Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
jovan-kantakuzin.jpg

Јован VI Кантакузин (грч. Ίωάννης Καντακουζηνός, рођен 1295/6, умро 15. јуна 1383) био је византијски великаш, најближи сарадник Андроника III Палеолога, византијски цар од 1347. до 1354. године, верски полемичар и писац мемоара. На власт је дошао после тешког грађанског рата (1341—1347) а са престола га је збацио његов зет и савладар Јован V Палеолог, син његовог претходника, Андроника III. Био је први византијски владар који је своју ћерку удао за владара друге вероисповести. По паду са власти постао је монах али је и даље имао јак утицај у држави. Породица Кантакузин је припадала војној аристократији и њен први познати члан био је генерал василевса Алексија I Комнина (1081—1118). >>>

justinijan-ii.jpg

Јустинијан II Ринотмет је био византијски цар у два наврата — први пут између 685. и 695. и други пут између 705. и 711. године. У историографији је познат као Ринотмет (грч. Ρινότμητος — Безноси), јер му је након првог збацивања с престола био одсечен нос, што га није спречило да поново заузме престо, што је био преседан, с обзиром да, према византијским обичајима, особа која је имала неки физички недостатак није могла да постане цар. >>>

benedikt-xv.jpg

Мировна нота Бенедикта XV из августа 1917. године представљала је врхунац његових миротворачких делатности, чији се зачеци могу пратити од почетка његовог понтификата у септембру 1914. године. Приликом избора новог папе 1914. године увидело се да ће питања која је отворио Први светски рат представљати кључни изазов за новог папу. Већ у првим изјавама које су потекле из Ватикана у позно лето и јесен 1914. године рат се осуђивао као нехуман и бесмислен и инсистирало се на политичким решењима. Ипак, почетне идеје да је потребно деловати у правцу постизања мира прошле су кроз бројне модификације до заокружене и осмишљене дипломатске иницијативе из лета 1917. године. У почетној фази свог деловања папа се ограничио на апеле зараћеним државама и на тражење заједничке посредничке улоге са још неком неутралном државом, пре свега мислећи на САД. >>>

konstantin-iv-zlatnik.jpg

Константин IV је био византијски цар од 668. до 685. године. У току његове владавине Цариград је одолео првој арабљанској опсади (674—678), Бугари су прешли Дунав (681) и учврстили се у византијској Тракији, а Шести васељенски сабор (680—681) је осудио монотелитизам као јерес. >>>

simonida-gracanica.jpg

Симонида је била ћерка византијског цара Андроника II Палеологa и четврта супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина. Симонида се родила 1294. године као једина ћерка Андроника II Палеолога и његове друге супруге Ирине (Јоланде) од Монферата. Ирина је Андронику родила три сина: Јована, Теодора и Димитрија, али је такође и неколико пута побацила. Кадасе родила Симонида, историчар Георгијe Пахимер нам прича занимљиву причу о томе како је новорођенчету дато име. Византијско царство из доба владе Андроника II било је под сталним притиском многобројних непријатеља. Европским провинцијама царства, пре свега Македонији, стално је претио српски краљ Стефан Урош II Милутин који је још почетак своје владе 1282. обележио освајањем Скопља. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Коперникове биографије као поље полемика

Писци дела о Николи Копернику користили су своја биографска излагања за промоцију својих космолошких и националних идеја. Иако су се први биографи уздржавали од просуђивања вредности Коперникове космографије, потоњи писци се нису устручавали да позитивно или негативно валоризују његово дело. Са развојем астрономије и физике Коперников хелиоцентрични модел је стицао све више присталица и све чвршћу, научну верификацију, тако да није било потребе да се дела о њему користе за промоцију његових идеја. Национална размимоилажења су тек касније постала актуелна и у битном су обележила написе о Копернику у Пољској и Немачкој током 19. и у првој половини 20. века >>>

nikola-kopernik-astronom.jpg

Након пада Цариграда у руке Османлија 1453. године уследила је према муслиманским обичајима похара града који се није предао као и његових цркава. Савремени извори говоре о похари четири цариградске цркве: Свете Софије, Светог Јована у Петри, Хора и Свете Теодисије близу Златног рога. Судбина... >>>

Поводом постављања Мештровићевог дела, кипа Победника, развила се у београдској јавности 1927. године читава полемика, вођена неретко на врло ниском нивоу. Овом полемиком исказана су конзервативна схватања једног дела београдске јавности. Критичарима је сметао наг споменик и недостатак српских... >>>

Након убиства вође Првог српског устанка против Турака, Карађорђа, син српског вожда понудио је велику награду за главу убице свог оца Карађорђе, рад Уроша Кнежевића (1811 1876). Извођач: Мирослав Шолти. Након убиства некадашњег вожда Карађорђа, кнез Милош Обреновић је... >>>

Због страхота грађанског рата који је у Русији вођен након Октобарске револуције, велики број избеглица је широм света потражио уточиште, те су многи од њих стигли и у Краљевину СХС. Међу њима је највише било Руса који су се лако уклапали у српску и југословенску средину која је традиционално била... >>>

Диоклецијану није ни падало на памет да ће једног дана постати цар, све док није био послат у Галију где му је била проречена славна будућност Годинама касније, цар Диоклецијан поштедео је александријске побуњенике само захваљујући свом коњу и свом сујеверју Диоклецијанова биста из... >>>

Барберинијева слоновача, у ствари рељеф израђен у слоновачи, представља византијски диптих са почетка 6. века. Диптих представља победоносног цара, Анастасија I или још вероватније Јустинијана I, на рељефу који пружа праву мешавину класичне, паганске, и хришћанске иконографије. Данас се налази... >>>

Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам... >>>

На слици ренесансног сликара Андреје дел Верокија приказан је један од најзначајних новозаветних догађаја, крштење Исуса Христа у реци Јордан из руку Јована Крститеља. Верокио:Христово крштење Извођач: Мирослав Шолти. Верокијева слика је урађена као олтарска слика и то у... >>>

Да ли сте знали да је било краљева у историји који су чак и престо изгубили зато што су били дебели? Портрет Санча Дебелог из 19. века Извођач: Мирослав Шолти. Санчо I од Леона (955—958 и 960—965) био је 958. године збачен с престола између осталог и зато што је био толико... >>>

С краја 18. и у 19. веку, у појединим ратним сукобима све се чешће користе балони као корисна средства за извиђање и корекцију артиљеријске ватре. У Србији је могућа примена овог техничког средства била разматрана тек крајем 19. и првих година 20. века. Да би обезбедило стручњака за ову област,... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Гениза је место где се сахрањују јеврејске свете књиге које, услед похабаности, више нису за употребу.1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

codex-argenteus.jpg

О Вулфилином животу сазнајемо из више извора: од аријанских писаца, то су једно писмо његовог ученика Аксентија из Дорострума (данас Силистра у Бугарској) које је у 5. веку забележио аријански теолог Максимије на маргинама капиталног дела Амброзија Миланског, De Fide… >>>

velizar-ii.jpg

Велизар (грч. Βελισαριος; лат. Belisarius, рођен између 500. и 505, умро 565) био је истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported