да помогне, да је хтео. Уместо тога, хладнокрвно је допустио да је... >>>

Први књижевни псеудоним у историји смислио је један од Сократових ученика, бивши најамник у персијској служби, Ксенофонт из Атине, (рођен између 430. и 427. пре н. е., умро око 355. пре н. е.) који се уз Херодота, Тукидида и Полибија данас сматра једним од најзначајнијих старогрчких историчара. Као... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Фудбалска репрезентација Југославије на Првом светском првенству у фудбалу које је било одржано у Уругвају 1930. године, путовала је пуних 18 дана поштанским бродом.1

Никола Пашић, председник Владе Србије, је 28. јула 1914. примио аустроугарску објаву рата у нишкој кафани "Европа" где је управо ручао са руским послаником Василијем Штрандманом.1

У келтским утврђењима (опидумима) из периода латенске културе (5-1. век пре н. е.) археолози су пронашли преко седамдесет врста ковачких алатки2.

У биткама код Маренга (1800), Улма (1805), Аустерлица (1806), Јене (1806), Фридланда (1807) и Ваграма (1809) губици Наполеонове војске били су три пута мањи од противничких.3

Сачувано је укупно десет повеља браће Драгаша (Дејановића) из периода од 1371. до 1395, док из истог раздобља није сачувана ниједна повеља краља Марка Мрњавчевића и његове браће4.

У Руском царству је 1652. уведен државни монопол на трговину вотком5

Cafe Marghiloman, црна кафа са коњаком, добила је име по румуском конзервативном политичару и државнику Александру Маргиломану (1854-1925). Он је, наводно, једном приликом у лову затражио да му се припреми кафа. Пошто није било воде на располагању, Маргиломану је припремљена кафа са коњаком6.

У средњем веку арапски, турски и персијски учењаци су Ромејско (Византијско) царство називали Рум. У исламској историографији термин Рум је означавао и Стару Грчку и Римско царство7.

Хунски краљ Атила је 452. заузео Медиолан (данашњи Милан), једну од некадашњих римских царских резиденција. У царској палати Атила је наредио да се преправи слика која је представљала мртве варваре под ногама римских царева. Нова верзија је представљала Атилу на престолу како му римски цареви покорно приносе дарове у злату8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…
ТЕКСТОВИ
АНЕГДОТЕ
huana-beltranka.jpg

Хуана де Трастамара, познатија као Хуана Белтранка (Juana la Beltraneja, Мадрид, 1462. — Лисабон, 1530) је била кћерка Енрикеа IV од Кастиље и Жоане од Португала. Хуана је била кастиљанска принцеза и несуђена краљица којој је одузет престо зато што велики део кастиљанског племства није веровао да је она била заиста краљева кћерка. >>>

galsvintina-smrt.jpg

Галсвинта је била визиготска принцеза и краљица Неустрије. Била је кћерка визиготског краља, Атанагилда, који је, да би успоставио боље односе са северним суседима, Францима удао своје две кћерке, Галсвинту и Брунхилду, за два франачка краља, Хилпериха I и Зигеберта I… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported