Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
iraklije-i-casni-krst.jpg

Ираклије је био византијски цар који је владао од 610. до 641. године. На власт је дошао тако што је збацио с престола свог претходника Фоку. Ираклијеву владавину карактеришу пре свега велике борбе које је Византија морала да издржи и на истоку, у азијским, и на западу, у европским провинцијама. Иако се Аварски каганат распао након неуспешне опсаде Цариграда 626. године, словенска племена су незадрживо населила Балканско полуострво које је на тај начин дефинитивно отргнуто од византијске врховне власти. >>>

pad-beograda.jpg

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад. Османски султан, Сулејман Величанствени (у муслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (1451—1481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. >>>

opsada-beograda-1456-kapistran.jpg

Након пада Цариграда, главни противник Османлија на западу била је Угарска краљевина. Султан Мехмед II покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, престоницу српског деспота Ђурађа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници. Велику турску силу нису дочекале сједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ… >>>

maria-medici.jpg

Марија Медичи је била француска краљица, друга жена Анрија IV, зета прве француске краљице из породице Медичи, Катарине Медичи. Након убиства Анрија IV 1610. регентовала је Француском седам година у име свог малолетног сина, Луја XIII, који је 1617. извршио државни удар и преузео власт од своје мајке. Године 1630. дошла је у директни сукоб са кардиналом Ришељеом, краљевим првим министром и својим некадашњим штићеником. У том сукобу, Луј XIII је подржао свог министра, и Марија Медичи је морала да напусти Француску. Остатак живота провела је у изгнанству. Најбогатија краљица Француске умрла је у изгнанству у Келну од гангрене у дуговима и сиромаштву 4. јула 1642. године. >>>

herman-henrih-parsifal.jpg

Парсифал (немачки Parsifal) је опера немачког композитора Рихарда Вагнера. Вагнер ју је дефинисао као Bühnenweihfestspiel - представу за освећење позорнице. Првобитно је била намењена за извођења искључиво у његовој оперској кући у Бајројту крај Минхена. Била је то његова последња опера, премијерно изведена 26. јула 1882. Дириговао је Херман Леви, Вагнеров пријатељ јеврејског порекла. Парсифал је заснован на средњовековној легенди о витезу округлог стола Парсифалу. О њему су писали велики средњовековни песници Кретјен де Троа и Волфрам фон Ешенбах (Вагнер је као извор користио Ешенбахово дело, које је прочитао још 1845). Парсифал је био отац још једног легендарног витеза, Лоенгрина, кога је Вагнер изабрао за протагонисту своје раније опере. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Милица Николајевна у дипломатији

На почетку 20. века спољнополитички положај и унутрашњеполитичко стање црногорске државе нису били нимало повољни. Краљ Никола делио је са својим окружењем уверење да ће отварање а затим и повољно решење Источног питања потиснути унутрашње потешкоће које би се, ако би био остварен краљев територијални програм, далеко лакше решавале. >>>

milica-nikolajevna.jpg

Када је Немачка извршила инвазију на Пољску септембра 1939, у праскозорје Другог светског рата, поједина пловила пољске морнарице потражила су уточиште у неутралним прибалтичким земљама. Подморница Орзел (пољски ORP Orzeł, Орао) одлучила је да се домогне неке савезничке луке Орзел, пољска... >>>

Колико год то звучало невероватно, у многим земљама жене гласају ни непуних педесет до сто година, док у другима још увек се сматрају грађанима другог реда. Прва земља у којој су жене гласале била је Нови Зеланд (1893), у Кнежевини Албанији жене су добиле право гласа 1920, у Русији 1917, а у земљама... >>>

Проституција је била део живота средњовековног Котора. О томе сведочи више судских спорова поведених у вези са овим занимањем, међутим, није познато да ли су у Kотору постојале јавне куће иако се и њихово постојање може наслутити. Бедеми старог Котора Извођач: Мирослав Шолти. ... >>>

За разлику од француских политичких званичника, неки од најистакнутијих француских научника врло брзо су прихватили југословенски програм, тј. стварање јединствене државе од Краљевине Србије и Јужних Словена у Аустро-Угарској, чије су остварење промовисали у својим делима. Када је и француска влада... >>>

У јесен 1911. Србија и Бугарска су ушле у дипломатске преговоре око склапања савеза из кога ће се временом изродити Балкански савез који је 1912. успешно повео рат против Османског царства. Међутим, почетни потези у циљу постизања споразума морали су бити вођени у потпуној тајности Милован... >>>

Чувена породица Медичи, чији су чланови били мецене многих славних уметника ренесансе, има специфичан грб који данас има пет црвених рондели и шесту плаву у горњем средишњем делу грба са златним љиљанима на жутој површини. О пореклу овог грба готово ништа се не зна, али зато традиција не оскудева у... >>>

Витешки ред Змаја или Ordo Dragonis основан је 12. децембра 1408. године, а међу оснивачима поред угарског краља Жигмунда Луксембрушког и његове супруге Барбаре налазила су се и двадесет два најугледнија властелина из Угарске и њој суседних земаља. Ред је наводно створен с циљем да се поведе борба... >>>

У средњовековној Србији, користио се разноврстан прибор за јело који се разликовао у зависности од поднебља и начина исхране, али превасходно од социјалног статуса и богаства оних који су се њиме служили. Свадба у Кани приказана на фресци у манастиру Грачаница око 1320. године. Иако... >>>

Прогласили су га копилетом, отели му круну и престо. Појавила се ниоткуда, и својом слепом вером помогла му да поврати оно што му је по рођењу припадало. Кад је дошло време да покаже своју захвалност, изабрао је ћутање. Могао је да помогне, да је хтео. Уместо тога, хладнокрвно је допустио да је... >>>

У спису „Сказаније о писменех“, односно у преводу Миодрага Петровића, „Казивање о писменима“, првом спису који је написао на територији средњовековне Србије, Константин Филозоф користи термин „бабуни“ који се у средњовековној српској књижевности обично користио да означи припаднике средњовековне... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Мелит из Сарда је први забележени хришћански ходочасник у Свету земљу иако је пракса посећивања места живота и страдања Исуса Христоса сигурно постојала и раније. Мелит je Палестину посетио 160. године а касније је пракса ходочашћа постала широко прихваћени модел исправног хришћанског понашања које никада није у хришћанству доктринарно уобличена, попут доктрина које у исламу регулишу обилажење муслиманских светих места Меке и Медине.1

На српском двору 1892. приликом организације свечаног пријема за стране дипломате поводом државног празника уочено је да нема сервиса за ручавање за педесет особа, па је том приликом хитна куповина извршена у Чешкој1.

Француски краљеви су у средњем веку носили два скиптра: дужи, који је симболисао државу, и краћи који је од времена Филипа IV Лепог (1285-1314) симболисао краља као делиоца правде2.

Аврам Петронијевић, српски државник и дипломата из времена прве владавине кнеза Милоша и периода уставобранитеља, био је полиглота који је говорио шест језика: немачки, влашки, грчки, турски, француски и италијански3.

У турском језику реч дахија је првобитно означавала ујака, а затим и учтив назив за старца. Тако је и ушла у употребу међу османским јаничарима који су у прво време своје старешине називале дахијама (тј. ујацима, старинама, старешинама…)4.

Римска провинција Валерија, која је формирана крајем 3. века издвајањем источног дела Прве Паноније северно од реке Драве, названа је тако у част ћерке цара Диоклецијана (284-305)5.

Британска краљица Ана (1702-1714) је у браку са данским принцем Георгом родила укупно седамнаесторо деце. Нажалост, једанаесторо су била мртворођенчад, петоро су умрла као одојчад, док је Вилијам, војвода од Глостера, умро 1700. као дечак од дванаест година од хидроцефалије.6.

У периоду између смрти кијевског кнеза Владимира I Великог (1015) и појаве Монгола (1223), сви владари руских кнежевина били су из династије Рјуриковича. Једини изузетак био је извесни бољар Владислав кога су Угри закратко довели за кнеза Халича (Галиције) 1212. године7.

Бургунди су у 5. веку, према речима епископа Клермон Ферана Сидинија Аполинара, мазали косу ужеглим маслацем8.

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

ptolomej-v.jpg

Клеопатра I била је ћерка селеукидског краља Антиоха III Великог и Лаодике III, ћерке понтског краља Митридата II. Доцније је удата за краља Египта Птолемеја V Епифана из династије Птолемејида (на слици). Била је прва птолемејска краљица која је била савладарка свог мужа и регенткиња у име малолетног сина, Птолемеја VI Филометора. умрла 176. пре н. е. >>>

fernando-svetac.jpg

Фернандо III од Кастиље и Леона (шп. Fernando III de Castilla y de León), Светац (шп. el Santo), био је краљ Кастиље (1217—1252) и Леона (1230—1252). Рођен је у манастиру Валпараисо, у Замори 1198. или 1199. године, а умро је у Севиљи 1252. године… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported